Kada neko spoji svoja lična interesovanja i ljubav sa poslom čini se da je uspeh neupitan. Upravo je to uradila Violeta Dinić Milisavljević, diplomirni farmaceut, koja je početkom godine, nakon višegodišnjeg istraživanja i osluškivanja tržišta, pokrenula liniju prirodne kozmetike VXA Cosmetics. Danas se pod ovim brendom, prodaju kreme, tonici, antioksidantna ulja, a u laboratoriji u Beogradu pripremaju se i novi proizvodi.
Slušajući Violetinu priču saznali smo da njen razvojni put nije bio slučajan, niti se za poziv farmaceuta opredelila sticajem okolnosti niti je nastanak VXA Cosmetics nešto što je iznenadilo ljude koji je poznaju.
„Oduvek me je zanimalo da istražujem. Osim toga volela sam da skupljam lekovite biljke. Imala sam sreće da sam poreklom iz Ohrida u čijoj je blizini planina Galičica, bogata raznim korisnim biljakama. Baka me je učila koja biljka se za šta može koristiti, šta je dobro za vidanje rana, od čega je blagotvoran čaj. Sve me je to zanimalo“, priča Violeta Dinić Milisavljević za portal Sve o novcu.
Njeni roditelji su još 1992. otvorili apoteku u Ohridu, a starija sestra je upisala farmaciju. „Sve je bilo logično i prirodno – postojala je osnova, a ja sam uz to volela hemiju. Poklopilo se sve i okruženje i moja ljubav prema farmaciji“, kaže Violeta.
Farmaceutski fakultet je završila u Skoplju. Tokom studija je ljubav prema biljkama opstala i najviše je uživala na predmetima poput botanike. Poslednje dve godine studija podrazumevaju i rad u laboratoriju na časovima iz farmaceutske tehnologije u čemu se posebno pronašla.
Karijera za ponos
Još tokom studija je počela da volontira, a odmah po diplomiranju se zaposlila u farmaceutskoj kući u kojoj je bila zadužena za razvoj lekova. To joj je, kako kaže, oduvek bio izazov.
„Privatne apoteke su se malo bavile pravljenjem krema pa je bilo logično da odem u industriju gde sam mogla da primenim svo svoje stečeno znanje posebno u pogledu izrade lekova i preparata. Moji prvi zadaci su se odnosili na razvoj tableta, ali prirodnih proizvoda poput tableta od kantariona, crvene deteline…. Kasnije se firma usmerili na generičke proizvode pa i moja karijera“, priča Violeta.
Violeta je 20 godina u farmaceutskoj industriji, bavila se razvojem i proizvodnjom lekova. U međuvremenu je specijalizirala farmaceutsku tehnologiju i upoznala se do detalja sa procesom proizvodnje lekova.
„Na početku karijere je bilo dosta prilike da radim u laboratoriji, što mi je pričinjavalo pravo uživanje. Kasnije sam dobijala menadžerske funkcije, a rad u laboratoriji je postajao sve ređi“, kaže ona.
Nastanak VXA kozmetike
Želja za, kako šaljivo kaže, „igranjem“ u laboratoriji nikada nije jenjavala i stalno joj je taj praktičan rad nedostajao. S početka korone, kada je bilo malo više vremena da se preispita i razmisli odlučila je da napravi svouj laboratoriju i da krene da pravi kozmetiku. Naravno, odlučila se za potpuno prirodnu kozmetiku zbog sve veće dostupnosti informacija o delotvornosti ove vrste proizvoda.
„Želela sam da proizvodi budu bazirani na prirodnim sastojcima, ali ne da koristim narodne recepte, već da primenim sve farmaceutske odnosno naučne principe“, kaže ona.
Pošto ima jako osetljivu kožu lica, prvo je za sebe napravila hidrantnu hranjivu kremu za lice. Prvi proizvod koji je pokazala i drugima jeste krema za telo.
„Zamislila sam da napravim kremu koja će zahvaljujući svojim sastojcima i mirisima da izazove „VAU“ efekat. Pri tom nisam htela da korisim parfemska ulja već da taj miris izvučem iz etarskih ulja. To je bio neviđeni izazov. Krema za telo je karakteristična po mirusu vanile, cimeta i pomorandže. Prva pakovanja sam podelila prijateljima u želji da daju komentare i izazvala je efekat baš kakav sam želela“, kaže Violoeta.
Danas se pod brendom VXA prodaju: hidratantna hranjiva krema za lice, noćna krema, krema za telo, antioksidantno ulje za lice, ulje za kožu, tonik za lice, krema za ruke, a u razvoju je još nekoliko proizvoda.
Upiti stalno stižu za kremu sa faktorom i Violeta trenutno razvija taj, kako kaže, izuzetno kompleksan proizvod.
„To je specifičan proizvod, zahteva više analiza i potrebno je više vremena da se napravi. Na tome se intenzivno radi“, kaže ona.
Pored kreme sa faktorom, paletu će u skorije vreme proširiti pilingom za telo i maskom i čistačem za lice. A razmišlja i o kremi za telo koja bi imala neki cvetni miris, ali je neće puštati u prodaju dok opet ne bude sigurna da će i ona kao i prethodna izazivati „VAU“ efekat.
Trenutno sve sastojke nabavlja od loklanih dobavljača i proizvođača i to jeste filosofija VXA brenda. Ambalažu takođe nabavlja u Srbiji, ali razmišlja o samostalnom uvozu ambalaže kako bi smanjila zavisnost od dobavljača. I kod tog segmenta se drži principa održivosti, ne koristi plastiku već samo staklene bočice i aluminijum. U narednom periodu neki proizvodi će se naći u novim pakovanjima. Razvoj proizvoda bez ambalaže ili sa adekvatnom održivom ambalažom je konstantan izazov.
Često postoji predrasuda da ono što je kvalitetno mora da bude preskupo. Violeta kaže da je cene formirala u skladu sa sastojcima, ali i da je prednost „bogatih“ krema to što ih manje trošite te duže traju.
„Naše proizvode koriste ljudi koji znaju njihovu vrednost tako da smo se uverili da je odnos cene i kvaliteta izbalansiran“, naglašava ona.
To što je farmaceut smatra svojom velikom prednošću jer tačno zna šta znači kvalitetan proizvod i svaki svoj sledeći razvojni korak.
Kakva je perspektiva prirodne kozmetike?
Tržište prirodne kozmentike, baš kao i zdrave hrane, svuda je u razvoju, pa i u Srbiji. Postoji sve više i sastojaka koji se ranije nisu koristili, a u međuvremenu su prepoznate njihove blagodeti kao što su recimo ulja od koštica šljive, kajsije i slično. Ljudi i u ovom regionu, prema Violetinim rečima, sve više prepoznaju korisnost proizvoda koji imaju kvalitetne sastojke.
Kada je reč o proizvođačima, Violeta, nesumnjivi stručnjak u ovoj oblasti, kaže da postoji prilična „bura“.
„Postoji već dosta brendova koji se deklarišu kao prirodni. Među njima su kompetentni ljudi koji se ovom delatnošću bave veoma ozbiljno i takav im je i prustup. Tržište raste, postoji potreba, pa se razvila i druga grupa ljudi koja misli da može da nauči kako se to radi gledajući video snimke na You tube kanalima“, kaže ona.
Srećom postoji regulativa, a nedavno je, kako kaže, usvojen novi Pravilnik, potpuno usklađen sa EU standardima, koji bi trebalo da stiša „buru“ na tržištu. Svejedno, Violeta savetuje da se pročitaju etikete i upozana sa sastojcima budući da je reč o proizvodima koji se stavljaju na kožu.
„To ne znači da svako treba da se bavi sastavom. Poverenje korisnika u proizvod je jako važno. I korisnici moraju da znaju šta njihovoj koži prija, a šta ne. Ja izbegavam, na primer, parfeme, alkohol i biram proizvode sa što manje sastojaka. Nije važno da proizvod ima mnogo sastojaka već da ima ono što vašoj koži treba“, kaže ona.
Šta je sasvim prirodno?
U kozmetici, pa i prirodnoj, sirovine trpe određene modifikacije ali je cilj da, prema njenim rečima, sa što manje modifikacija zadrže ono što je blagotvorno. Violeta objašnjava da postoje tri grupe prirodnih sirovina.
Prva grupa su potpuno pripredne sirovine poput hladno ceđenih ulja semenki šljive, kajsije, maline. Oni su sa najmanje modifikacija i rado ih koristi u svojoj kozmetici.
Drugu grupu čine modifikovane sirovine poput glicerida iz ši butera. Violeta kaže da je ši buter težak za kožu za lice samostalan, ali kada se izvuku gliceridi više je nego blagotvoran , krema je hranljiva, a nema efekat „težine“ na licu.
Treću grupu dozvoljenih sastojaka u prirodnoj kozmetici čine sintetske sirovine koje su iste kao u prirodi poput vitamina C, vitamina E. „Ti sastojci se uglavnom dobijaju sintetski jer bi za njihovo izvlačenje iz biljaka trebale ogromne količine što ne bi bilo u skladu sa principima održivosti“, objašnjava ona.
Osim toga, proizvodi koji sadrže visok procenat vode moraju da sadrže dozvoljene konzervanse. „Konzervansi nisu sami po sebi štetni, čak pojedini proizvodi mogu biti štetniji ukoliko se ne stavi konzervans jer mogu da izgube postojanost. Postoje striktni vodiči za korišćenje odabranih konzervanasa u određenim količinama u proizvodima koji se deklarišu kao prirodni.“, kaže Vileta Dinić Milisavljević i dodaje da ipak najmanje koristi sirovine iz treće grupe.
Svi VXA proizvodi su, prema njenim rečima, rađeni po standardima prirodne kozmetike.
Proizvodi se prodaju preko web shop-a i društvenih mreža, ali je najbolja reklama ipak „od usta do usta“.
„Nema bolje reklame od zadovoljnog klijenta. Kupci VXA Cosmetics su uglavnom žene, mada među kupcima imam muškarce koji su stalni klijenti. Klijenti su iz svih generacija. Mnogo tinejdžera koristi ulje za problematičnu kožu i tonik, krema za telo odgovara svim tipovima kože i koriste je sve generacije. Ostale kreme koriste uglavnom negovane žene koje tačno znaju šta je njihovoj koži potrebno“, kaže ona i dodaje da se kozmetika prodaje i u njenoj rodnoj Severnoj Makedoniji, ali da joj dosta poručuju i ljudi iz Hrvatske.
„Izazovi će postojati, kao i usponi i padovi. Meni je najvažnije da u kontinuitetu imamo proizvode istog kvaliteta. Kvalitetnom proizvodu je mnogo lakše da nađe svoj put“, kaže Violeta Dinić Milisavljević.