Većina mladih (od 18 do 29 godina) u Srbiji (55,6%) je počela da koristi internet još u osnovnoj školi s tim što se pokazuje jasna veza između starosti ispitanika i početka upotrebe interneta. Naime, što su ispitanici mlađi to su ranije počeli da koriste internet. Većina (58,6%) onih starijih od 25 godina je redovno počela da koristi internet tek po završetku osnovne škole, što je slučaj sa 37,5% onih koji imaju između 20 i 24 godine i samo sa 11,8% onih koji su mlađi od 20 godina. Ovi nalazi nisu neobični kada se ima u vidu da pre deceniju ili više upotreba interneta nije ni približno bila integrisana u svakodnevni život kao što je to slučaj poslednjih godina. Danas je potpuno izvesno da je starosna dob u kojoj deca počinju da koriste internet još niža (Popadić & Kuzmanović, 2016) u odnosnu na period kada su najmlađi ispitanici u našem uzorku počinjali da koriste internet, piše profesor Dalibor Petrović u tekstu „Digitalni rizici mladih“ koji je objavljen u Zborniku „Mladi u Srbiji i bezbednosni rizici“.
Upotreba digitalnih tehnologija kod mladih učinila je da oni budu izloženi i određenim rizicima. Iako postoji veliki broj različitih kategorizacija onlajn rizika u ovom članku autor Petrović se oslanja na onu koju daju Smith i Livingstone (2017). U skladu sa njihovim polazištem onlajn rizike delimo u tri osnovne kategorije (tabela 1): 1. Rizične sadržaje 2. Rizične kontakte 3. Rizično postupanje. Svaki od ovih rizika može se reflektovati bar na četiri različite dimenzije: 1. Privatnost 2. Bezbednost 3. Seksualnost 4. Vrednosti.
PODCAST „KNEDLA U GRLU“ – RIZICI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA I ZAVISNOST OD NJIH
Privatnost – šta to beše?
Nešto više od polovine mladih u našem uzorku (52,9%) izjavljuje da je davalo lične podatke (ime i prezime, broj telefona, adresu, mejl, svoju fotografiju i sl.) osobama koje ne poznaju lično i koje nikada nisu sreli uživo, dok je to često radilo nešto manje od trećine (31,1%) ispitanika. Slična je stvar i sa ostavljanjem ličnih podataka na blogovima ili profilima gde to nikada nije činilo nešto manje od polovine ispitanika dok je njih nešto više od trećine (36,4%) to često radilo. Ukrštanja pokazuju statističku značajnost jedino kod obrazovanja što će reći da su oni koji imaju više obrazovanje istovremeno i manje skloni da dele svoje lične podatke sa nepoznatim osobama ili da ih ostavljaju na blogovima i profilima na društvenim mrežama (p=0.05).
Najviše brige oko privatnosti mladi iskazuju na društvenim mrežama budući da njih 68,2% često ili uvek ograničavaju pristup sadržajima na svojim profilima. Takođe, preko polovine mladih često ili uvek ograničava pristup podacima koji bi se mogli koristiti u reklamne svrhe ili pristup GPS lokaciji.
Rizično postupanje
Rizično postupanje na internetu može se podeliti u tri segmenta. Jedan se odnosi na različite sa rizikom povezane aktivnosti na samom internetu, poput onlajn kockanja, pronalaženja i skidanja piratskih ili deljenja pornografskih sadržaja, itd. Drugi segment se odnosi na interpesonalnu komunikaciju sa poznatim i nepoznatim osobama sa kojima se razmenjuju lični seksualno eksplicitni sadržaji. Treći se odnosi na prekomernu upotrebu digitalnih tehnologija.
Većina mladih nije sklona rizičnom postupanju na internetu što je ohrabrujući podatak. Ovde je jedini izuzetak skidanje piratskih sadržaja što predstavlja široko rasprostranjenu i normalizovanu praksu u Srbiji, ali je i ovde značajan nalaz da skoro 40% mladih izjavljuje kako nikada ne praktikuje ovu aktivnost. Sa druge strane, blizu polovine mladih skida piratizovane sadržaje makar povremeno čime se otvara značajan prostor za ugrožavanje njihove privatnosti, pre svega kao posledica raznih virusa koje je uz piratizovane sadržaje moguće pokupiti.
Posećivanje pornografskih sajtova je takođe povezano sa povećanim rizikom ugrožavanja ličnih podataka posetilaca kao i sa rizikom da se sa namerom ili bez nje dođe u posed nelegalnog pornografskog materijala.
Drugi segment rizičnog postupanja vezan za skladištenje i direktno razmenjivanje ličnog seksualno eksplicitnog sadržaja. Ovde se rizici pre svega ogledaju u mogućem narušavanju nečijeg ugleda ali i ucenjivanju onih do čijih se fotografija dođe. Najpoznatija digitalna praksa ovog tipa je takozvana osvetnička pornografija. Po izveštavanju medija6 ova aktivnost je široko zastupljena na personalnoj mreži Telegram gde postoje različite specijalizovane grupe za razmenu ovakvih sadržaja.
Oko ¼ naših ispitanika izjavljuje da poseduje lične seksualno eksplicitne sadržaje (fotografije i klipove), ali najveći broj njih vodi računa o tome na koji način ih skladište. Zabrinjavajuće je što petina onih koji poseduju ove sadržaje ne pridaje nikakav značaj ograničavanju pristupa njima već ih drže na svom računaru bez ikakvih restrikcija.
Na kraju, postoji i treći segment rizičnog postupanja koji se odnosi na prekomernu upotrebu interneta. Prekomerna upotreba interneta postala je generacijski fenomen koji nadilazi dosadašnje vezivanje ove pojave isključivo za psihološke karakteristike zavisnika. Kao što smo već pokazali svaka nova generacija sve ranije dolazi u kontakt sa digitalnim tehnologijama. Sa druge strane, digitalne tehnologije imaju sve veći upliv u naše živote tako da je svakoj novoj generaciji sve teže da se “odupre” upotrebi digitalnih tehnologija. Na sve to globalni događaji poput pandemije COVID-19 doprinose tome da se ionako ubrzana digitalizacija još više ubrza.
Upotreba društvenih mreža nije stvar izbora
Za mlade upotreba društvenih mreža, praktično, nije stvar izbora već rezultat društvenog pritiska. U tom smislu savetovati mlade da se isključe sa društvenih mreža kako bi se izbegli eventualni rizici na njima je najčešće pogrešan pristup koji ne uvažava faktore koji nadilaze mogućnosti mladih da donesu ovakvu odluku. Daleko razumniji i delotvorniji put jeste insistiranje na veštinama koje će im pomoći da prepoznaju i izbegnu rizike sa kojima se na društvenim mrežama mogu suočiti. U skladu sa tim, jedan od najvažnijih elemenata prevencije rizika na internetu jeste digitalna pismenost, a naši ispitanici, srećom, pokazuju natprosečan nivo digitalne pismenosti.
Inače, Prema podacima Eurostata doslovce svi mladi u Srbiji iz uzrasne kategorije od 18 do 29 godina su tokom 2020. godine koristili internet. Srbija nije jedina zemlja sa maksimalnom upotrebom interneta ali je ispred nekih od zemalja regiona koje beleže nešto niže učešće mladih koji redovno koriste internet. Primera radi, u Bugarskoj i Italiji je to bilo 92% mladih, u Turskoj 93%, Rumuniji 94% i tako dalje. Praktično svi mladi u Srbiji (njih 99%) prema podacima Eurostata koriste internet svakodnevno, a slično je i u drugim evropskim zemljama.
Više od 90% mladih koristi platforme za društveno umrežavanje u čemu je Srbija nešto iznad EU proseka (85%) ali kad je reč o internet bankarstvu situacija je upravo obrnuta. Samo 19% mladih u Srbiji ima iskustvo e-bankinga što je daleko ispod EU proseka koji iznosi 61%, da ne govorimo o zemljama poput Velike Britranije, ili skandinavskim zemljama gde ovaj procenat ide iznad 90%.
Zbornik u kom je objavljen ovaj tekst je zasnovan na podacima prikupljenim u okviru projekta „Uspostavljanje informacionog sistema za prevenciju vršnjačkog nasilja – 3. faza“, koji sprovodi Udruženje građanki i građana “Centar za podršku ženama”, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.
Zbornik je objavljen na MONS platformi.
Autor: profesor dr Dalibor Petrović, sociolog
Priredila iz originalnog teksta: Vesna Lapčić
Foto: Pixabay.com