Medijska platfroma PlutonLogistics je u novembru proslavila deset godina poslovanja, što je bio idealan povod za razgovor sa urednicom i vlasnicom, Marijom Kambić.
Za deceniju postojanja, portal je postao relevantan izvor informacija za ceo region što dokazuje i poseta od 150 do 170 hiljada ljudi. Samo na društvenim mrežama imaju više od 50.000 pratilaca. A potkast koji su pokrenuli pre dve godine „Za volanom“ ispratilo je skoro 25.000 slušalaca. Uz sve to godišnje pošalju 100 specijalizovanih njuzletera.
Portal je 2020. godine preuzela Pluton Media, kompanija koju vodi Marija Kambić, dugogodišnja novinarka i urednica portala PlutonLogistics. Kako su opstali u veoma konkurentnom okruženju, u vreme najveće i nepredvidive krize izazvane pandemijom, i kakva je budućnost nišnih onlajn medija, samo su neka od pitanja o kojima smo razgovarali sa Marijom Kambić.
Biti preduzetnik u Srbiji je, neki bi rekli, ludost. A biti preduzetnik u medijima u Srbiji je i više od toga. Zahvaljujući čemu je opstao jedan mali medij – mali po timu, a veliki po broju poseta i uticaju – Pluton Logistics punih deset godina?
Da se nadovežem na vaše pitanje, izgleda da sama činjenica da smo opstali predstavlja veliki uspeh. Međutim, tokom ove decenije mnogo toga smo uradili. Najznačajniji uspeh je popularizacija industrije. Broj poseta našem sajtu nam govori da čitaoci nisu samo transportno-logistički stručnjaci već mnogo njih koji su u drugim privrednim granama. Oni koji su zainteresovani za kvalitetnu biznis priču koja nije samo puka informacija, već ona koja je stavljena u kontekst vremena, koja ima jasnu pozadinu i viziju za dalji razvoj. Sve to je dovelo do velike čitanosti kojoj bi pozavideli i drugi biznis portali, kao i do uticaja koji se prepoznaje ne samo u ovom regionu, već i na nivou Evrope.
E sad, kako smo to uspeli? Čitaocima smo ponudili konzervativni pristup u kreiranju sadržaja i inovativni pristup u plasmanu tih informacija. Nismo odustali od kvaliteta za koji je potrebno dosta rada, znanja i posvećenosti. Od samog početka objavljujemo tekstove koji su informativni, tačni, aktuelni, pravovremeni, zanimljivi i edukativni. To je tradicionalni medijski pristup. Inovacije smo uveli u plasmanu sadržaja. Od portala, PlutonLogistics se razvio u platformu koja ima 16 kanala komunikacije – svaki od njih se obraća drugoj ciljnoj grupi i samim tim urednički pristup je drugačiji.
Kako biste vi opisali svoj preduzetnički put kao, i otkud vi u priči o logistici, transportu, saobraćaju? Kako ste se opredelili baš za tu temu budući da ste nekada na jednom drugom mediju pokrivali daleko širi krug tema?
Autori PlutonLogistics portala su u „privredi“ više od 15 godina, te bi se super snašli u bilo kojoj industrijskoj grani. Na našem iskustvu u svakodnevnom izveštavanju biznis zajednice i to na webu bi nam mnogi pozavideli. Sa druge strane, da sam preuzela neki lifestile, celebrity, fashion ili beauty magazin, ne bismo imale velike rezultate.
Pluton je našao nas, a ne mi njega. Javila se poslovna prilika u trenutku kada smo tražile novi posao i odlučile smo da probamo. I to sve uoči korone!
Na zidu naše kancelarije je citat: „Možda će biti boljih vremena, ali ovo je naše“. Od strateškog pristupa pri otvaranju firme nismo odustale uprkos izuzetno složenim prilikama tokom pandemije koja je promenila svet. Vernu publiku smo imale i to u sve većem broju, a polako smo osvajale poverenje kompanija koje su naslonjene na našu industriju.
Pluton Logistics je nišni mediji koji se bavi temama iz oblasti logistike, transporta, a postoje istraživanja koja govore da sve više čitalaca traže informacije upravo na nišnim medijima. Je li to zaista tako? Kakvi su trendovi iz vašeg ugla?
Čitaoci PlutonLogistics portala dobijaju pregled celokupne transportno-logističke industrije iz celog sveta i to na srpskom jeziku u gotovo realnom vremenu. To je vrednost koja nas izdvaja i koju pružamo hiljadama ljudi koji svakog dana dolaze na naš portal.
Iskustvo govori da bi svaka industrija trebalo da ima nišni portal koji bi kvalitetno obrađivao specifične teme. To nije lak posao, ali prostora ima.
Na evropskom nivou nišni portali su daleko razvijeniji nego kod nas. Konkretno, i u oblasti transporta i logistike imate „medijske gigante“. Na primer, u Nemačkoj, Austriji ili Italiji su takvi strukovni mediji neverovatno razvijeni. Svaka od ovih zemalja broji po nekoliko izuzetno jakih igrača koji, uz izveštavanje i konstantan razvoj novih formata, veoma aktivno organizuju stručne skupove, dodele priznanja najboljima u industriji, pokreću inicijative za popularizaciju logistike među mladima…
Neki od njih imaju i kategorije Balkan news, što govori o tome da i evropsku biznis zajednicu zanimaju vesti sa ovih prostora.
Evropski logistički portali imaju nešto što mi u Srbiji, nažalost, i dalje nemamo u obimu u kome bi trebalo, a to je proaktivan pristup državnih institucija u informisanju privrede. Često se dešava da informacije iz Srbije prvo pročitamo u inostranim stručnim medijima. Da ne bude da kritikujemo – i kod nas ima svetlih primera, koji ne samo što odgovore na svako novinarsko pitanje, već i sami iniciraju da se važne informacije podele.
Poslednjih nekoliko godina se na tržištu pojavilo dosta onlajn medija. Trčite li trku sa ostalima, da li vas jačanje konkurencije plaši ili ipak „gledate svoja posla“ i imate neku svoju viziju, cilj i put?
Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Naravno da pratimo tržište i konkurenciju, ali iskreno mnogo više me sekiraju „nazovi mediji“. Informativni portali bez novinara, koji samo prenose (kopiraju) sadržaj koji je neko drugi uradio ili koriste Google Translate. Imali smo situaciju da je nedavno novi portal iskopirao čak i našu stranicu „O nama“ i to nije prvi put…
Kako bismo pratili trendove i uvodili inovacije, pažljivo pratimo inostrane portale koji su nekada za nas bili „avioni“, a sada ih polako sustižemo. Tako smo i pokrenuli, uz podršku fenomenalne produkcije, potkast „Za volanom“ čiji format je jedinstven ne samo u Srbiji već i na evropskom nivou. Priznanje za to stiglo nam je sa Islanda, sa vodećeg međunarodnog audio festivala IFC, gde je priča vozača kamiona iz Srbije prezentovana rame uz rame sa podkastima iz produkcije za BBC, New York Times i Deutschlandfunk Kultur.
Svedočimo moru informacija sa svih strana, svodičimo velikom broju potpuno trivijalnih i plitkih informacija. Ceni li se danas kvalitetna informacija? Cene li to oni od kojih bi trebalo da živimo kao mediji – kompanije i oglašivači ili se i dalje više ceni „klik“?
Prvi naš zacrtani standard je bio da svaka informacija ima početak i kraj. Ne odstupamo od toga da naši tekstovi budu istiniti, tačni, objektivni, celoviti, jasni i ako može zanimljivi. Takođe, ukoliko smo u prilici, tačnije imamo dovoljno znanja, dajemo i odgovore na pitanja zašto i šta dalje?
Zato naši oglašivači primarno nisu marketinške, PR i media buying agencije, jer su njima brojke najrelevantniji faktor kod raspodele novca svojih klijenata. Mi sarađujemo direktno sa kompanijama koje prepoznaju vrednost onoga što radimo, a vode se i efektima svoje kampanje kod nas.
Da ne bude zabune – brojevi jesu izuzetno važni, ali ne želimo da ih jurimo nikakvim popularnim trikovima. Naš konstantan rast čitanosti i rezultati koje si pomenula na početku, dokaz su da za time i nema potrebe.
Pluton Logistics je razvio i društvene mreže. Kako viditi ulogu društvenih mreža u budućnosti kada su mediji u pitanju? Hoće li se u skorijoj budućnosti potpuno obrnuti smer u smislu da će ljudi informaciju uglavnom videti na mrežama, a ukoliko budu želeli nešto više odlaziti na portale?
Velika je borba stići do čitalaca u moru svega što im se nudi. Vi iz sveta finansija i investicija često upotrebljavate termin diversifikacija. U našem slučaju to je detaljno i ciljanu ulaganje ne samo u osnovni proizvod, naš portal, već i u druge kanale komunikacija koji su najčešće na društvenim mrežama. Potrebno je uložiti veliku energiju da se osmisli sadržaj za Linkedin poslovnu mrežu, grupu Prevoznici i vozači, o čitalačkoj publici samo ime grupe kaže, do sadržaja na Instagramu i Youtube kanalu.
Postoji nekoliko naših kolega koji su se nakon uspešne novinarske karijere, uglavnom u ekonomskom novinarstvu, osmelili da se upuste u preduzetništvo u medijima. Da pomenemo samo neke od njih: Plodna zemlja, Biznis u regionu, Srda. Koja bi tvoja poruka bila za one sa manje preduzetničkog iskustva, za nove preduzetnike u medijima ili one koji razmišljaju da to postanu – kako da doguraju do decenije i nastave dalje?
S obzirom na brzinu promena u našoj industriji, ni sama ne mogu jasno da vidim u kom pravcu se sve ovo kreće, a budućnost mi je dosta maglovita. Moramo osluškivati promene i prilagođavati se trendovima, ali bez kompromisa kada je kvalitet u pitanju. To se najviše odnosi na tehnologiju koja može pomoći u kreiranju sadržaja, kao i na plasman i prikaz informacija.
Davati savete o preduzetništvu je tek nezahvalno. Lično, uvek mi je bilo čudno kad „čovek firma“, u mom slučaju „žena firma“ daje savete. Ljudi koji imaju više od 50 zaposlenih, koji izvoze, imaju inovativne proizvode, radnike sa dobrim platama i super uslovima za rad, bi trebalo da daju savete. Ja ih rado slušam.
Ipak, i mi koji smo se odlučili za svoj preduzetničku put – balans privatnog i poslovnog, uz kvalitet i kontinuitet – nismo tako loše društvo.