Home Slider Munich Re: Štete od katastrofalnih događaja 210 milijardi dolara

Munich Re: Štete od katastrofalnih događaja 210 milijardi dolara

by Vesna Lapčić

Tokom 2020. godine planeta se suočila sa velikim brojem prirodnih katastrofa i ekstremnih vremenskih događaja koji su izazvali materijalnu štetu ukupne vrednosti oko 210 milijardi dolara, dok je više od 8200 ljudi izgubilo život, pokazuju podaci reosiguravajuće kuće Munich Re.

Gubici od 210 milijardi dolara su znatno veći od materijalne štete usled prirodnih katastrofa  2019. godine, kada je iznosila 166 milijardi.

Poplave u Kini nastale tokom letnjih monsunskih kiša su izazvale najveću pojedinačnu štetu 2020. u iznosu od 17 milijardi dolara, a od 10 prirodnih katastrofa sa najvećim materijalnim gubicima, čak šest se dogodilo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Najrazorniji ekstremni vremenski događaj koji je pogodio Sjedinjene Američke Države bio je uragan Laura. Ovaj uragan je 27. avgusta pogodio Zapadnu Luizijanu, a vetrovi su dostizali brzinu i do 240 kilometara na čas. Velika šteta je nastala zbog jakog vetra, ali i usled posledica, to jest ozbiljnih poplava koje su se proširile po okolnim mestima. Ukupna materijalna šteta iznosila je 13 milijardi dolara.

Tokom 2020. suočili smo se i sa rekordnom sezonom uragana na Atlantiku, kada je zabeleženo 30 imenovanih oluja, od kojih je čak 13 bilo u kategoriji uragana. Takođe, zabeleženo je i 12 ciklona koji su pogodili Sjedinjene Američke Države, što je najveći broj dosad. Sezona uragana je u celoj Severnoj Americi ove godine izazvala ukupnu štetu od 43 milijarde dolara.

Dok se severna Amerika suočavala sa sezonom uragana i čak 9600 velikih šumskih požara, Aziju su pogodili cikloni i poplave.

U Evropi je šteta od prirodnih katastrofa ove godine bila relativno niska u poređenju sa ostatkom sveta. U izveštaju su izdvojeni događaji poput velikih padavina u Italiji i Španiji i razornog zemljotresa u Hrvatskoj izazvali su ukupnu štetu od 12 milijardi.

Glavni naučnik za klimu osiguravajuće kuće Munich Re Ernst Rauh objašnjava da klimatske promene i globalno zagrevanje utiču na učestalost prirodnih katastrofa.

„Iako se za svaku od ovih vremenskih katastrofa ne može nužno tvrditi da su direktno povezane sa klimatskim promenama i za proučavanje njihovog uticaja je potrebno da se izdvoji dosta vremena, ti događaji su u skladu sa očekivanim posledicama globalnog zagrevanja. Sve veći broj toplotnih talasa i suša utiče na nastanak šumskih požara, a tropski cikloni i oluje postaju sve intenzivniji. Istraživanja pokazuju da su šanse za nastanak ovogodišnjih toplotnih talasa u Sibiru povećane 600 puta u odnosu na ranije“, ističe Rauh.

Ekstremni vremenski događaji nastali usled klimatskih promena postaju sve učestaliji, ali i sve intenzivniji, usled čega je i šteta koju oni izazivaju izuzetno velika. Osim materijalnih gubitaka koji su 2020. godine bili veći nego ikada ranije, veliki je broj izgubljenih života, mnoge biljne i životinjske vrste su izgubile svoja staništa, a i mnogi ljudi su bili prinuđeni na evakuaciju.

Foto: Pixabay.com

You may also like