Home Fintech Kako prepoznati legitiman kripto projekat za ulaganje?

Kako prepoznati legitiman kripto projekat za ulaganje?

by Vesna Lapčić

Autor: Stefan Ignjatović, Business Developer, kriptomenjačnica ECD

 

Motivi ulagača su različiti koliko su i ljudi različiti – ako motive ostavimo po strani, i ako želimo da identifikujemo kripto (blokčejn) projekat koji kreira realnu vrednost na tržištu za svoje korisnike tj. učesnike mreže i ima potencijal za dugoročni rast, najbitniji faktori koje bi trebalo da posmatramo su sledeći – tim, beli papir, programski kod, sentiment na relevantnim društvenim mrežama, i finansijska/tehnička/fundamentalna analiza kretanja cene ako je kriptovaluta prisutna na kripto berzama.

Provera tima

U današnje vreme bi trebalo da bude prilično jednostavno proveriti tim iza projekta i njihov legitimitet, prvenstveno u kontekstu namera tima iza kripto projekta – da li zaista prave neki proizvod ili je u pitanju neka vrsta prevare. O faktorima uspeha samog proizvoda na tržištu, ako je smislen, je teško diskutovati jer situacija može drastično da se razlikuje od slučaja do slučaja, i na kraju dana znamo za mnogo primera smislenih proizvoda koji nisu uspeli zbog (glupih) grešaka ili jednostavno nedostatka sreće tj. faktora tržišta na koje ne mogu niti su ikada mogli da utiču. Sa druge strane, o faktorima legitimiteta tima iza projekta je prilično lako diskutovati – iako možda ne možemo sa bilo kakvom sigurnošću da zaključimo koje su šanse za uspeh projekta, prilično lako možemo da zaključimo da li je nešto sa projektom sumnjivo ili nije.

Stranica tima na sajtu projekta – što više informacija i najvažnije linkova ka drugim relevantnim izvorima koji potvrđuju tvrdnje na sajtu to bolje. Naravno, i što više ljudi u timu to bolje, samo je bitno razlikovati članove tima koji aktivno (svakodnevno) učestvuju u razvoju projekta i onih koji su savetnici projekta, a u svetu kripto projekata ponekad ume da ih bude mnogo. To može da znači da projekat zaista uživa veliku podršku relevantnih aktera na tržištu, a može da bude i način da se projekat prikaže u drastično boljem svetlu nego što zapravo jeste – dešavale su se situacije u kojima ljudi koji su izlistani kao savetnici na nekim projektima uopšte nisu znali da su tu niti su imali bilo kakve veze sa projektom. Najbolji način da proverimo sve članove tima, a usput i sentiment korisnika/javnosti su najčešće LinkedIN, Reddit i Quora.

LinkedIN – da li prvenstveno lideri tima iza projekta imaju profile, u kakvom stanju su ti profili – da li se informacije na profilu slažu sa izjavama na sajtu, da li je projekat uopšte izlistan na profilu, da li je profil aktivan u postovanju i komentarisanju tuđih postova i ako jeste na koje teme, i da li ima provereno relevantne konekcije (bonus je ako te konekcije na neki način podržavaju projekat). LinkedIN kao takav ne pruža neko obilje informacija, ali zato može da služi kao dobar filter za negativnu selekciju, tj. ako profil ne uliva poverenje dalje istraživanje je potrebno samo da bi se sumnja potvrdila, ali već ovde možemo da nađemo prvi red flag da je nešto sa projektom sumnjivo, ili u najmanju ruku neodgovorno što se efektivno svodi na isto.

Reddit i Quora – relativno slične platforme koje su se poslednjih godina pokazale kao jedni od poslednjih bastiona otvorenog dijaloga, obe sa svojim sistemima za građenje ličnog kredibiliteta na platformi. U slučaju Reddit-a to je takozvani karma sistem, gde svaki vaš post ili komentar na mreži dobija pozitivnu ili negativnu karmu koja je direktno vezana za vaš profil, u odnosu na to kako ljudi reaguju na sadržaj koji ste podelili ili mišljenja koja ste izneli. Takođe postoje samovođene zajednice tj. subreddit-i koji predstavljaju grupe ljudi koji su fokusirani oko jedne ili više srodnih tema. Ovakve pod-zajednice imaju svoja pravila ulaska (zasnovana mahom na količini karme koju neko ima) i ponašanja koja definišu administratori zajednice. E sad – zašto je sve ovo bitno? Zato što su Reddit i Quora samovođene zajednice korisnika, gde ne postoji neka centralizovana struktura koja diktira pravila komunikacije na mreži i potencijalnu cenzuru (recimo Facebook) već je ostavljeno članovima mreže da se sami organizuju kako god žele, po kojim god pravilima žele – u nekom generalnom okviru poštovanja ljudskih prava, diskriminacije i slično. Ove dve (digitalne) sredine su jedne od retkih mesta okupljanja ljudi na internetu gde je moguće, sa velikom dozom sigurnosti i malo zdravog razuma, doći do zaključka na bilo koju temu, a u našem slučaju – da li je neki kripto projekat legitiman ili nije. Do kog zaključka ćemo doći i zašto/na koji način – zavisi samo od nas, jer u decentralizovanom sistemu ne postoji centralna tačka koja diktira pravila igre koje vi treba da usvojite, već postoje svi korisnici mreže koji zajednički, svojim ponašanjem na mreži i odlukama pri glasanju za promene, definišu pravila igre. Mi sada, kroz ovo mini-istraživanje opipavamo puls decentralizovanog sistema koji nam je nepoznat, i dobijamo neku sliku o tome šta su pravila igre, i parametre za analizu da li takav kripto projekat ima šanse da uspe na globalnom tržištu i zašto. Problem je u tome što ćemo retko naići na eksplicitne tj. nedvosmislene zaključke koje će nam neko servirati – iako ekipa na Reddit-u često vrlo temeljno obrazlaže/argumentuje svoje stavove što je super kakvi god da su – već mi sami moramo da razmislimo i odlučimo čemu odlučujemo da „verujemo“ tj. da li želimo da ulažemo u taj kripto projekat ili ne, i zašto. Dobra stvar kod analize postova na Reddit-u je što, zbog često temeljnog obrazlaganja svojih izjava, možemo ne samo da uporedimo naše mišljenje sa drugim ljudima, već možemo da uporedimo i sam proces razmišljanja i odlučivanja sa procesima drugih ljudi, što je često bitnije nego sam zaključak koji je neka osoba donela. Jedan (pristojan) primer subreddit-a koji je fokusiran na kripto vesti i diskusije možete pronaći ovde, a subtopic na Quora-i koji se bavi kriptovalutama ovde.

Dok istražujemo ove kanale, o istom trošku praktično radimo dve stvari – analiziramo sentiment javnosti na platformama koje su efektivno decentralizovane po svom uređenju tj. ponašanju korisnika pa samim tim možemo biti prilično sigurni da nam niko neće „servirati informacije“ već da je na nama da odlučimo šta želimo da pročitamo i šta zaključujemo, i  posmatramo koliko su ključni akteri tima iza kripto projekta aktivni prvenstveno na ovim kanalima, kao i šta ljudi misle o njima pored toga šta misle o samom kripto projektu. Jedan od dobrih primera su takozvane AMA (ask me anything) sesije na Redditu, gde najčešće osnivači kripto projekata uživo odgovaraju na pitanja korisnika – bez cenzure – i na kraju je na vama da odlučite da im verujete ili ne. Takva odgovornost i sposobnost kritičkog razmišljanja ne bi trebalo da nam predstavlja problem, ili bar ne svima onima koji su proveli bar neko vreme razmišljajući da li i kojim političarima verujemo. Jedan primer AMA Reddit sesije možete pronaći ovde.

Beli papir projekta je dokument koji bi trebalo da na relativno jednostavan način potencijalnim investitorima/korisnicima/učesnicima nekog (novog) decentralizovanog sistema predstavi poslovnu i tehnološku logiku funkcionisanja tog sistema, iz čega onda možemo izvlačiti zaključke o biznis modelu, skalabilnosti i potencijalnom uspehu projekta na tržištu. Kao dobar primer, iako je projekat drastično napredovao od svog nastanka, možemo pogledati originalni beli papir Bitkoina – generalno, ovaj dokument bi trebalo da bude dovoljno jasan kako institucionalnom investitoru tako i meni ili vama kao pojedincu koji smo potencijalni učesnici tog decentralizovanog sistema. Ako vam ovaj dokument nije ubedljiv – kada ga sami pročitate i donesete svoje zaključke – onda kripto projekat koji istražujete verovatno nije vredan daljeg ulaganja para i/ili vremena.

Sledeća stavka je programski kod projekta – bez analize koda. Ne očekuje se od nas, niti je suštinski potrebno da znamo kako tačno sa tehničke strane radi neki kripto projekat u koji želimo da uložimo (iako je uvek dobro znati što više) ako znamo koja je „poslovna logika“ sistema tj. šta u njemu korisnici mogu da urade i na koji način. Ono što se očekuje i što jeste bitno je da bacimo pogled na to koliko često se kod projekta apdejtuje i koliko aktivno tim iza projekta i/ili zajednica korisnika mreže ako je projekat live rade na daljem razvoju koda tj. mreže. Ovo najčešće (i najlakše) možemo da vidimo na platformi za otvoreno deljenje koda GitHub, konkretno na primeru Itirijuma. Što više (smislene) aktivnosti ima na projektu, veća je verovatnoća da je projekat legitiman, što nije nikakva garancija za uspeh ali jeste neophodan preduslov. Lako je lažirati dobar sajt tj. učiniti da sajt izgleda kredibilno iako projekat iza njega to nije, ali je jako teško lažirati dobar kod, a dobar indikator dobrog koda i projekta su česta ažuriranja pomenutog koda i njegove dokumentacije.

Na kraju, ostaje nam analiza kretanja cene. Ovde uvek postoji pitanje izbora koji izvor ćemo uzeti za analizu, i da li analizu koju je neko uradio konzumiramo ili je radimo sami. Ako je konzumiramo, potrebno je da se uverimo da je izvor kredibilan, ili makar da uporedimo istorijske podatke kretanja cene da prethodnim analizama od istog izvora kako bismo ustanovili koliko je izvor relevantan. Sa druge strane, potrebno nam je (mnogo) znanja kako bismo jednu tako kompleksnu analizu radili sami, mada kripto berze sada imaju integrisane alate koji vam omogućavaju da radite fokusirane analize na graficima kretanja cene u realnom vremenu. Stoga, verovatno je potrebno odabrati par izvora koje ćete pratiti po sopstvenom nahođenju, i periodično evaluirati da su ti izvori i dalje (dovoljno) kredibilni kako biste nastavili da ih koristite. Za početak, ovde je primer jedne fundamentalne analize kretanja cene Bitkoina sa kraja 2020 koja obrazlaže razloge iza (naglog) rasta cene koji je nastavio i održao do danas – ili bar do trenutka pisanja ovog teksta.

U sledećem članku primenićemo sve ove kriterijume na analizu novih mreža koje su se pojavile.

Pročitajte još: VISA dozvolila korišćenje kriptovaluta u okviru svoje platne mreže

You may also like