Samo u naredne dve godine isplanirano je stotinak aktivnosti u pogledu promene regulative, organizacije i implementacije konkretnih informativnih sistema u cilju digitalizacije zdravstva, a da bi se u Srbiji dalje sprovodila digitalizacija zdravstva neophodna je promena sedam zakona i 30 drugih propisa, rekao je Dejan Kovačević, savetnik za digitalno zdravstvo pri Kabinetu predsednika Vlade Srbije.
Akcioni plan 2022 – 2023. treba da dodatno unapredi e-upute, zatim da takve upute mogu da šalju i lekari specijalisti među sobom. „U ovoj godini želimo da implementiramo elektronski laboratorijski sistem, da pacijent može da ode u bilo koju laboratoriju, a da se nalaz generiše u centralnom sistemu“, rekao je Kovačević na panelu „Trendovi u prevazilaženju zdravstvenih rizika za zaposlene i poslodavce“.
Inače, Vlada Srbije je usvojila Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu za period od 2022. do 2026. nakon čega bi zdravstvena zaštita trebalo da bude dostupnija i kvalitetnija.
Vukašin Radulović, partner u IT kompaniji Heliant koja je „digitalizovala“ oko 270 medicinskih ustanova i oko 70 laboratorija, rekao je da je cela ideja digitalizacije da zdravstvene ustanove mogu da razmenjuju podatke, a da njima gospodare pacijenti.
„Nedavno smo digitalizovali jedan mali dom zdravlja na jugu Srbije i omogućili mu da može da izdaje digitalne recepte, da priđe podacima u Kliničkom centru Niš i svim analizama. Korak dalje će biti pomenuti elektronski laboratorijski nalazi“, rekao je Radulović i dodao da su više od 90 odsto IT problema uglavnom u pravnom domenu.
„Treba promeniti i navike ljudi da se podaci sakupljaju i obrađuju mesecima, a objave kroz nekoliko godina. Tehnologija može to da ubrza. Trenutno čekamo da se, na primer, pusti najsavremeniji registar onkoloških pacijenata. Podaci koji se sad objavljuju su zastareli“, rekao je on.
Denis Jašarević, predsednik Uprave IN2, kompanije koja je digitalizovala zdravstvo u Hravatskoj, rekao je da su prve rezultate digitalizacije zdravstva u toj zemlji imali još 2007. kada je implementiran e-recept. On je dodao da se sistem vrlo brzo digitalizovao, odnosno napravljena je centralna platforma koja je integrisala sve učesnike sistema, primarnu, sekundarnu, tercijalnu zaštitu, apoteke sve sa ciljem međusobne razmene podataka.
„Odlične rezultate je dalo e-zakazivanje i upravljanje listama čekanja. To rešenje smo implementirali i u Sloveniji i nagrađeno je na evropskom i svetskom nivou“, rekao je Jašarević.
Foto: Pixabay.com/BeRiskProtected