Treba da prestanemo da motamo kablove i proizvodimo razne sitnice za automobile poput brisača jer imamo neiskorišćene resurse. Tim domaćih stručnjaka je kreirao gradski, električni automobil – dizajnerski superioran koji bi mogao da bude srpski Iphone. Sposobni smo da ga proizvodimo u Srbiji, ali smo neorganizovani – ovako govori Dragan Milutinović, predsednik Asocijacije automobilskih novinara Srbije i dugogodišnji novinar RTS-a koji prati automobilsku industriju i saobraćaj za najnoviji broj magazina Ekonometar.
On je sa partnerom Sašom Milovančevićem, iskusnim dizajnerom automobila koji radio za mnoge proizvođače, osnovao firmu Akos dizajn (Aqos) koja je nosilac projkta Babl – malog, gradskog automobila na električni pogon. Od konkurencije se izdvaja upravo jedinstvenim dizajnom, naravno sa potpisom Milovančevića. Zakrivljena šoferšajbna, dva sedišta i jedno rotirajuće, mogućnost personalizacije po želji kupca samo su neke od karakteristika. Babl bi mogao da sa jednim punjenjem pređe više od 200 kilometara, a domaći inženjeri sa IEEG instituta su kreirali punjač koji je već prezentovan na Sajmu automobila u Beogradu.
Budućnost je u električnim automobilima
– Pratim sektor automobilske industrije i saobraćaja skoro tri decenije i pre više od deset godina sam imao informacije iz prve ruke kako će da izgleda budućnost velikih gradova. Razgovarao sam sa Diterom Zečerom, generalnim direktorom Mercedesa, koji mi je rekao da će se saobraćaj bazirati na masovnom transportu i malim električnim vozilima ili dronovima koji će leteti od mesta do mesta. Sve će biti automatizovano, prilagođeno milenijalcima i mlađim generacijama kojima uopšte nije važno da sami upravljaju vozilima, čuju konjske snage i kubike već da vreme vožnje iskoriste za surfovanje internetom – priča Milutinović odakle uopšte ideja da se upusti u avanturu kreiranja električnog automobila.
Ovaj zaljubljenik u automobile i pokretač prve emisije o automobilima na ovim prostorima (Teleturing) obišao je, kako kaže, 70 odsto fabrika automobila u svetu, vozio je većinu novih modela u neobičnim uslovima poput pustinja, vulkanskog Islanda, posetio je najvažnije salone automobila, neke i više desetina puta. Bilo je, kako kaže, godina kada je dva puta nedeljno poletao iz Surčina na poziv proizvođača automobila da bi testirao neki novi model. Prisustvovao je i brojnim radionicama na kojima se govorilo da je budućnost u hibridnim a potom električnim vozilima. Ukratko – bio je na izvoru informacija.
Srbija idealna destinacija
Srbija je, prema njegovim tvrdnjama, idealna destinacija. Posedujemo rudnik bakra, Železaru koja proizvodi lim, a 11 odsto svetskih nalazišta litijuma, neophodnog za proizvodnju baterija, nalazi se u našoj zemlji. – Nisu slučajno svetski proizvođači automobila postavili svoje fabrike u Mađarskoj. Oni računaju na naš litijum i da će preko Rio Tinta doći do jeftinih sirovina. Litijum se nalazi na veoma retkim mestima na zemljinoj kugli. Priča da treba da proizvodimo baterije u Srbiji, a ne samo da se izvozi ruda je dobra priča, ali je ugovor o koncesiji potpisan ranije i o tome se nije razmišljalo. Dakle, mi imamo bakar, lim, litijum, dobru i povoljnu radnu snagu i možemo da napravimo svoj prizvod – električni automobil – ubeđen je Milutinović.
U proizvodnji Babla bi radilo 1000 ljudi, njihove analize pokazuju da bi prodaja nakon nekoliko godina dostigla 100.000 automobila godišnje i da bi svaka gradska uprava želela takav automobil. On bi mogao da se koristi i za razgledanje grada i da funkcioniše kao samovozeći auto u koji se ubaci žeton i obilazi grad uz snjimljenog turističkog vodiča. Takođe je pogodan za sve popularniji „car sharing“ – iznajmljivanje vozila na kraće vreme na određenim punktovima u gradu, ali i za poštanske usluge. U njihovim poslovnim dokumentima stoje i projekcije nekoliko institucija koje kažu da će učešće ovakvih automobila biti 10 odsto odnosno oko 12 miliona vozila do 2030. godine.
Vrednost celokupne investicije je oko 150 miliona evra, samo za marketing je predviđeno 7,5 miliona evra, polovina tog iznosa za promociju na Internetu. Plan je razvijen do detalja. – Investicija se vraća za šest godina. Srbija bi postala prepoznatljiva u svetu po Babl automobilu. Postoji i jeftiniji način da se pokrene Babl – da se iskoriste kapaciteti u fabrici FAS u Kragujevcu u kojoj je država vlasnik 30 odsto jer bi on mogao da se proizvodi na istoj montažnoj liniji, recimo u trećoj smeni kada se ne proizvode FIAT-ovi automobili. U Poljskoj sam bio svedok da se u jednoj fabrici proizvode dva tipa automobila u dve smene. Savremena idustrija to omogućava – kaže Milutinović.
Babl za sada „živi“ u kompjuterskoj simulaciji odnosno na USB-u. Da bi se odštampao na 3D štampaču potrebno je oko 200.000 evra. To bi omogućilo da se vidi kako automobil izgleda, model bi mogao bi da bude vozan, ali ne do krajnjih karakteristika. Što je najvažnije mogao bi da bude prezentovan po svetskim sajmovima što i jeste bila ideja ovog dvojca.
Babl bi bio viša mini klasa. U maloprodaji u Srbiji bi koštao od 15 do 20.000 dolara i uz subvenciju države mogao bi, prema njegovim rečima, svako da ga kupi. Subvencije za kupovinu električnih automobila su, kako kaže, neophodne. – Uvezili smo veliki broj „krševa“ sa Zapada, skoro dva miliona automobila, a većina ima skinut katalizator ili DPF filter što znači da su veliki zagađivači. Problem tih automobila nije toliko CO2, već azotni dioksid jer se lepi na pluća i izaziva kancer. Zato mislim da je potrebno subvencijama stimulisati prelazak na električne automobile – kaže Milutinović.
Osim toga, vožnja bi mogla da bude besplatna jer bi domaćinstva mogla da instaliraju solarne panele koji bi proizvodili struju za svakodnevne potrebe, a u garaži bi se punili električni automobili.
U potrazi za investitorom
Neposredno pre pandemije Akos dizajn je vodio ozbiljne pregovore sa kineskim investitorima. Bili su nadomak potpisivanja ugovor, ali je kriza prekinula svaki kontakt. Samo prevođenje dokumenata za tu priliku ih je koštalo 2500 evra, a u dosadašnji razvoj su uložili oko 70.000 evra.
– Korona je napravila pošast u ovoj privrednoj grani i kapital je počeo da beži iz auto industrije. Prodaja je značajno pala. Svet upada u ozbiljnu krizu iz koje neće tako lako izaći – kaže on.
Da bi ilustrovao dubinu krize dodaje i podatak da se trenutno više proizvodi vojnih od civilnih aviona jer su brojne porudžbine otkazane.
Milutinović kaže da čak i kada bi se našao investitor, on bi pokupio sav „kajmak“. Zato priželjkuje da se država uključi u ovaj projekat jer bi, kao što je već pričao, imala višestruke koristi.
– Kad je Ferdinad Porše nacrtao bubu na salveti u jednom restoranu, Sa najvišeg vrha je dobio potvrdu da „će to biti narodni auto“. Mi smo hteli da napravimo narodni auto, jeftin za održavanje: električni automobili se kvare tek posle pređenih milion kilometara, baterije im traju od šest do osam godina, mogle bi da se recikliraju, a auto bi bio pečat Srbije. Moj motiv nije da zaradim novac već da kada moj sin prođe pored tog automobila može da kaže: „Ovo je moj otac napravio“. Voleo bih da ovo bude moje nasleđe – kaže Milutinović.
Kako sam upoznao Ilona Maska?
Taman kada se te 2008. završavao Salon automobila u Ženevi, na kojem se uvek predstavljaju novi modeli automobila, Dragan Milutinović je upoznao Ilona Maska, osnivača Tesle. – Izlazio sam sa sajma i ispod jednih stepeništa sam spazio „lotusa“ prepravljenog sa baterijama od laptopa na kojem je pisalo Tesla. Taj prizor me je veoma zainteresovao. Pored njega su stajali momci u kariranim košuljama. Uključili smo kameru da snimimo taj štand i zapravo jedan od njih je bio Ilon Mask. Mask je još tada rekao da budućnost mora da bude drugačija zbog zdravlja planete. Objavili smo tu priču na RTS- u, ali svi su bili skeptični – kaže on i dodaje da je revolucionar u proizvodnji elektronskih automobila, Tesla, krenuo u svet ispod stepeništa Ženevskog salona automobila.
Sledeće godine im je poklonio knjigu o Nikoli Tesli na engleskom jeziku. Neverovatno, ali konstruktori Tesle nisu znali baš mnogo o ovom srpskom naučniku, osim da je izmislio naizmeničnu struju koju je koristio i njihov motor, priča Milutinović. – Posle toga sam dobio zahvalnicu. A u međuvremenu su Amerikanci napravili i kamion na električni pogon koji se zove Nikola – kaže on.
Autor: Vesna Lapčić
Foto: Mikica Petrović, Ekonometar/Privatna arhiva
Napomena: Ceo članak moguće je pročitati u magazinu Ekonometar, broj 196.