Obaveza osiguravača da osiguranika obavesti o svim detaljima ugovora o osiguranju – od uslova osiguranja, visine premije, preko dužine trajanja, pa sve do uslova za raskid, po pravilu ne predstavlja problem za osiguravajuće društvo. Nedoumice se javljaju kada ovlašćeno lice kompanije ugovara polisu osiguranja za zaposlene, ili pak kada direktor škole ugovara osiguranje za učenike i slično.
Svaki osiguranik mora da bude predugovorno informisan je stav Narodne banke Srbije jer su osiguravajuće kompanije i Zakonom obavezane na to. Osiguranik mora da ima sve informacije od naziva osiguravajućeg društva, preko svih detalja propisanih zakonom, pa sve do uslova za raskid, odnosno odustajanja od osiguranja.
U slučaju ugovaranja kolektivnog osiguranja, društvo za osiguranje je dužno da osiguranike (zaposlene ili druga lica koja mogu biti osiguranici kolektivnog osiguranja) obavesti o podacima propisanim Zakonom o osiguranju, a koji se odnose na ugovaranje kolektivnog osiguranja, uručenjem obaveštenja koje je sačinjeno u skladu sa tim Zakonom.
Zbog specifičnosti kolektivnog osiguranja, koje može podrazumevati veliki broj osiguranika i/ili različite mogućnosti njihovog informisanja, ugovorom o kolektivnom osiguranju može se predvideti da obaveza informisanja osiguranika (na primer zaposlenih) bude preneta na ugovarača osiguranja (na primer poslodavca tih zaposlenih), “što društvo za osiguranje ni na koji način ne oslobađa obaveze informisanja, već samo olakšava njeno izvršenje”.
Dakle, ugovorom o kolektivnim osiguranju može se predvideti da je ugovarač osiguranja dužan da osiguranicima uruči obaveštenja o predugovornim informacijama koja je dostavilo društvo za osiguranje.
Društvo za osiguranje može u svakom pojedinačnom slučaju da odredi najadekvatniji način informisanja osiguranika (na primer postavljanjem informacije na oglasnu tablu ugovarača osiguranja pravnog lica, slanjem elektronske poruke svim zaposlenima i dr.).
Ispunjenje te obaveze može se obezbediti i štampanjem obaveštenja koje je društvo za osiguranje dostavilo ugovaraču osiguranja u dovoljnom broju primeraka (a što bi ugovorom trebalo predvideti) i uručenjem tih obaveštenja osiguranicima, pri čemu bi ugovarač osiguranja trebalo da dostavi dokaz društvu za osiguranje da su osiguranici dobili ta obaveštenja.
Postoje i situacije kada se ugovorom o kolektivnom osiguranju ne predviđa način na koji će direktor obavestiti svoje zaposlene, iako se precizira da će to biti njegova obaveza, a ne obaveza osiguravajućeg društva. I u tom slučaju poslodavac mora da ima dokaz da je svoju obavezu – ispunio.
Obaveštenje o propisanim podacima treba da bude u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka, koji ugovaraču osiguranja, odnosno osiguraniku omogućava da sačuva podatke, da tim podacima pristupi i da ih reprodukuje u neizmenjenom obliku u periodu koji odgovara svrsi čuvanja.