Većina dece danas ima pristup pametnom telefonu ili tabletu, a primetno je i da sve ranije počinju da se upoznaju sa digitalnim svetom i tehnologijom. Zbog toga je važno da roditelji budu informisani o najnovijim sajber pretnjama koje ciljaju decu kako bi ih bolje zaštitili. Stručnjaci kompanije Kaspersky istražuju neke od glavnih trendova sa kojima bi roditelji trebalo da se upoznaju kako bi zaštitili svoje mališane na internetu.
- Deca će sve više koristiti AI alatke, koje nisu uvek bezbedne i prilagođene njihovom uzrastu
Prema istraživanju Ujedinjenih nacija, oko 80 odsto mladih tvrdi da koristi veštačku inteligenciju (AI) više puta dnevno. Sa razvojem veštačke inteligencije, pojavile su se brojne, malo poznate, aplikacije sa naizgled bezopasnim funkcijama, poput filtera na slikama. Međutim, kada deca ubace fotografije u takve aplikacije, ne mogu biti sigurni u kojoj će bazi podataka njihove fotografije završiti i da li će ih neko zloupotrebiti.
Štaviše, neke AI aplikacije, posebno četbotovi, omogućavaju da se lako pristupi sadržaju koji je neprikladan za najmlađe. Na primer, postoji mnoštvo AI četbotova koji su posebno dizajnirani da koriste erotične sadržaje. Čak i u slučajevima kada se traži provera starosti, neka deca mogu sakriti stvarni uzrast.
- Predviđa se porast napada zlonamernih aktera na decu gejmere
Prema najnovijim onlajn statistikama, 91 odsto dece uzrasta 3-15 godina igra video igre na nekom pametnom uređaju. Za neke igre, glasovno i tekstualno ćaskanje sa drugim igračima je sastavni deo iskustva. Kako je sve više mladih ljudi na internetu, kriminalci mogu izgrade „virtuelno poverenje“. Prvo, sajber kriminalci stiču poverenje mladih igrača tako što ih namamljuju poklonima ili obećanjima o prijateljstvu, a kada steknu poverenje lako dobijaju njihove lične podatke tako što im predlažu da kliknu na fišing link koja preuzima zlonamerni fajl na njihov uređaj koji deluje kao mod za Minecraft ili Fortnite.
- Razvoj FinTech industrije za decu su novi tip pretnji
Sve veći broj banaka pruža specijalizovane proizvode i usluge prilagođene deci, uključujući i bankarske kartice namenjene mlađim uzrastima, čime postaju podložni finansijskim i konvencionalnim prevarama, poput obećanja besplatne konzole PlayStation 5 ili druge vredne imovine nakon unosa podataka o kartici na fišing sajtu. Koristeći tehnike socijalnog inženjeringa, sajber kriminalci mogu da zloupotrebe poverenje dece tako što će se predstavljati kao njihovi vršnjaci tražeći podatke o kartici ili transfer novca.
- Očekuje se porast pretnji korišćenjem pametnih (smart) kućnih uređaja
Uprkos sve većem broju slučajeva zloupotreba pametnih kućnih uređaja, proizvođači ne žure da stvore bolju tehnologiju koja preventuje potencijalne napade. Međutim, to znači da kriminalci mogu da iskoriste decu za sajber napade. Na primer, ako kriminalci pristupe pametnim uređajima dok je dete samo kod kuće, mogu da ih kontaktiraju i traže lične podatke – ime, adresa i vreme kada roditelji nisu kod kuće – ili broj kreditne kartice roditelja. Tako će, pored hakovanja uređaja, postojati rizik od gubitka finansijskih sredstava ili fizičkog napada.
- Deca će tražiti da se poštuje njihova online privatnost
Kako deca sazrevaju i postaju svesnija, tako traže više privatnosti, kako u realnom, tako i u virtuelnom svetu. Shodno tome, kada roditelji saopšte da žele da instaliraju neku aplikaciju za nadzor, neće sva deca to mirno prihvatiti. Zbog toga roditelji moraju pažljivo da komuniciraju sa svojom decom o bezbednosti na internetu i važnosti nadzornih aplikacija, uz poštovanje privatnosti. To znači uspostavljanje jasnih granica i očekivanja od deteta.
- Deca rado preuzimaju aplikacije koje nisu dostupne u njihovoj zemlji i tako se izlažu riziku
Ako aplikacija nije dostupna u njihovom regionu najmlađi korisnici će tražiti alternative, koje često mogu biti rizične. Čak i ako se obrate zvaničnim prodavnicama aplikacija kao što je Google Play, i dalje rizikuju da postanu plen sajber kriminalaca. U periodu od 2020. do 2022. istraživači kompanije Kaspersky pronašli su više od 190 aplikacija zaraženih virusom Harly Trojan na Google Play-u, koje su naplaćivale usluge korisnicima bez njihovog znanja. Procenjuje se da je broj preuzimanja ovih aplikacija bio oko 4,8 miliona, ali stvaran broj oštećenih može biti mnogo veći.
„Kao što vidimo, mnogi trendovi koji se dešavaju u društvu utiču i na decu, čineći ih potencijalnim metama napadača. Ovo uključuje razvoj i sve veću popularnost AI alatki i pametnih kućnih uređaja, kao i gejming i FinTech industrija. Zbog toga je od ključne važnosti da od malih nogu naučite decu osnovama sajber bezbednosti – kako da ne upadnu u zamku, koje sajber pretnje vrebaju tokom igranja i kako pravilno da zaštite lične podatke. Ovih pretnji trebaju da budu svesne sve generacije“, zaključuje Andrej Sidenko, stručnjak za bezbednost i privatnost iz kompanije Kaspersky.