Home Novac KLJUČ za smanjenje izloženosti preduzeća rizicima od globalnih dešavanja

KLJUČ za smanjenje izloženosti preduzeća rizicima od globalnih dešavanja

by Vesna Lapčić

Sposobnost preduzeća u svim sektorima da diversifikuju i „zaštite“ svoje portfelje i lance snabdevanja kako bi smanjili zavisnost od pojedinačnih dobavljača biće ključna za minimizovanje izloženosti riziku od rata Rusije i Ukrajine, navodi se u izveštaju Lloyd’s-a, vodećeg svetskog tržišta za komercijalna i specijalna rešenja za rizike, koji je urađen u saradnji sa globalnom kompanijom za profesionalne usluge Aon.

Drugi ključni nalazi iz izveštaja, pod naslovom „Ukrajina: sukob koji je promenio svet“, uključuju:

Energetski sektor će verovatno biti najviše pogođen nizom rizika koji proizilaze iz sukoba; međutim zabrinutost za energetsku bezbednost i reputaciju biće ključni faktor za sve sektore u izgradnji strategija za ublažavanje rizika kako bi se odgovorilo na sukob.

Koliko god da su neposredni inflatorni uticaji relevantni, postojaće efekti drugog reda od smanjenih zaliha hrane i energije (sama Rusija obezbeđuje petinu svetske pšenice i 40% evropskog gasa) i viših poslovnih troškova povezanih sa preusmeravanjem lanaca snabdevanja.

Uticaji sukoba su veoma povezani. Jasno je, na primer, da je eskalacija geopolitičkih tenzija izazvala porast sajber napada koji bi mogli da utiču na inflaciju i volatilnost tržišta.

Džon Nil, izvršni direktor kompanije Lloyd’s, rekao je da je sukob u Ukrajini izazvao čitav niz međusobno povezanih rizika u oblastima kao što su energija, sajber i lanci snabdevanja.

Na osnovu detaljnih intervjua sa sektorskim stručnjacima i praktičarima, istraživanje ističe četiri „makro teme“ koje oblikuju rizično okruženje danas kao rezultat krize. Uticaj ovih tema na preduzeća je sažet u nastavku:

Geopolitika. Ova kriza je razotkrila ranjivosti povezane sa globalizacijom u međunarodnom sistemu. Mnoge organizacije će verovatno usvojiti strategije zaštite od rizika kako bi zaštitile svoje globalne interese i imovinu kako se uvode protekcionističke trgovinske politike. Zemlje i preduzeća se okreću ka ponovnom postavljanju lanaca snabdevanja kao sredstva za postizanje samodovoljnosti i veće kontrole nad pristupom prioritetnim dobrima i uslugama. Ovaj preokret u trgovini neizbežno će dugoročno poskupiti robu i usluge.

Inflacija. Uprkos višim cenama energije i roba koje povećavaju profitne marže u nekim sektorima, troškovi na strani ponude su porasli u celoj privredi. Većina ovih povećanih troškova se prenosi na krajnjeg potrošača, što dodatno pogoršava inflaciju cena, dok preduzeća koja žele da ih apsorbuju mogu se suočiti sa borbom da opstanu. Mnoga preduzeća će verovatno prilagoditi svoje budžete za rešenja za upravljanje rizikom i smanjiti diskrecionu potrošnju kako bi uzeli u obzir inflatorne pritiske usled šokova ponude.

Ekonomski uticaj. Zbog svoje pozicije kao vodećeg izvoznika energije i robe u globalnim lancima snabdevanja u različitim industrijama, isključenje Rusije iz međunarodne trgovine imaće značajne ekonomske posledice – posebno za preduzeća u Evropi i u industrijama koje proizvode robu kao što su hrana i energija. Dok se rublja oporavila od početnog šoka, bilo kakva trajna depresijacija rublje negativno bi uticala na sposobnost Rusije da poveća investicije i produktivnost, nanevši štetu globalnoj poljoprivredi i proizvodnji i stvarajući dalje rizike za sigurnost hrane i energije. U međuvremenu, prekid kritičnog izvoza iz Ukrajine, kao što je žito, predstavlja značajnu i neposrednu pretnju globalnoj bezbednosti hrane.

Društvena transformacija. Ovaj sukob je sa sobom doneo najbrži priliv izbeglica u Evropi od Drugog svetskog rata, nadmašivši priliv tražilaca azila na vrhuncu sirijske izbegličke krize. Oko 3 miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine u prve tri nedelje krize i broj će nastaviti da raste kako se sukob nastavlja. Rezultirajuće raseljavanje će doprineti nedostatku radne snage i zahtevati od organizacija da rekonfigurišu svoje radne snage, posebno u transportu i logistici, kako bi zadovoljile rastuću potražnju za proizvodima i uslugama.

Scenariji

Izveštaj primenjuje pet verodostojnih scenarija na industrije i zemlje koje su najviše pogođene sukobom. Svaki scenario istražuje moguće kratkoročne, srednje i dugoročne efekte rata kroz niz tema: lanci snabdevanja, energija, bezbednost hrane, ESG, klimatska tranzicija, inflacija i sajber.

Izveštaj naglašava potrebu za osiguranjem, kao ključnim mehanizmom za prenos rizika, kako bi se pomoglo preduzećima da ublaže ove međusobno povezane rizike i izgrade otpornost organizacije.

Foto: Pixabay.com

You may also like