ECD

Autor: Stefan Ignjatović, Business Developer @ ECD

Projekat o kome sam dobio dosta pitanja prethodnih meseci, najviše u kontekstu „da li ovo ima smisla“ i  „mogu li ovde da zaradim nešto“. Moram da kažem da, pošto sam za Pi čuo isključivo od ljudi koji su ili relativno novi ili po prvi put ulaze u svet kriptovaluta, prvi utisak mi je bio da je nešto sumnjivo, jer da je projekat nedvosmisleno dobar čuo bih za njega i ranije kroz kanale koji prate vodeće kriptovalute. Ali, pre nego što donesemo zaključke, hajde da vidimo o čemu se radi.

Kako prepoznati legitiman kripto projekat?

„Šta je Pi“ tj. „Šta piše na njihovom sajtu i u belom papiru, i da li to što piše ima smisla“

Jedna dobra početna tačka za analizu nekog projekta, posebno ako imate neko prethodno iskustvo u ranom investiranju u kripto-projekte, je njihov sajt. Početna stranica – na prvi pogled sve izgleda sjajno, posebno sa porukama koje govore da Pi čini proces majnovanja tj. rudarenja „lakim“ i da „vam revolucionarna tehnologija omogućava da rudarite na vašem telefonu bez trošenja baterije“. Na samom početku vidimo informacije koje bi trebalo da nam budu prvi red flag ako pristupamo ulaganju u kripto na odgovoran način, iz sledećih razloga:

1. Proces majnovanja tj. rudarenja, makar za trenutno vodeće kriptovalute na tržištu kao što su Bitkoin (BTC) i Itirijum (ETH), je izuzetno energetski zahtevan, prvenstveno zbog toga što je proces teži srazmerno broju učesnika u procesu rudarenja, koji se nadmeću sa svojim računarima tj. mašinama za rudarenje u rešavanju matematičkog problema na blokčejnu na kome rudare. To znači da nagrada za rudarenje zavisi isključivo od uloženog rada (u slučaju Bitkoina), i učesnik sistema koji raspolaže sa više hardverske snage u svojoj mašini za rudarenje će brže završiti proces kreiranja novog bloka transakcija, i samim tim povećati sebi šanse da bude prvi i uzme nagradu za kreiranje novog bloka na blokčejnu. U slučaju Pi mreže, tim obećava „rudarenje bez trošenja baterije“ što nije ni teoretski moguće, jer bi to značilo da aplikacija ne učestvuje u standardnom procesu rudarenja koje služi da se transakcije među učesnicima mreže potvrde, izvrše i upišu u nove blokove jer ne postoje procesi koji bi koristili procesorsku snagu telefona i posledično trošili bateriju. Sa druge strane, ako skinete aplikaciju na vaš telefon i počnete da „rudarite“, počećete da dobijate Pi koine na vaš digitalni novčanik. Kako je to moguće ako zapravo nema rudarenja?
2. Pi koini su unapred kreirani od strane osnivača Pi mreže, tj. tima koji razvija sam projekat. Za razliku od Bitkoina, gde se novi koini kreiraju tek kada neko od rudara uloži određeni rad kako bi procesuirao određenu količinu transakcija na mreži i kreirao novi blok, na Pi mreži su koini „izrudareni“ tj. stvoreni pre nego što je sama mreža zapravo lansirana. Uz malo istraživanja – prvenstveno Reddit i Quora pored sajta i belog papira samog projekta – možemo videti da se od korisnika traži da jednom u 24 sata otvori aplikaciju i pritisne dugme kako bi „potvrdio da je čovek a ne (ro)bot“ – i to je to, korisnik navodno „rudari“ Pi koine. Zapravo, svaki put kada korisnik pritisne dugme, Pi mreža iz gomile već postojećih Pi koina uzme predviđenu količinu i dodeli je korisniku. Pi takođe trenutno nema implementiran blokčejn već samo mobilnu aplikaciju u kojoj korisnici klikću na dugme i dobijaju Pi koine koji trenutno ne vrede ništa i ne mogu se klasifikovati kao kriptovaluta. Razvojni tim – ako ih tako možemo nazvati pošto na ovoj stranici ne piše mnogo za projekat koji postoji od 2019. – obećava da će jednog dana zaista implementirati Pi na blokčejnu, konkretno kao varijantu tj. takozvani fork Stellar XLM-a, i da će tada zaista dodeliti korisnicima prave Pi koine koji bi tada zaista bili kriptovaluta u odnosu na to koliko „Pi koina“  u tom trenutku korisnici imaju u mobilnoj aplikaciji.
3. Sama aplikacija servira reklame, a ceo Pi ekosistem trenutno izgleda ovako:

• Veliki broj korisnika koji verovatno misle da imaju Pi kriptovalutu koja će jednog dana možda imati neku vrednost, a zapravo imaju virtuelne Pi novčiće u mobinoj aplikaciji.
• Veliki broj reklama koji se servira velikom broju korisnika najmanje jednom dnevno kada otvaraju aplikaciju kako bi kliknuli potrebno „dugme za rudarenje“.
• Prihod od serviranja reklama korisnicima koji u potpunosti ide u ruke vlasnika tj. „razvojnog tima“ i ne deli se ni na koji način među korisnicima. Sa druge strane, legitimni decentralizovani sistemi koji su trenutno uspešni na tržištu uglavnom dele zaradu mreže sa učesnicima tj. prvenstveno rudarima, makar u određenom procentu, pošto oni zapravo procesuiraju i izvršavaju transakcije, i time stvaraju vrednost za ostale korisnike i celu mrežu a zauzvrat bivaju adekvatno nagrađeni.
• Nema transakcija jer nema potrebe za transakcijama jer Pi koini, pored toga što zapravo još uvek ne postoje, ne mogu ni za šta da se koriste, niti postoji neki oblik realne ili bilo koje druge vrednosti za korisnika – osim obećanja da će jednog dana Pi mreža izaći iz test faze i lansirati glavnu mrežu (mainnet) na kojoj je onda moguće kreirati Pi koine kao kriptovalutu koja zaista postoji, ali je veliko pitanje da li će i koliko vredeti kada/ako se to zaista dogodi. I naravno, ne postoji nikakav „breakthrough tech (which) allows you to mine on your phone without draining battery“ jer vidimo da se u procesu „rudarenja“ koji ne postoji ništa ne dešava.

Ako odemo korak dalje na sajtu i pogledamo poslovni plan Pi projekta, koji se u svetu kriptovaluta inicijalno predstavlja kao whitepaper ili beli papir po novousvojenom Zakonu o digitalnoj imovini i trebalo bi da izloži projekat u što više detalja, je u slučaju Pi projekta najblaže rečeno zabrinjavajući, prvenstveno zbog načina na koji formiraju narativ. Takođe je bitno znati da se Pi projekat ne pojavljuje praktično nigde u kredibilnim publikacijama, portalima, vestima itd. iz sveta kriptovaluta, što mi u kombinaciji sa mojim ličnim iskustvom da su me za Pi uglavnom pitali ljudi koji nemaju (previše) iskustva sa kriptom ali imaju želju da postanu deo tog sveta govori da Pi mahom targetira svojim marketinškim aktivnostima ljude koji su ili potpuno neiskusni ili su tek od skoro u svetu kriptovaluta, jer mogu da stvore narativ koji zvuči vrlo primamljivo ali je suštinski nedokučiv nekome ko ima malo iskustva sa kriptovalutama i ulaganjem u kripto projekte. Ideja da je moguće postati deo kripto-revolucije bez ikakvog troška nekome ko ne zna mnogo ali ima veliku želju da postane deo i nauči više o kriptovalutama ovakav narativ Pi mreže zvuči vrlo primamljivo, a opet sa druge strane teško proverljivo.

Ne moramo ni da se udubimo previše u Pi beli papir – ako želite ovde je – i već na početku vidimo da su misija i vizija projekta loše definisane tj. nedefinisane, da se koriste objašnjenja sa terminima koji zvuče vrlo uverljivo neiskusnim korisnicima bez ikakvih ili sa nedovoljno pojašnjenja, kao i navođenje potpuno netačnih izjava koje podržavaju Pi narativ – najbolji primer toga je navođenje činjenice da, pošto je ukupan broj bitkoina ograničen na 21.000.000, nema dovoljno bitkoina za sve ljude na planeti (~7.500.000.000) pa zbog tog manjka ponude jedan bitkoin vredi toliko koliko vredi. Tačno je da je ograničenost količine bitkoina bitan faktor u formiranju njegove cene kao i njegov proces rudarenja, ali je izjava „there is not enough Bitcoin to go around“ izuzetno obmanjujuća jer je bitkoin deljiv do svoje osme decimale, što znači da je najmani deo bitkoina koji neko može da poseduje 0.00000001 BTC ili 1 Satoshi, i jasno vidimo da postoji i više nego dovoljno bitkoina za sve ljude na planeti ako žele da kupe ceo ili deo bitkoina. Nekome ko ne zna za deljivost bitkoina, ova izjava zvuči pomalo zastrašujuće i dodatno pojačava u kripto-svetu poznati FOMO (fear of missing out) tj. osećaj da moraju što pre da postanu deo nečega jer će uskoro ta prilika (za potencijalno veliki profit sa malo ili nimalo uloženog rada) proći – u takvoj situaciji ljudi investiraju svoj novac, vreme ili druge resurse u projekte na osnovu emocija a ne racionalnog razmišljanja i poželjno temeljnih analiza, i tada se prave najveće greške i gubici u investiranju u kriptovalute.

Naravno, kako ne biste samo meni verovali na reč, na ovom linku možete videti kako izgleda kvalitetan beli papir jednog ozbiljnog projekta, u ovom slučaju Itirijuma, i prilično je lako primetiti razliku u kvalitetu i ozbiljnosti pristupa i bez prethodnog iskustva sa kriptovalutama.

Još jedan zabrinjavajući faktor Pi projekta je njihov referal sistem, tj. način širenja zajednice i dovođenja novih korisnika. Naime, koliko vidim, jedini način da postanete deo Pi mreže je da dobijete pozivnicu od nekog od „proverenih“ korisnika, što znači da se prijavite na mrežu preko linka nekoga ko je već korisnik. Iako postoji veliki akcenat u narativu na činjenicu da je „Pi’s mission is to be inclusive as possible“, neobično je ograničiti pristup aplikaciji korisnicima na ovaj način. Znači, novi korisnici su primorani da postanu deo mreže nekog korisnika, koji je opet deo mreže nekog drugog korisnika jer je jedino tako mogao da dobije pristup aplikaciji, i Pi sve više liči na neku od varijanti Ponzijeve/MLM/Piramidalne šeme. Takođe je bitno napomenuti da me je ovo očekivano podsetilo na jednu od najpoznatijih prevara u svetu kriptovaluta za koji je ispostavilo da je MLM šema – OneCoin, a na Reddit-u sam naišao na thread u kome se diskutuje o Pi-ju i pored toga spominje projekat koji je relativno sličan Pi mreži sa vrlo sličnim principom rada (i drugačijom temom koja je inherentno draga ljudima – pčelama) i koji me je zapravo ozbiljno zabrinuo i naterao da prilično brzo napišem ovaj tekst – Bee Network na bee.com.

Ako je Pi besplatan gde je rizik, i šta je Bee Network?

Prva stvar kojom sam bio pomalo šokiran je domen – bee.com. Ako nekome nije jasno zašto je ovo toliko bitno da pojasnim – .com domeni su veoma skupi, posebno kada sadrže neke standardne i popularne reči kao u ovom slučaju „bee“. Između ostalog, glavni razlog ovome je što .com domeni nisu vezani za neku konkretnu zemlju i među najstarijima su na Internetu su što ih čini vrlo kredibilnim i skupim. Bee.com je prodat tj. kupljen 2018. za USD 2.5M uz veliku radost brokera jer domeni zaista jesu relativno potcenjena i vredna vrsta imovine, posebno u .com kategoriji. Problem je u tome što je bee.com aplikacija prikupljala, čuvala i slala podatke korisnika koji su je instalirali na svoje uređaje nazad u Kinu gde se nalazi tim koji je razvio Bee „mrežu“. Ovo uključuje informacije poput korisnikove GPS lokacije, podataka koji jedinstveno identifikuju uređaj, liste svih aplikacija koje su instalirane na uređaju i drugih osetljivih podataka o uređaju i korisniku. Da stvar bude još gora, ove informacije su slate preko UDP soketa sa neadekvatnom kriptografijom, što u praktičnom smislu znači da je vrlo lako takve podatke presresti i pročitati dok putuju internetom. Da stvar bude još (malo) gora, Bee aplikacija bi sve ovo radila čak i ako je korisnik samo instalirao i nikada nije koristio, ili je ne koristi na redovnoj bazi. Detaljan izveštaj u funkcionalnostima aplikacije možete pronaći ovde. Ovo verovatno znači da su svi ti podaci korisnika prodati nekoliko puta do sada najrazličitijim kompanijama ili grupama ljudi širom sveta, bez ikakve saglasnosti ili kompenzacije korisnika za njihove podatke, od kojih su neki izuzetno osetljivi.

Sada kada znamo sve ovo, šta to znači za Pi mrežu? Bez ulaženja u direktno poređenje Pi i Bee platformi, potencijalni – a verovatno realni i već postojeći – rizici korišćenja Pi mreže i aplikacije su sledeći:

– U najboljem slučaju Pi mreža i aplikacija su trenutno projekat bez jasnog cilja, i zaista vas ne košta ništa da probate, možda jednog dana Pi koin zaista bude vredeo nešto. Nije nemoguće da Pi, čak i da trenutno jeste neka vrsta prevare, jednog dana postane „legitiman“ projekat, makar u određenoj meri. U ovom smislu bi „legitiman“ značilo da platforma zapravo ima da ponudi neku vrednost (proizvod ili uslugu) korisnicima, pošto to trenutno nema kao što smo zaključili.

– Kako biste na Pi mreži postali „proveren“ korisnik kako kažu, i imali pristup pozivanju više ljudi, većim nagradama za „rudarenje“ i slično, potrebno je proći proces koji se zove know your customer tj. KYC – ovo najčešće podrazumeva slanje dokumenata (pasoš ili lična karta) u kombinaciji sa fotografijom ili video pozivom servisu koji koristimo kako bi taj servis znao ko smo mi, kako bi u slučaju dolaska nekog regulatornog tela zemlje u kojoj se servis nalazi mogli da pokažu da znaju ko su njihovi korisnici, i dužni su da po validnom zahtevu regulatornih tela dostave te iste podatke o određenim korisnicima ako za to postoji opravdan razlog podržan zakonskim okvirom, kao što je recimo Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Ovo je praksa koja je analogna identifikaciji pri otvaranju računa u banci, i normalna je praksa za sve legitimne kripto menjačnice i berze – u slučaju na primer ECD.rs taj proces se zove lična verifikacija korisnika. I taj proces ima smisla jer je kripto menjačnica ili berza u određenoj meri odgovorna za usluge koje nudi svojim korisnicima tj. kojim korisnicima ih nudi, kao što su odgovorne i banka i standardna FIAT menjačnica na ulici. I to je u redu ako platforma koja vrši takvu verifikaciju može korisniku da ponudi nekoliko ili mnogo usluga koje za njega imaju realnu vrednost, koja opravdava utrošeno vreme za verifikaciju i davanje osetljivih ličnih podataka. U slučaju Pi mreže, korisnik ne dobija praktično ništa (osim za sada fiktivnih Pi koina), a zauzvrat kompaniji iza Pi mreže daje veliku količinu osetljivih ličnih podataka, tj. sve što se može naći u vašem pasošu ili ličnoj karti. Ovakve informacije su vrlo vredne različitim kompanijama na različitim tržištima (belim, sivim, crnim i svima između)  – naravno, pod uslovom da to zaista rade, pošto još uvek nemamo izveštaj iz legitimnog izvora kao u slučaju Bee mreže, ali red flags definitivno postoje. Čak i da to nije slučaj, činjenica da Pi mreža ne nudi korisniku ništa osim obećanja a traži lične podatke zauzvrat bi trebalo da bude dovoljna za većinu racionalnih korisnika da makar sačekaju i vide kako će se Pi mreža razvijati pre nego što postanu deo iste, ali to je teško kada imate osećaj da propuštate priliku da ostvarite potencijalno veliki profit za kratko vreme ne radeći praktično ništa. Nažalost, ovde nije kraj priče o podacima, jer lični podaci ovog tipa mogu da budu još vredniji u kombinaciji sa nekim drugim informacijama, kao u slučaju Bee mreže.

– Videli smo šta jedna aplikacija slična Pi mreži radi na uređaju na kome je instalirana (Bee mreža). Za sada nema vesti o tome da Pi radi isto ili nešto slično, ali kada bi radio zašto je to bitno za vas kao potencijalne korisnike? Količina i tip informacija koji se prikuplja na ovaj način, kontinualno ili periodično – vaša lokacija, druge aplikacije koje imate na telefonu, osetljivi podaci poput vašeg bankovnog računa ili kartice koji su sačuvani u aplikacijama kojima druga aplikacija može da pristupi (postoje načini), jedinstveni identifikator vašeg uređaja i potencijalno još mnogo toga – u kombinaciji sa vašim ličnim podacima iz pasoša daju neverovatno preciznu sliku o vama kao konzumentu različitih proizvoda i usluga, vaših navika i modela ponašanja kojih možda ni sami niste svesni i koji svakodnevno utiču na vaše donošenje odluka po pitanju toga gde, kako i kada ćete trošiti svoj novac. Jasno je zašto bi jedan ovakav paket informacija bio bukvalno (digitalnog) zlata vredan velikom broju kompanija sa širom sveta. Igrom slučaja, Pi je kroz svoje marketinške aktivnosti (ne kroz bilo kakvu vrednost koju zaista nudi na tržištu) postao projekat koji je globalno prisutan, pa samim tim potencijalno ima ovakve pakete podataka za grupe ljudi u zemljama širom sveta. Činjenica da je Bee mreža platila svoj domen bee.com 2.5M dolara kako bi izgledala kredibilnije je verovatno zanemarljivo u poređenju sa zaradom koju su ostvarili prodajom podataka svojih korisnika boga pitaj kome. Da li je ovakvo narušavanje privatnosti i poverenja korisnika, pored bogaćenja vlasnika platforme i nedeljenja ni najmanjeg dela profita sa korisnicima koji jedini zapravo kreiraju neku vrednost u celom sistemu a ništa ne dobijaju zauzvrat vredno obećanja da će kriptovaluta jednog dana možda vredeti nešto? Procenite sami. U slučaju Pi mreže ne znamo da li se ovo zaista dešava, ali čak i u tom slučaju ne bih preporučio korišćenje aplikacije, makar dok se projekat zaista ne dokaže na tržištu sa jasnim ciljem i počne da kreira realnu vrednost za svoje korisnike ili bar dok ne budemo imali transparentnije informacije o tome šta se dešava u aplikaciji i potvrdu o tome da li aplikacija prikuplja bilo koje podatke koje ne bi smela.

Zaključak ove priče

Ako zaista želite da ulažete u kriptovalute sa potencijalnim rastom od x100 – x1000, ima dovoljno legitimnih malih projekata koji imaju potencijal za takav rast, bez rizika koje sa sobom nosi korišćenje Bee mreže ili potencijalnih rizika Pi mreže. Čak i da rizika nema i da (iznenadio bih se da je tako ali okej) Pi aplikacija ne prikuplja nikakve podatke sa uređaja korisnika, Pi mreža trenutno eksploatiše nedovoljnu informisanost i nedostatak znanja svojih korisnika kako bi im prodala hajp o kriptovalutama i brzom bogaćenju, kako bi mogla da im servira reklame i zarađuje od toga verovatno dokle god je moguće, a to mogu biti godine – ne vidim da je projekat bitno napredovao u svom razvoju od 2019. I pored toga i dalje imaju vaš pasoš ili ličnu kartu koji im nisu apsolutno ni za šta potrebni, pošto Pi kao kriptovaluta zapravo još uvek ne postoji pa samim tim platforma ne potpada pod zakonske okvire pranja novca i antiterorizma, vi niste (još uvek, i nemojte) uložili nikakav novac, tako da ne postoji nikakav validan, poslovno racionalan razlog zašto bi Pi kao platforma tražila od vas bilo šta u ovom trenutku osim mejl adrese.

Na kraju, trenutna situacija je sledeća – vi kao korisnici kreirate vrednost za Pi mrežu, Pi mreža kreira vrednost za razne kompanije kojima trebaju bihevioralni i drugi podaci o ponašanju korisnika kako bi mogli bolje da im prodaju više proizvoda ili usluga, i vi kao korisnik trenutno ne dobijate apsolutno ništa osim nedefinisanih obećanja o budućnosti Pi kriptovalute. Ja lično aplikaciju nisam instalirao jer je za mene koji imam pristojno iskustvo o ulaganju u kripto i o ekosistemu generalno ovo vrlo sumnjiva priča, i ima dovoljno drugih koina i tokena koji su legitimni i koji imaju potencijal za brz i/ili veliki rast. Naravno i oni sa sobom nose svoje rizike, ali to su očekivani i realni rizici trgovanja kriptovalutama, a ne rizici od raznih vrsta kripto prevara. Sa druge strane, možda Pi kao projekat jednog dana pronađe svoj pravac, stvori neku vrednost za korisnike, zapravo se legitimizuje na neki način i tada bi Pi kao kriptovaluta zapravo mogla da vredi nešto – izuzetno malo je verovatno da će se ovako nešto dogoditi, ali i čudnije stvari su se dešavale u svetu kriptovaluta. Ako se ispostavi da Pi jeste neka vrsta prevare, najveći „gubitnik“ će biti samo tržište kriptovaluta i tempo masovnog prihvatanja decentralizovanih tehnologija kao što je blokčejn, jer će jedan deo novog talasa ljudi koji su imali želju da zaista postanu deo kripto revolucije imati gorak osećaj u ustima, bez da su zapravo ušli u kripto svet – jer Pi, makar za sada, nije kriptovaluta.

Ako želite da pročitate više o tome kako generalno prepoznati legitimne kripto projekte, šta je tačno u osnovi filozofije decentralizacije i kako to potencijalno utiče na sve nas – to možete uraditi ovde.

Foto: minepi.com