Kompanija Peaksel iz Niša koja se bavi razvojem mobilnih igara i aplikacija, za jedanaest godina poslovanja objavila je više od 600 aplikacija i 40 igara i pre dve godine bila je u užem izboru za nagradu Preduzetnik godine na konkursu koji svake godine otvara konsultantska kompanija EY (Ernst & Young). Peaksel je osnovao Marko Petković po povratku sa studija iz Švedske. U početku ih je bilo samo četvoro u timu.
„Radili smo na početku u iznajmljenom stanu, u kom je ranije živela jedna baka. Imali smo milje preko televizora, ali nam je bilo „cool“. Danas nas u timu ima oko 60 i radimo u svojoj poslovnoj zgradi“, priča Marko.
“Virtual pet” i “room escape”
Kompanija Peaksel objavljuje “casual igrice”, logičke zagonetke i igre sa virtuelnim kućnim ljubimcima, takođe, razvijaju muzičke i zabavne aplikacije.
Brzo su napredovali na tržištu i finansiraju se iz sopstvenog kapitala.
„Rano smo ušli na tržište. Google Play je bio prazan i mnogo je bilo lakše doći do korisnika nego danas. Bili smo baš vredni, pa smo za tri meseca pokrili svoje plate i troškove. Od tada na mesečnom nivou nismo bili negativni nikada za 11 godina, osim jednog meseca prošle godine”, kaže Petković.
Iako su objavili više od 600 aplikacija do sada su dosta i povukli iz prodaje tokom godina zbog nedovoljnog interesovanja i troškova održavanja, tako da trenutno imaju u ponudi oko 300 proizvoda kojima je, kako on kaže, ciljna publika zadovoljna.
Od popularnih igrica, on izdvaja igru koja je bila apsolutni hit jedna “virtual pet” igra “Pregnant Emma the Cat“ , među tinejdžerima koji vole takve igre. U “room escape“ žanru, pre nekoliko godina, “100 Doors: Escape from School“ je prvi privukao pažnju, osvojio nekoliko nagrada i bio više puta na glavnoj strani Google Play-a, a sada je trending “100 Doors: Escape from Prison” sa više od 25 miliona skidanja.
Sedam godina saradnje sa Google timom
Za deset godina poslovanja stekli su 500 miliona korisnika i tu brojku su prebacili prošle godine.
U proseku imamo između 35 i 45 miliona novih korisnika godišnje, ali postoje varijacije. Prošla godina je bila slabija nego prethodne, ali je to slučaj sa celom gejmerskom industrijom koju je pogodila globalna kriza“, napominje on.
Danas je ova kompanija stigla do tržišnih zvezda, do tima kompanije Google sa kojom sarađuju kako bi što uspešnije plasirali svoje igre na tržište igrica na Android platformi.
„Google ekipa iz Zagreba koja je zadužena za Adriatic regiju kontaktirala nas je kada smo krenuli malo više da trošimo na marketing preko njihove platforme Google Ads. Kada su videli da nam je krenulo, a da nismo baš previše upućeni, pa su se javili da nam pomognu, i od tada imamo dvonedeljne sastanke i punu podršku sa njihove strane“, kaže Petković.
Od tada, već oko sedam godina imaju, kako kaže, saradnju sa sjajnim i talentovanim timovima širom cele kompanije Google.
„Dobili smo puno podrške na projektima i edukacija, što je u značajnoj meri doprinelo da naše poslovanje bude bolje“, kaže on.
Gejming industrija
Postoje ocene poznavaoca ove oblasti da iako Srbija ima razvijenu gejming industriju takse i porezi je sputavaju. Marko kaže da u Srbiji preduzetnici u gejming industriji znaju šta rade i postoje javni izveštaji koji govore o finansijskim rezultatima.
„Srbija nema bilateralne odnose sa drugim zemljama takve da se odavde nesmetano obavlja poslovanje sa celim svetom. To konkretno znači komplikovanija dokumentacija i porez po odbitku od 20 odsto, jer ako angažujem firmu iz inostranstva za usluge odnosno da nešto uradi za nas, moram našoj državi da platim još 20 odsto od novca koji sam njima platio (ne zaradio)”, kaže Petković.
Pored toga, on kaže da im prepreku u poslovanju predstavlja i to što se porez na dobit plaća unapred, na osnovu projektovane dobiti, a ne po obračunu na osnovu realne.
„Mislim da je to slučaj samo u Srbiji, možda grešim, ali mi se i dalje sve to ne sviđa. Naravno, ima i pozitivnih stvari, raznih podsticaja, programa za pomoć i umanjenje dažbina, tako da nije sve tako crno i ima signala da je potencijal domaće gejming industrije prepoznat“, ocenjuje Marko.
U svetu gejming industrije svakako je u poslednje vreme AI tehnologija (Artificial Intelligence).
„Već smo veštačku inteligenciju implementirali u procese razvoja video igara i aktivno koristimo razne AI alate pri izradi projektne dokumentacije, grafike, raznih tekstova i u analitici. Ta tehnologije je više novitet decenije nego godine i očekujem dosta pozitivnih stvari za svet u daljem razvoju“, kaže Marko.
Triglav biznis polisa osiguranja – kompletna zaštita za vaš posao
Prvo hemija, potom put u Stokholm
Roditelji danas moraju mnogo da vode računa kakve igrice deca igraju, tržište je preplavljeno nasilnim igricama i kako on gleda na ocene da takve igre loše utiču na psihički razvoj dece?
„Ne mislim da su igre loše za psihički razvoj dece, čak naprotiv, ako se kao i sve ostalo igraju u pravoj meri. Moj sin od osam godina ima dozvolu da igra gotovo sve igre, ali za to ima prilike dva puta po pola sata dnevno. Nasilna igrica u maloj dozi može biti način da se neko oslobodi nervoze, ali posle 12 sati igranja će definitivno da je proizvede“, navodi on.
Marko je rođeni Nišlija (godište je 1982.) u Nišu je završio srednju medicinsku školu i upisao hemiju na PMF-u. Ali, hemiju je napustio kao apsolvent zato što mu se tokom studija desila promena interesovanja. Upisao je Višu školu za digitalne medije, “Hyper Island” u Stokholmu. Nakon diplomiranja, bio je spreman za startup i tako je nastao Peaksel.
Iskreno, nisam baš bio neki zagriženi gejmer, priča Marko.
VIgrao sam kao i svi, ali sam u “game development“ ušao iz biznis razloga. Morao sam da igram mnogo igara kada smo odlučili da sa aplikacija pređemo na igre, pa sam se u međuvremenu navukao na više igrica“, kaže Petković.
“Hearthstone“, igru sa kartama koju je napravio Blizzard, igra svakog dana uz kafu posle posla već osam godina. Njegov ritual posle posla izgleda ovako: tablet i kafa na terasi.
Poznati vaterpolista Andrija Prlainović svojim brendom preplivao do svetskog tržišta