Piše: Miloš Mamula, direktor Osiguranik.com
Koji rizici nisu pokriveni a prave probleme kod isplate štete kod imovinskih osiguranja?
Većina rizika, praktično svi, mogu se obuhvatiti osiguranjem, a problem najčešće nastaje ako na konkretnoj polisi oni nisu ugovoreni. Do toga u većini slučajeva dolazi jer korisnici nisu dovoljno informisani oko obima osiguravajućeg pokrića na polisi, tj. onoga što jeste osigurano, ali i šta nije, po neretko polaze od pretpostavke da je sve osigurano. Odgovornost za takvu situaciju je na prodavcima osiguranja, ali ništa manje i na korisnicima jer prilikom kupovine osiguranja kao da nemaju dovoljno strpljenja i želje da se više informišu o osiguranju koje kupuju, već im je jedino važno da kupovinu obave jeftino i brzo.
Isto tako, dešava se da se nazivi rizika pogrešno tumače pa čak i oni osiguranici koji se informišu pre ugovaranja polise ne razumeju do kraja definiciju polise. Primera radi, rizik oluje može biti sporan jer malo ljudi zna da se olujom smatra vetar koji prelazi 74,9 km/h i onda budu iznenađeni ako im šteta od vetra koji se ne smatra olujom nije pokrivena jer je u njihovim očima to svakako bila „oluja“. Uz ovaj rizik se često u praksi nadovezuje i prokišnjavanje, pa je možda dobro da navedemo da čak i u slučaju da se desi rizik oluje, a krov nije održavan ili oluci nisu redovno čišćeni – osiguranje neće pokriti štetu.
Ukoliko nije eksplicitno navedeno drugačije, osiguravajuće kuće ne pokrivaju štete nastale usled ratova, terorističkih napada, nuklearnih katastrofa ili prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi. Takođe, štete koje su namerno prouzrokovane od strane vlasnika nisu pokrivene.
Spomenuo bih i situaciju koju smo nažalost u više navrata imali ove godine, a tiče se oborenih stabala na parkirane automobile usled tzv. „superćeliskih oluja“. Mnogi su pitali ko pokriva tu štetu onima koji nemaju kasko osiguranje.
Najčešći odgovor je bio da je to JKP Zelenilo uz napomenu da se to odnosi na stabla koja se nalaze na javnoj površini i za koja je JKP Zelenilo odgovorno, što isključuje sva ona stabla koja su „privatno“ posađena. Međutim, ono šta su mnogi zanemarili jeste rizik usled kog je došlo do šteta, a to je viša sila za koju je „odgovorna“ isključivo priroda, a ne JKP koja je odgovorna za redovno održavanje svojih površina. Uzimajući ovo u obzir, a i prema saznanjima koje imam, svi oni kojima je zdravo i održavano stablo palo usled vremenske nepogodne nisu mogli da nadoknade štetu ni od JKP jer ovo preduzeće zaista i nije odgovorno za višu silu, pa dolazimo da zaključka da su u tom slučaju samo kasko osiguranici mogli da naplate štetu.
Koje sve vrste poplave postoje (podzemne vode/nadzemne vode…) i da li je moguće osigurati imovinu od svih vrsta?
Kada govorimo o poplavama, na prvom mestu mislimo na prekomerno izlivanje vode iz korita reka, jezera ili mora. Ove vodene površine mogu, zbog obilnih padavina, da premaše svoje granice i preplave okolne terene i osigurane objekte.
Takođe usled obilnih padavina voda može stvoriti i poplavu koja brzo da teče niz brda i ulice, praveći bujice koje mogu oštetiti okolnu imovinu.
Čak i ako voda iz tla (podzemna voda) izađe na površinu usled obilnih padavina, visokih voda – i to se smatra poplavom u smislu osiguranja.
Od ovih rizika je apsolutno moguće osigurati imovinu i potrebno je dodatno se informisati pod koji rizik određena situacija potpada. Jedan od primera nesporazuma između osiguranika i osiguravača jeste, na primer, poplava u stanu na petom spratu: uzrok tome je verovatno pucanje vodovodne ili kanalizacione cevi ili pak izlivanje iz posuda za akumulaciju tečnosti (kotlova, rezervoara) i taj rizik se mora odvojeno ugovoriti od rizika poplave (koja zapravo predstavlja nagli skok vodostaja). Voda na podu na petom spratu jeste poplava u očima vlasnika stana, ali ne i u očima osiguravača za koje je to rizik izliva vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi.
Još jednom savetujemo da se svako posebno raspita detaljnije o ovom riziku sa prodavcem osiguranja, u zavisnosti od lokacije na kojoj se nalazi imovina koja bi bila predmet osiguranja.
Šta je potrebno preventivno uraditi, i šta od preventive osiguravajuće kuće mogu unapred da traže od vlasnika nekretnine?
U zavisnosti od specifičnosti rizika, osiguravajuće kuće mogu da ukažu na preventivne mere koje bi trebalo preuzeti, a mogu i same da učestvuju u izgradnji preventivnog sistema koji bi smanjio rizik od nastanka štete. Primera radi, ima slučajeva kada su za objekte koji se nalaze u plavnom području osiguravajuće kuće o svom trošku, tj. iz fonda za preventivu osiguranja, pravile čitave drenažne sisteme koji bi sprečavali vodu da dopre do osiguranih objekata. Kao preventiva, preporučuje se podizanje električnih instalacija. Za opremu i zalihe se zahteva da budu minimum na 10cm iznad visine poda, na paletama ili policama.
Šta su najveće nedoumice kod kasko osiguranja?
Najveće nedoumice se odnose na „učešće u šteti“ i koja će vrednost biti isplaćena u slučaju totalne štete ili krađe vozila. Takođe, ljudi često nisu sigurni šta sve kasko osiguranje pokriva, da li se odnosi samo na saobraćajne nesreće ili i na druge štete kao što su krađa, vandalizam ili elementarne nepogode. Odgovor je: pokriva sve od navedenog. Ponekad su klijenti zbunjeni da li je pokriven kvar motora ili neki drugi kvar, a odgovor je da mehanički kvarovi nisu pokriveni. Postoje i nedoumice oko razlike između kasko osiguranja i osiguranja od autoodgovornosti (AO) jer ljudi ne znaju da kroz AO osiguranje nisu pokrivene štete prema njihovom vozilu nego samo prema vozilu trećeg lica koje oni sami mogu oštetiti dok upravljaju svojim vozilom. Često pitanje je i da li kasko osiguranje mora biti zaključeno na istovetni period kao i polisa osiguranja od autoogovornosti koja je obavezna prilikom registracije vozila. Odgovor je NE: kasko osiguranje se može zaključiti bilo kada. Možda treba napomenuti i da se kaskom uglavnom ne mogu osigurati vozila starija od 10 godina zbog ekonomske neisplativosti.
Šta znači “učešće u šteti”?
„Učešće u šteti“ je iznos koji osiguranik mora sam da plati kada dođe do štete, pre nego što osiguravajuća kuća pokrije ostatak štete. To je deo troškova koji pada na teret osiguranika i može biti fiksiran u vidu određenog iznosa ili procenta ukupne štete, ili kombinovano fiksni deo i procentualni u zavisnosti od visine štete.
Na primer, ako imate osiguranje automobila sa učešćem u šteti od 10% i imate štetu od 1.000 evra, sami biste najpre platili 100 evra, a osiguravajuća kuća bi pokrila preostalih 900 evra.
Ova klauzula koja se žargonski naziva i „franšiza“ često se koristi kako bi se smanjila cena koštanja osiguranja prilikom ugovaranja, ali i kako bi se podstakli osiguranici da budu pažljiviji i savesni jer deo štete sami snose.
Koliko je kod nas zastupljeno osiguranje odgovornosti prema trećim licima u osiguranju imovine?
Ukoliko uzmemo u obzir koliko imovine u Srbiji nije osigurano, onda možemo da kažemo da je generalno osiguranje imovine slabo zastupljeno u našoj zemlji, a zatim ako se nadovežemo na osiguranje od odgovornosti prema trećim licima (ako nanesemo štetu komšiji) koje se ugovara kao dodatni rizik uz osiguranje imovine, jasan je odgovor da nije zastupljeno u meri u kojoj bi trebalo da bude. Ako uzmemo u obzir da je cena ovog osiguranja reda veličine cene dve kafe u kafiću na mesečnom nivou, onda deluje da nemamo svest o preventivi već se vodimo onom floskulom „ne može to meni da se desi“.
Izvor: Nekretnine.Osiguranje.Finansiranje u okviru BeRiskProtected platforme