Dugo se kao prednost, posebno za privlačenje stranih investicija, isticala jeftina radna snaga u Srbiji. Može li se sa takvom politikom dostići čuvena prosečna plata od 900 evra do 2025. kako je najavio Vučić ili je došlo vreme da umesto jeftinih srpski radnici postanu pametni i dobro plaćeni? Jer za snažniji ekonomski razvoj, bar tako ekonomske teorije govore, potrebno je znanje.
– Glavni resurs za ekonomski rast je ulaganje u ljudsko znanje, talenat i kreativnost, u sprezi sa brzom razmenom informacija i globalnom povezanošću koju tehnologija omogućava. Međutim, za ostvarivanje razvojnih ciljeva nisu dovoljni samo finansijski i regulatorni kapaciteti, već je tome potrebno dodati i performanse obrazovnog i naučnog sistema. Najslabiji segment, kada je samo obrazovni sistem u pitanju, jesu relativno mala izdvajanja za ove namene – kaže Branka Anđelković, programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.
Naime, Srbija izdvaja samo 3,7% BDP-a za obrazovanje, što je ispod proseka zemalja na uporedivom nivou razvoja (4,7%), ali i u poređenju sa regionom (4,6% BDP-a). Kada tome dodamo da troškovi u oblasti istraživanja i razvoja čine samo 0,89% BDP-a (od kojih dominantan deo čine javni rashodi), čini se da su finansijska ograničenja najznačajnija barijera dinamičnijem napretku u domenu obrazovanja i nauke, pokazuju podaci Centra za istraživanje javnih politika.
Dalje, više od 91% istraživača dolazi iz državnog sektora i sektora visokog obrazovanja dok samo 8,2% istraživača radi u poslovnom sektoru. Prema poslednje dostupnim podacima (iz 2018. godine), samo 3,7% doktora nauka radi u poslovnom sektoru. Procena je da ulaganja poslovnog sektor u istraživanje i razvoj iznose 0,36% BDP-a.
Opšta situacija u naučnom i visokoobrazovnom sistemuje je takva, da je ukupan broj istraživača u RS na milion stanovnika iznosi 3.308 u 2019. godini, što je skoro dvostruko manje u odnosu na prosek EU (6.300). Učešće istraživača u ukupnoj zaposlenosti iznosi 0,79%, što je značajno manje u odnosu na prosek EU (1,46%).
– Šta nam sve to govori? U najkraćem da je neophodno ubrzati strateško ulaganje u obrazovanje na svim nivoima da bi Srbija zadržala pristojne pozicije koje je postigla u nekim oblastima (biološke, tehničke nauke, poljoprivreda, itd) ili nastavila da konkuriše u novim oblastim poput pametne poljoprivrede, blockchaina, gaminga – kaže Anđelković.
Dugoročno Srbija će, prema rečima Magde Petković, biti zemlja obrazovane i dobro plaćene radne snage, i to u kontekstu velikog broja investitora te porasta konkurentnosti tržišta rada u delu ponude, što će u krajnjoj liniji dovesti do porasta materijalnog statusa radnika.
Saša Ćorniga, generalni direktor kompanije Continental Automotiv Srbija kaže da Srbija sa novim, sve većim brojem visokotehnoloških kompanija koje dolaze a među kojima je i njihova, odavno nije zemlja jeftine radne snage, kako je bilo do pre nekih 10-ak godina. Tada je najveći fokus bio na kompanijama koje je trebalo da donesu posao za veliki broj ljudi i tako smanje, u tom trenutku veliku nezaposlenost. – Imajući u vidu da se trendovi u auto industriji menjaju i da će procesi kao i tehnologije biti prilično automatizovani, potrebe za visokokvalifikovanim, obučenim, inženjerski kadrovima će samo rasti. Srbija je već pozicionirana visoko na mapi destinacija sa talentovanom, obrazovanom i stručnom radnom snagom, što će svakako i dalje doprinositi dolasku novih investicija i širenju postojećih. Sa druge strane, mogućnost rada u svojoj zemlji na poslovima za koje su se školovali i u dobrim kompanijama, svakako će doprinositi smanjenju trenda odlaska mladih u inostranstvo – uveren je Ćoringa.
Izvor: Ekonometar
Autor: Vesna Lapčić
Foto: Pixabay.com