Kaže se da su putovanja jedini trošak od kojeg čovek postaje bogatiji. Neki utisci sa putovanja nas promene, neka iskustva oplemene i prošire vidike, a neka pobude kreativnost i pokrenu na akciju. Upravo to potvrđuju i trojica osnivača Muzeja čula – Museum of Senses. Kada su pre nekoliko godina počeli da razmišljaju o pokretanju inovativnog i modernog koncepta iz oblasti zabave, nisu morali da idu dalje od ličnog iskustva.
preto
– Kao roditelji male dece, na putovanjima smo uvek tražili i sadržaje u kojima može da učestvuje cela porodica – počinje priču Dejan Grbić, vlasnik i jedan od osnivača Muzeja čula. – Izbor se uvek svodio na, s jedne strane, velike, isključivo zabavne komplekse, poput tematskih parkova, parkova s trambolinama, akvaparkova, a s druge, na klasičnu muzejsku ponudu, koja je i dalje prvenstveno edukativna. Između ta dva pola je – velika praznina, ali i šansa za otvaranje zabavno-edukativnog koncepta – prenosi svoja zapažanja Grbić.
Primetili su, međutim, da čak i u najrazvijenijim svetskim metropolama postoji tek par mesta na kojima može da uživa cela porodica. Uvek je veća verovatnoća, kaže Grbić, da će pri izboru zabave „jedna strana“ ostati nezadovoljna. – Tako smo i došli do osnovnih kriterijuma za budući Muzeja čula. Znali smo da to treba biti mesto koje će se obraćati širokoj i raznolikoj publici svih uzrasta. Znali smo da koncept treba biti univerzalan, da ga mogu razumeti ljudi iz svih krajeva sveta. A pošto se radi o konceptu za sve generacije, trebalo bi da bude prilično jednostavan i u najvećoj meri razumljiv i maloj deci. Uz sve to, da bude zabavan, ali s izraženom edukativnom komponentom. Nismo hteli da posetiocima ovo bude samo još jedna prilika za slikanje i postavljanje fantastičnih fotografija na društvene mreže, već smo želeli i da nešto nauče, proniknu u „čuda“ ljudske percepcije i ponesu sa sobom nezaboravno iskustvo – objašnjava Grbić.
S idejom o muzeju čula, koji je po mnogo čemu menjao ustaljeno poimanje muzejskog iskustva, iskristalisalo se i nekoliko logističkih zahteva. – Naravno, muzej bi trebalo da se nalazi u prometnoj gradskoj zoni, da bude pristupačan, da cena ulaznice nije previsoka te da bude mesto gde će posetilac provesti najviše sat vremena – što je posebno važno ako ste na kratkom odmoru ili city break putovanju – dodaje Grbić.
U projekat su ušli s ogromnim entuzijazmom, toliko da su u isto vreme radili na razvoju dva muzeja, koja su i otvorena u vrlo kratkom roku. Prvi, krajem septembra 2017. u Pragu, a drugi, početkom decembra u Bukureštu. Oba muzeja su odmah postala nezaobilazne turističke atrakcije, rezultati su bili sjajni, a više od 150.000 posetilaca godišnje posetilo je jednu od lokacija. – Kontinuirani rast broja posetilaca beležili smo pre pandemije svake godine – napominje Grbić.
Šta sve „krije“ Muzej čula?
Muzej čula je konstruisan kao lavirint koji nas provodi kroz šest različitih zona – a svaka je posvećena jednom čulu (vid, sluh, ravnoteža, miris, dodir, ukus). U muzeju se nalazi oko 50 eksponata i instalacija, i dok bi vas u klasičnim muzejima strogo upozorili da ne dirate izložene predmete, u Muzeju čula se traži upravo suprotno – interakcija i korišćenje eksponata je suština korisničkog iskustva. Od posetilaca se, naime, očekuje da budu kreativni, radoznali te da kroz zanimljive i nesvakidašnje doživljaje neposredno iskuse kako naše telo i percepcija reaguju na različite čulne nadražaje i iluzije.
Ležanje na fakirskom krevetu s 3.500 eksera, prolazak kroz rotirajući tunel, kao i razne optičke varke koje nam mogu promeniti lični opis, pomoći da porastemo 10 cm, poslužimo nečiju „glavu na tanjiru“ ili saznamo šta se sve koristi za kreiranje zvuka u crtanim filmovima – samo su neka od intrigantnih iskustava iz Muzeja čula.
Najveći deo prostora u ovom Muzeju (60-70%) zauzima deo s eksponatima i instalacijama. Međutim, da bi doživljaj uživanja bio potpun, na izlazu posetioce čeka i igraonica sa različitim brain teaser-ima, a zatim i prodavnica sa suvenirima, brendiranom robom, raznim zabavnim mozgalicama i osveženjem (piće i hrana).
Od sada i franšizni razvoj
Iako u početku nisu razmišljali o franšizingu kao o modelu za internacionalno širenje, sada su uvereni da će već tokom 2022. biti otvoreno više muzeja. – Budući da smo rezultatima na obe lokacije pokazali da smo razvili izuzetno uspešan koncept iza kojeg je znanje, praksa i iskustvo, odlučili smo da podelimo znanje kroz rast i osvajanje novih tržišta putem franšiznog poslovanja. Cilj nam je da pronađemo partnere koji će biti spremni da vode i razvijaju Muzej čula na lokanom tržištu. Svesni smo vrednosti lokalnog znanja, lokalnih veza te da je poslovanje kroz partnerstvo neuporedivo lakše i uspešnije – kaže Grbić.
Otvoreni su za partnere iz svih krajeva sveta, iako su, u ovom trenutku, prvenstveno fokusirani na razvijene zemlje – pre svega na Evropu, ali i na SAD, Kanadu, Australiju, Kinu. – Međutim, ono što smo naučili, čak i na sopstvenim greškama, jeste da treba gledati gradove pre nego konkretna tržišta ili zemlje – naglašava Grbić.
U idealnom slučaju, ciljaju na gradove sa više od milion stanovnika, ali to ne znači da u obzir ne dolaze i gradovi sa nešto manjim brojem, ali bi, u tom slučaju, to trebalo da budu regionalni ili nacionalni centri koji privlače veliki broj ljudi tokom cele godine. – Takođe, pri odabiru se gleda i postojeća konkurencija, sezonalnost grada, broj turista, udeo domaćih i stranih turista, specifikacije i isplativnost nekretnina i, naravno, kupovna moć građana – navodi sve kriterijume Grbić.
Autor: Nataša Bogojević
Kompletan tekst i detaljne uslove o samoj franšizi možete da pročitate na Franchising.rs.