Srbija beleži stalan napredak u ishodima ljudskog razvoja, ali je potrebno više investicija da bi se povećala produktivnost i odgovorilo na brzo starenje stanovništva.
Izveštaj „Izgradnja ljudskog kapitala za dugoročni prosperitet”, koji su objavili UNICEF u Srbiji i Svetska banka i o kojem su danas ove dve organizacije razgovarale sa Savezom ekonomista Srbije, pokazuje da su sektori ljudskog razvoja – obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita – neophodni za jačanje ljudskog razvoja i podršku dugoročnom uključivanju, blagostanju i rastu produktivnosti.
Nicola Pontara, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji rekao je da i dalje postoji jaz između veština i potreba poslodavaca, iako postoji određeni pomak u oblasti znanja. Kada je reč o zdravlju Srbija mora da radi na prevenciji, dodao je on i istako da je po broju obolelih od kancera u vrhu Evrope. Pontera je dodao da se i socijalna politika mora poboljšati.
„Postoje stvari koje treba unaprediti. Kada je reč o socijalnoj politici neophodno je bolje raspoređivati novac iz budžeta“, rekao je on.
Na današnjem događaju je rečeno da je veliki izazov produktivnost radne snage te da je ona ispod proseka zemalja Evropske unije. Siromašni su manje produktivni, a analize pokazuju da postoji velika razlika u razvoju i položaju ljudi u zavisnosti od obrazovanja i geografskog područja.
Sektori ljudskog razvoja u Srbiji pružaju visoka dostignuća u oblasti obrazovanja i gotovo univerzalnu pokrivenost osnovnim zdravstvenim uslugama. Međutim, ubrzano starenje populacije u Srbije zahteva da se javni rashodi usmere na unapređenje ishoda ljudskog razvoja u oblastima u kojima postoje nejednakosti, kako bi se osiguralo da svako dete, svaka mlada i svaka odrasla osoba može da ostvari svoj puni produktivni potencijal.
„Izveštaj naglašava da bi reformisanje veličine, strukture i efikasnosti javnih rashoda moglo da pomogne Srbiji da prevaziđe izazove starenja, niske produktivnosti i nejednakosti. Ove reforme bi mogle da obezbede da se dosegne do sve dece i da im se pruži šansa, posebno deci koja žive u siromaštvu ili su u nekom drugom zaostatku za svojim vršnjacima. Važno je naglasiti da bi se obuhvat i kvalitet usluga za decu mogli poboljšati kroz uštede u postojećim izdvajanjima”, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Životni standard u Republici Srbiji je značajno poboljšan u poslednje dve decenije, ali i dalje zaostaje za onim u Evropskoj uniji. Uprkos tome nije primećen napredak u smanjenju broja siromašnih, rečeno je na predstavljanju Izveštaja. Osim toga, izdvajanja za socijalno ugržene opadaju, a primetno je da manje razvijene opštine izdvajaju manje za socijalno ugrožene, a bogatije više. „Broj beneficija za siromašne je u opadanju, a neke mere uopšte ne uključuju siromašne zbog određenih kriterijuma. Neophodno je smanjiti razlike kako bi se povećale prilike za sve i tako da svi mogu da napreduju što bi značilo da postoji održivi razvoj. Važno je da potrošnja na razvoj ljudskog kapitala ne nastavi da pada, da se vodi računa o strukturi potrošnje za šta je neophodna koordinacija donosioca politika“, rekla je Ana Prodanović iz UNICEF-a.
Dalje unapređenje životnog standarda, ekonomske uključenosti i produktivnosti rada zavise od promovisanja obrasca ekonomskog rasta koji je usmeren na izgradnju ljudskog kapitala, uključujući kroz veću i bolju potrošnju u sektorima ljudskog razvoja.
„Starenje populacije u Srbiji zahteva povećanje produktivnosti radi podsticanja održivog ekonomskog rasta. Kao što ovaj izveštaj pokazuje, ulaganje u ljude i rešavanje pitanja nejednakosti ključni su aspekti politika čiji je cilj dostizanje dugoročnog prosperiteta u Srbiji. Sa takvim politikama, Srbija će moći brže da se približi standardu evropskih zemalja“, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju.
„Ovaj zajednički izveštaj UNICEF-a i Svetske banke skreće pažnju na poluge politika koje mogu da promovišu održivost ekonomskog rasta u Srbiji i pravičnost javnih rashoda u budućnosti u oblastima koje su najvažnije za ljudski razvoj. S obzirom na to da dobrobit svih starosnih grupa zavisi od produktivnosti sadašnjih i budućih radnika, ulaganja u ljudski kapital dece i mladih donosi korist i dobrobit za sve generacije“, rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.
Siromašni ugroženi, obrazovanje neefikasno
Svetlana Kisić, specijalni savetnik u Ekonomskom institutu je istakla da sirmaštvo u Srbiji nije smanjeno te da je na nivou pre pandemije uprkos ekonomskom razvoju. „Ekonomski rast se ne odražava uopšte na najsiromašniji sloj stanoviništva kojih je 23,4%, a najveći procenat su mladi. Najsiromašniji postižu slabije rezultate u obrazovanju i na tržištu rada, kao i ako žive u manjem gradu. Inače, žene imaju bolja postignuća u obrazovanju, ali manji pristup zapošljivosti. Ako bi se njima omogućila veća zapošljivost bruto društveni proizvod bi mogao da se poveća 17%“, rekla je Kisić.
Kada je reč o obrazovanju, Kisić je istakla, da se na u drugom stepenu pismenosti nalazi 27,7% dece, što bi značilo da ukoliko ste nešto pročitali to i razumete. Peti i šesti stepen su deca koja mogu da kritički misle o tome što su pročitali, da pročitano upotrebe i na koje može da se računa za dalje školovanje i da usvajaju nove tehnologije. U petom stepenu u Srbiji je svega 2 odsto dece, a u šestom samo 02,% dok je prosek EU 1,6%.
„Zato ne možemo da budemo zadovoljni u postignuću obrazovnog sistema.
Rezultati PISA testa pokazuju da su rezultati u meri u kojoj se očekuje u odnosu na socio-ekonomska postignuća Srbije. Ali ukoliko ne omogućimo deci siromašnijih slojeva da probiju barijeru do 2030. godine ćemo se suočiti sa tim da će 30% budućih zaposlenih biti iz sloja socijalno ugroženih porodica. Zato je važno kakvu socijalnu politiku vodimo, a kao što smo čuli mere socijalne politike ne pogađaju sloj najsiromašnijih. Krug siromaštva se nastavlja, oni ne dobijaju adekvatne kvalifikacije, ne mogu da dobiju kvalitetno zaposlenje i ne mogu da izađu iz tog začaranog kruga siromaštva. Nedovoljno se ulaže u obrazovanje, a i ono što se ulaže neefikasno se koristi. Mnogo toga nedostaje da bismo rekli da se kvalitet obrazovanja poboljšava“, rekla je Kisić i dodala da se 23% visokoobrazovanih starosti između 25 i 29 godina nalazi na tržištu rada.
„Imamo predimenzioniranu mrežu visokoobrazovanih insitutucija ali ona ne odgovara potrebama tržišta“, istakla je ona.
Aleksandar Vlahović je potvrdio da dve trećine poslodavaca u Srbiji ima problem da pronađe adekvatnu radnu snagu.
Edvard Jakopin, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije, slođio se (kao gost u publici) da obrazovanje nije u funkciji rasta. „Produktivnost je niska ne samo u Srbiji već u celoj jugoistčnoj Evropi, sve zemlje u ovom regionu imaju nižu produktivnost od proseka EU, a to je tako zato što je efikasnost niska, a posebno investicija. Srbija je na 23% proseka EU po produktivnosti. Ključna reč je efikasnost investicija i struktura investicija i u tome treba tražiti uzorke za nisku produktivnost“, naglasio je Jakopin.
Izveštaj stavlja snažan naglasak na decu. S obzirom na to da će današnja deca i mladi jednog dana podržavati sutrašnje starije stanovnike, ulaganje u ljudski kapital dece i mladih donosi korist svim generacijama. To podrazumeva sprovođenje politika koje deci, bez obzira na njihovo poreklo i okruženje, pružaju dobre mogućnosti za obrazovanje, efikasnu i pristupačnu zdravstvenu zaštitu, i koje pružaju podršku ugroženim domaćinstvima kroz efikasne programe socijalne zaštite.