Autor: Vesna Lapčić, iz edicije Moć održivog poslovanja
Ambicije zemalja treba uvećati sedam puta, kako bi porast srednje globalne temperature mogao da se zaustavi na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom do 2030., navodi se u izveštaju „Ujedinjeni u nauci 2022“ čiju je izradu predvodila Svetska meteorološka odrganizacija. U slučaju da se ne ulože veći napori, uticaj klimatskih promena na prirodu, društvo i ekonomiju postaće sve razorniji – upozoravaju naučnici.
Pomenuti izveštaj navodi da, uprkos smanjenju u 2020. godini, koncentracija gasova sa efektom staklene bašte nastavlja da raste: tada je zabeležen rekordan pad emisija od 5,4 odsto u odnosu na godinu ranije. Razlog za to su bili smanjena privredna aktivnosti, saobraćaj i kretanje ljudi. Emisije CO2 u 2021. godini su se, međutim, vratile na pretpandemijski period odnosno 2019. godinu: preliminarni podaci za prvih pet meseci 2022. još više zabrinjavaju jer pokazuju da su emisije CO2 veće 1,2 odsto nego u prvih pet meseci 2019. Naročito su porasle proizvodnja električne energije i emisija iz industrije za 1,9 odsto i 3,8 odsto, respektivno. Domaća i međunarodna avijacija su ostale na 14 i 31 odsto respektivno, ispod nivoa iz 2019. (Carbon Monitor 2022).
Kuda idemo?
„Izveštaj iz 2022. pokazuje da smo skrenuli sa puta iako su se vlade obavezale Pariskim sporazumom o klimatskim promenama da će ograničiti rast globalne temperature na 1,5 °C. Uprkos tome svake godine iznova odlučujemo da povećavamo zavisnost od fosilnih goriva”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš povodom objavljivanja izveštaja.
Inače, prethodnih sedam godina bilo je najtoplije u istoriji merenja. Postoji čak 93 odsto šansi da će jedna od godina između 2022. i 2026. biti najtoplija ikada. Sa rastom temperature dešavaće se sve više prirodnih katastrofa.
„Poplave, suše, toplotni talasi, ekstremne oluje i požari se pogoršavaju i ruše rekorde uz zabrinjavajuću učestalost. Toplotni talasi u Evropi, kolosalne poplave u Pakistanu, dugotrajne i surove suše u Kini, Afričkom rogu i Sjedinjenim Državama. Ništa nije prirodno u katastrofama tih razmera. One su cena za zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva”, poručio je generalni sekretar UN-a.
Nauka nema nikakve dileme da idemo u pogrešnom smeru – potvrđuje i Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije.
„Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte raste i dostiže nove rekorde. Ovi trendovi će se nastaviti ukoliko se ne smanji upotreba fosilnih goriva. Kombinacija visokih temperatura i vlažnosti vazduha mogu imati značajan negativni uticaj na zdravlje ljudi. Ovo može dovesti do toga da fizički rad na otvorenom ne bude uopšte više moguć bez tehničke pomoći“, istakao je Talas.
Pakt sa prirodom
Zbog svega navedenog „dogovor za spas prirode“ na 15. Samitu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu prirode održanom u Montraelu u decembru 2022. smatra se istorijskim: najmanje 30 odsto kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije, a fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja za biodiverzitet i ekosistemsko funkcionisanje i usluge. Trenutno je pod zaštitom 17 odsto kopnenih i 10 odsto morskih područja.
Do 2030. svet treba da izdvoji 200 milijardi dolara godišnje za spas biodiverziteta iz javnih i privatnih izvora finansiranja. Politički lideri su se takođe složili da do kraja decenije obezbede dodatnih 30 milijardi dolara godišnje za konzervaciju prirode u zemljama u razvoju i zaštitu prava starosedelačkih naroda. Poštovanje lokalnih zajednica jedan je od temelja dogovora, piše Klima101.
Antonio Gutereš je ovaj dogovor nazvao „formiranjem pakta sa prirodom“ koja je ugrožena do te mere da su naučnici upozorili da je Zemlja na ivici šestog masovnog izumiranja.
Uloga kompanija
Preduzeća i investitori imaju ključnu ulogu u ovom procesu jer se od njih očekuje da imaju održivije proizvodne procese te da ulažu u energetsku efikasnost i smanjenje otpada, očuvanje prirodnih resursa i u klimatska rešenja koja takođe podržavaju očuvanje i obnovu biodiverziteta.
Svest o rizicima po biodiverzitet ipak je veoma ograničena unutar poslovne zajednice. Neprofitna organizacija CDP, koja se bavi prikupljanjem podataka o životnoj sredini, uključila je u svoja istraživanja nova pitanja za procenu pristupa kompanija biodiverzitetu. Rezultati pokazuju da tri četvrtine od 7.700 anketiranih preduzeća uopšte ne procenjuje svoj uticaj na biodiverzitet. Većina kompanija u sektorima koji štete prirodi, kao što su proizvodnja odeće i neke drugu grane, još ne preduzimaju značajne mere da zaustave gubitak biodiverziteta i degradaciju životne sredine.
Veću ulogu u ovom procesu trebalo bi, napominju stručnjaci, da preuzme i finansijski sektor, posebno prilikom alokacije kapitala odnosno finansiranja industrija.
Međutim, postoje pozitivni znaci. Trideset jedan procenat kompanija u CDP anketi se javno obavezalo i/ili podržalo inicijative u vezi sa biodiverzitetom, a 25 odsto planira da to učini u naredne dve godine.
Fond za „gubitak i štetu“
Mesec dana pre „pakta sa prirodom“ samit o klimi KOP 27 ušao je takođe u istoriju kao prvi klimatski samit na kom se razgovaralo o finansiranju gubitaka i šteta koje trpe siromašne zemlje usled klimatskih promena. Svetu je trebalo 30 godina (pre tri decenije je prvi put ova tema pokrenuta) da se potpiše sporazum o osnivanju fonda za pomoć siromašnim zemljama pogođenim katastrofama prouzrokovanim klimatskim promenama – „Fonda za gubitak i štetu“. Neke od težih odluka u vezi sa osnivanjem fonda trebalo bi ipak da se donesu tek naredne godine, kada će se osnovati „tranzicioni komitet“, koji treba da zemljama uputi preporuke koje će se potom usvojiti na samitu naredne godine, KOP 28 u novembru, piše RTS.
Te preporuke ticale bi se „identifikovanja i proširenja izvora finansiranja“, odnosno dale bi odgovor na mučno pitanje – koje zemlje treba da uplate novac u novi fond. Budući da ni prošlogodišnji pregovori nisu bili laki i probili su planirane rokove, ne treba očekivati ni da će KOP 28 proći bez tenzija. Senku na prologodišnji KOP 27 bacilo je to što se malo govorilo o smanjenju uzroka klimatskih promena te se čini kao da se Planeta nalazi u začaranom krugu teških birokratskih pregovora.