IT industrija beleži godišnji rast od 25 odsto

by Vesna Lapčić
0 komentara

IT sektor u Srbiji nastavio je sa trendom dugogodišnjeg rasta i povećanja obima posla za međunarodno tržite, naročito izvoza IT usluga, istaknuto je na vebinaru na kome je predstavljeno ovogodišnje izdanje stručne publikacije Vojvođanskog IKT klastera o stanju IT industrije u Srbiji. Međutim, IT sektor je ostvario pomak i na domaćem tržištu, koje je posle više godina stagnacije imalo dvocifren rast, čime je i stopa ulaganja u IT po glavi stanovnika povećana na više od 80 evra.

Iako je ovo još uvek daleko od EU proseka od 800 evra, zadržavanje ovakvog rasta do 2025. godine bi nas dovelo do minimalne vrednosti koja je potrebna za dalji rast – 150 evra po glavi stanovnika. Ovaj trend je i pokazatelj da na domaćem tržištu postoji potencijal za digitalnu transformaciju, koji je potrebno što bolje i što brže iskoristiti ciljanim merama državne uprave u skladu sa raspoloživim potencijalima domaćeg IT sektora, izjavio je Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera i jedan od autora studije.

Iako je IT sektor beležio kontinuirani rast sve do kraja prvog kvartala ove godine, kriza nastala usled epidemije virusa Covid 19, odraziće se i na IT industriju. Prema istraživanju Vojvođanskog IKT klastera na početku krize, dve trećine kompanija je dosad prijavilo pad tražnje, zaustavljanje zapošljavanja i procenjuje pad prihoda u kratkoročnom periodu.

Aktuelna kriza je imala dramatične inicijalne efekte na poslovanje IT kompanija u Srbiji, što je posledica zavisnosti domaće IT industrije od stranog tržišta, posebno onog na Zapadu, i uticaja krize na tamošnje klijente. Iako je teško prognozirati dalji razvoj situacije, očigledno je da su najviše pogođena mikro i mala preduzeća koja nemaju velike finansijske rezerve za likvidnost ili čiji klijenti su bili u krizom pogođenim sektorima, obrazložio je Milan Šolaja.

Peto izdanje ove Studije koja je uključila analizu domaćeg IT tržišta i trendova u ovom sektoru, realizovano je uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, a pomoć su pružili i Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine, Novosadski sajam i kompanija DDOR Osiguranje.

Projekat „Razvoj privatnog sektora u nerazvijenim regionima Srbije“ (PSD) Nemačke razvojne saradnje koji u Srbiji implementira GIZ, podržava mikro, mala i srednja preduzeća na različitim poljima.

Kao jedan od najperspektivnijih sektora današnjice, IT sektor pokazuje najveći potencijal za rast i razvoj ovih preduzeća, a posebno imajući u vidu da je veliko intersovanje srpskih kompanija za digitalnu transformaciju. Kako bismo pružili doprinos IT sektoru, trudimo se da prepoznamo bitne projekte poput ove studije, koje možemo da podržimo. Dobar pregled situacije u IT industriji je od velikog značaja za preduzetnike, investitore, kao i buduće preduzetnike i pokretače privatnog biznisa, kako bi saznali relevantne informacije koje će im koristiti u daljem radu, istakao je Tomislav Knežević iz GIZ-a.

U pogledu distribucije kompanija i poslova, IT industrija je najrazvijenija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Osim u ovim velikim gradovima, snažne IT zajednice postoje u Subotici, Zrenjaninu i drugim sredinama. „Novi Sad se ističe kao grad sa najviše IT stručnjaka po glavi stanovnika, ali i mesto iz kojeg dolazi njegovoj veličini nesrazmerno velik broj kompanija sa sopstvenim proizvodom i dosegom na globalno tržište. Zato ovaj grad ima odličnu šansu da se pozicionira kao regionalni IT centar“, dodao je Šolaja.

Trenutno je 8 od 10 vodećih softverskih kompanija u Srbiji u stranom vlasništvu. Tokom 2019. godine osnovano je 337 softverskih kompanija, što je više nego ikad ranije. Međutim, prema ovoj studiji, srpskim IT kompanijama trebalo je više od decenije u proseku da pređu put od startapa do velike kompanije.

Na globalnoj tehnološkoj mapi Srbija je već duže vreme negde na sredini, ali u razmatranju pozicije naše zemlje potrebno je sagledati širu sliku u kojoj se 80% investicija u nove tehnologije nalazi u 20% zemalja, što znači da je jaz koji je stvoren globalnim informacionim kapitalizmom daleko od smanjivanja, upozorio je Šolaja. Zbog toga su izazovi povećanja digitalnog jaza i dalje prisutni u malim zemljama poput Srbijе i vlade ovih zemalja moraju da postave temelje snažnijeg razvoja i da stvore priliku za smanjenje zaostajanja.

Related Posts