Noa Sebag, nekada Lidija Dimitrijević, rođena je u Kladovu. U Srbiji je završila srednju školu za stomatološku sestru, prve dve godine u Zaječaru, a druge dve u Beogradu. U to vreme se bavila i streljaštvom koje joj je, zbog postignutih uspeha, omogućilo da poseti sve republike nekadašnje Jugoslavije. Tako je otkrila, kako kaže, „raznobojni“ svet.
Stomatologiju je počela da studira 1987. u Bukureštu, glavnom gradu Rumunije, a odmah po završetku studija 1994. počela je da radi u Domu zdravlja u Kladovu.
„Ipak, nisam videla svoju budućnost u malom gradu jer sam shvatila da u njemu ne mogu da iskoristim sav svoj potencijal koji sam osetila da imam“, kaže Noa Sebag za portal Sveonovcu.
Noa se danas bavi stomatologijom, estetikom lica i energetskim čišćenjem. „Trenutno spremam stručni rad o povezanosti bolesti zuba i psihičkog konflikta. O toj temi sanjam već 20 godina“, kaže ona i dodaje da konstantno istražuje i uči.
Edukovala se u oblasti bio-orgonomije, dimenzionalne medicine, „recall healing-a“, Germanske nove medicine, a trenutno završava kvantnu medicinu nakon čega će pohađati kurs ishrane u trajanju od sedam meseci.
„Oduvek sam osećala jaku želju da pomognem ljudima, da ih lečim energijom i spasim od teških bolova, tako da sve što sam učila bilo je sa tim ciljem“, kaže Noa Sebag.
Kako ste se otisnuli baš u Izrael?
Kada je počeo rat u Jugoslaviji i nastala teška situacija u Srbiji, odlučila sam da okušam svoju sreću u Italiji, ali se to nije ostvarilo. Prijateljica iz Izraela, koja je studirala sa mnom u Bukureštu, pozvala me je da je posetim u Izraelu i znala sam da se više neću vratiti.
Danas živim u Nes Tzioni, malom, ali modernom gradiću pored Tel Aviva, koji ima strategijski položaj jer se nalazi između pomenutog Tel Aviva i Jerusalima i pored je svih auto puteva.
Kakvo je bilo vaše prvo suočavanje sa kulturom življenja u Izraelu? Sećate li se prvih utisaka, impresija? Da li vam je bilo teško na nešto da se priviknete? A šta vam se najviše dopada?
Kulturu življenja Izraelaca sam već upoznala na studijama u Bukureštu, zahvaljujući velikom broju kolega iz Izraela. Slavili smo zajedno sve praznike, svakodnevno sam slušala izraelski jezik i muziku.
Sećam se da su mi prvi utisak po sletanju u Tel Aviv i izlasku van aerodroma ostavila drveća palmi u sred grada. Jako mi se dopao taj „letnji“ izgled. Najviše mi se dopala sloboda naroda, vrlo laka komunikacija sa ljudima, čak i sa nepoznatima na ulici. To je bilo vrlo blisko mom ličnom ponašanju. Sa druge strane, sloboda komunikacije i izražavanja često izaziva da ljudi pričaju u isto vreme i kreiraju buku, često i svađu, tako da i danas ne učestvujem u političkim razgovorima u kojima praktično pet osoba istovremeno govori.
Ipak, otvorenost mi je omogućila da steknem mnogo prijatelja i da se lepo družimo.
Hrana je raznovrsna što mi se takođe dopada, koristi se mnogo začina, mnoštvo ukusa jer su Jevreji živeli po različitim zemljama i poneli sa sobom mnogo toga različitog.
Muzika je predivna i raznovrsna baš kao i hrana. Lično znam sve pesme, čak i one iz vremena stvaranja Izraela, pre 74 godine.
Ako sam dobro informisana, vi imate svoju stomatološku ordinaciju. U kojoj meri je predzutništvo razvijeno u Izraelu, koliko je komplikovano ili nije pokrenuti sopstveni posao?
Odmah po završetku ispita i sticanja diplome stomatologa, pokušavala sam na razne načine da nađem posao. U Izraelu je jako veliki broj stomatologa po glavi stanovnika (jedan na 754 stanovnika). Konkurencija je izuzetno jaka. Odlučila sam da zamolim sve ljude koje poznajem da se raspitaju i pomognu mi da nađem posao. Osim toga, izabrala sam ulicu sa najviše ordinacija i pokucala na vratima svake od njih sa pitanjem da li imaju mesto za još jednog stomatologa. Na taj način sam našla tri slobodna mesta. U početku je bilo jako teško. Morala sam da naučim hebrejski, a i drugačiji je način rada sa narodom koji nisam poznavala. Nakon dve godine, znala sam da ću otvoriti svoju ordinaciju i sama odlučivati o vrsti materijala i instrumenta koje ću koristiti i koliko ću vremena uložiti u svaki tretman.
Pošto sam došla u Izrael bez porodice, samo sa 100 dolara u džepu, jedini način je bio da dobijem pozajmicu pod povoljnim uslovima. Uspela sam da ostvarim i to i nađem pogodno mesto za ordinaciju – u sklopu staračkog doma u velikom gradu Rishon Le Tzion. Težak rad, ali i velika ljubav prema struci i veliko zadovoljstvo što pomažem ljudima me održava već 21 godinu.
Zašto ste se oslučili da imate svoj posao, a ne da se zaposlite na nekoj klinici?
Tri godine sam radila pri Domu zdavlja u Rishon Le Zionu, ulagala i više vremena u tretmane od predviđenog da bih ostvarila najbolji rezultat. Međutim, to se ne isplati Domovima zdravlja, ograničili su doktore da mogu da potroše svega pola sata za svaki tretman. Za mene je to bio najveći razlog da dam otkaz. Osetila sam da ih interesuje samo novac, a ne kvalitet rada, pacijenti i doktori su bili manje važni.
Kako se izboriti sa tako jakom konkurencijom? Da li su cene usluga visoke ako bismo poredili sa Srbijom?
Konkurencija jeste jako velika kao što sam pomenula, ali tvrdim da za svakoga ima posla ako radimo kvalitetno, pružamo dobru uslugu i uz to se još i osmehnemo. Kada je reč o cenama, one su mnogo veće u poređenju sa Srbijom, zbog drugačijeg standarda.
Dr Noa Sebag već 20 godina slika tehnikom „ulje na platnu“. Iza nje je njeno delo.
O poslovnoj kulturi Jevreja je mnogo toga ispričano. Šta biste vi rekli da je najupečatljivije? Šta je ono što nas u tom poslovnom svetu možda najviše razlikuje od njih?
Jevreji su jako poslovni, kreativni i vredni. Istorija je uticala na njih da budu takvi i dan danas im je to u DNK-a. Pošto sam jako radoznala i uvek želim da naučim nešto novo, postignem novi cilj, nalazim vrlo sposobne ljude koji mi pomažu da dođem do velikih uspeha.
Od kolega Izraelaca se razlikujem po stabilnim i realnim cenama, to sam zadržala iz naše srpske kulture, pošto je ovde rasprostranjena kultura popusta.
U drugim ordinacijama, da bi zadovoljili pacijenta, početna cena je nelogično visoka, da bi se dao veliki popust. Pacijent dobije na kraju prihvatljivu cenu i on je zadovoljan jer je uspeo „da izvuče“ od doktora 20-40% popusta. Ja pokušavam da im pokažem srpsko vaspitanje i navikavam ih na stabilnost. Veliki deo pacijenata me razume i pruža mi podršku da nastavim svojim putem.
ANA I MILOŠ PUĐA: „NAŠ ŽIVOT U BEČU“
Koliko je svakodnevni život opterećen političkom situacijom na Bliskom istoku?
Zna se da je ovo zemlja koja je uvek imala problema sa svojim susedima, nažalost, izgleda da će tako i ostati…Neverovatno je reći da sam navikla na ratove, na rakete i sirene…Pošto već godinama ne gledam vesti, minimalno sam informisana posebno lošim informacijama. Biram šta će ući u moju svest i podsvest, svaki moj dan se normalno odvija i apsolutno uživam u svemu u krugu porodice, prijatelja, na poslu, na svakom mestu. Za društvo biram optimiste i nasmejane ljude. Ja planiram i gradim sebi svoj život!
Da li na bilo koji način osećate na ličnom planu trenutnu situaciju i krizu kroz koju svet prolazi?
Trenutna situacija nije drugačija od mnogih drugih situacija, uvek ima nečega što može da utiče na nas, na naše raspoloženje ili posao. Ako tako gledamo na svet, nemamo izgovore za neuspeh. Poslednjih godina moj posao je uspešniji nego ikada, i na to utiče nekoliko faktora: deca su mi samostalnija i mogu da se posvetim više poslu; većina ljudi nije putovala van Izraela zbog korone, uložili su u tretmane zuba i trenutno radim sa najboljim savetnikom za preduzeća u Izraelu povodom reorganizacije u ordinaciji, uspela sam da postignem bolje rezultate i više slobodnog vremena.
Razgovarala: Vesna Lapčić