Home Preduzetnički Kutak Tržište franšiza u Srbiji raste

Tržište franšiza u Srbiji raste

by Vesna Lapčić

Na kraju 2020. godine u Srbiji je aktivno poslovalo 255 franšiznih sistema, što je rast od 27,5% za period od protekle dve godine – naime, po prethodnom istraživanju PROFIT system-a, u Srbiji je na kraju 2018. godine poslovalo ukupno 200 franšiznih sistema, piše Franchising.rs.

Od ukupnog broja franšiznih sistema, 163 je inostranog porekla – radi se o franšiznim sistemima iz inostranstva koji putem primalaca franšize posluju u Srbiji – što čini 64% od ukupnog broja. Aktivnih domaćih franšiznih sistema, gde je kreator franšize iz Srbije, ima ukupno 92, što, pak, čini 36% od ukupnog broja sistema. Sličan odnos domaćih i stranih franšiznih brendova zabeležilo je i istraživanje iz 2018. godine, kada ja taj odnos bio vrlo sličan: sa 62% stranih i 38% domaćih sistema.

U rezultatima istraživanja, po prvi put prikazujemo i strukturu inostranih franšiznih sistema po regiji porekla, gde ćemo brendove podeliti na one koji dolaze iz zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE) i sve ostale zemlje (Zapadna Evropa, SAD, Azija). U dosadašnjoj poslovnoj praksi uočavamo, naime, bitan značaj „regionalnog“ u franšiznom razvoju, budući da se širenje franšiza van domaćeg tržišta najčešće i najlakše odvija u „uporedivom“, to jest, „susednom“ okruženju. Prostor CEE, a posebno zemlje bivše Jugoslavije kao deo tog prostora, smatramo uporedivim okruženjem, kako zbog geografskih, tako i zbog ekonomskih, istorijskih i kulturnih sličnosti i veza. Tako, od ukupnog broja franšiznih sistema koji posluju u Srbiji, njih ukupno 127 – praktično polovina – poreklom je sa prostora CEE (od čega je 92 iz Srbije, a 35 iz ostalih zemalja CEE). Preostalih 128 sistema poreklom je iz Zapadne Evrope, SAD ili Azije.

Ukoliko posmatramo strukturu franšiznih sistema po vrsti poslovnih aktivnosti (trgovina ili uslužne delatnosti), stanje je sledeće:

Franšizni sistemi uslužnih delatnosti, sa 148 brendova, čine 58% ukupnog broja aktivnih sistema. Brendova koji posluju u trgovačkim branšama je, pak, 107 i čine 42% ukupnog broja franšiznih sistema. Ukoliko posmatramo period u odnosu na prethodno istraživanje, primetno je da nešto brže raste broj franšiznih brendova u uslužnim delatnostima nego u trgovini.

Metodologija i komentari

Analiza tržišta franšiza u Srbiji u 2020. godini izvedena je na osnovu empirijskih istraživanja: podaci su prikupljeni putem telefonskih razgovora i imejlova, kao i prikupljanjem svih dostupnih podataka sa zvaničnih veb-sajtova franšiznih sistema. Obuhvaćeni su svi brendovi koji posluju u sistemu franšizinga, bilo da je od takvih sistema moguće kupiti franšizu (aktivni su na tržištu i tragaju za novim primaocima jediničje franšize) ili su u pitanju sistemi koji imaju ekskluzivnog primaoca za Srbiju (takvu franšizu više nije moguće kupiti jer ekskluzivna prava poseduje jedan primalac, što je čest slučaj u modnoj branši), ali i sistemi za koje nije do kraja moguće pouzdano utvrditi da li daju jedinične franšize ili ne. Takođe, istraživanje je uključilo i domaće franšizne brendove koji aktivno nude franšizu, iako još uvek nemaju franšiznih jedinica, već posluju samo preko sopstvenih poslovnica. Istraživanje, međutim, nije uključilo inostrane brendove koji još uvek nemaju partnere u Srbiji, iako ih aktivno traže, raznim kanalima.

Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system, u kometaru istraživanja naglašava da prikupljanje podataka za ovakvo istraživanje u Srbiji i dalje nije jednostavno te da rezultati istraživanja još uvek „nisu idealni“. – I ovo istraživanje u značajnoj meri pokazuje da još uvek ne postoji potpuna transparentnost niti spremnost za saradnju svih tržišnih aktera. Franšizni sistemi, jednostavno, nevoljno dele ažurne podatke ili ih uopšte i ne dele, čak i kad su u pitanju najmanje „osetljive brojke“ kao što je broj aktivnih primalaca franšize i broj franšiznih jedinica. Neretko je potreban solidan napor da se ustanovi nude li brendovi uopšte franšizu, budući da sam pojam koriste prilično fleksibilno ili ga mešaju s drugim pojmovima. Nekada se, recimo, ne zna šta je ekskluzivna distribucija, a šta franšiza – primećuje Bogojević. 

– Poseban je problem ustanoviti raširenost franšiznog sistema i broj primalaca njihove franšize. Upravo zato i dalje u istraživanjima baratamo isključivo sa brojem franšiznih sistema, ali ne i brojem primalaca franšiza, iako bi tek takav podatak zapravo pokazao koliko pravnih lica posluje kao franšiza, bilo kao davalac ibilo kao primalac, što bi svakako bio zanimljiviji podatak i bitnije ukazivalo na razvoj i stanje samog tržišta. To nas dovodi u poziciju da i ovo istraživanje prezentujemo sa određenim rezervama i napomenama. Smatram, ipak, da je i dalje suštinski vrlo važno da postoji bilo kakav pregled tržišta, nego da ga nema uopšte – zaključuje on.

– Treba, istina, imati u vidu i da sam rast broja brendova može biti posledica previda, to jest, da smo određene brendove po prvi put detektovali, iako oni možda već neko vreme posluju u Srbiji. Takođe, apsolutno smo svesni da određene brendove nismo ni uzimali u obzir, jer ih nije bilo moguće na jednostavan način uvrstiti u franšize te uključiti u istraživanje – dodaje. – Bez obzira na sve navedeno, nesporna je činjenica da tržište franšiza u Srbiji raste, i to solidnom stopom – kaže on.

Bogojević ističe i da je rast ohrabrujući, posebno kad se u obzir uzme niz otežavajućih okolnosti – od pandemije Kovida-19, koja je značajno usporila, pa čak i stopirala određene branše u protekloj i ovoj godini, sve do standardnih mana srpskog franšiznog tržišta i, uopšte, ekonomske situacije u Srbiji koja već godinama ne pogoduje malom i srednjem preduzetništvu, gde franšizing dominira. Tako, primera radi, regulacija u određenim oblastima u Srbiji već godinama „tapka u mestu“, kaže on. – Kao što smo i u našem protethodnom istraživanju istakli, u svetu, ali i okruženju, franšizing u oblasti finansijskih usluga, a pre svega bankarstva i osiguranja, dobro je razvijen. U Srbiji, međutim, i dalje postoji tek jedna osiguravajuća kuća koja transparentno posluje u oblasti franšizinga, i, nažalost, još  uvek niti jedna banka, iako smo i u prošlom i u najnovijem istraživanju, identifikovali jedan bankarski sistem koji ima franšiznu mrežu. Očito i tu, kao i u drugim branšama, postoji čitav niz problema, a ovaj primer je samo ilustracija. Pomak u ovoj oblasti svakako bi dodatno pogurao čitavo tržište franšiza, jer se radi o jednoj od sistemskih branši  – kaže Igor Bogojević.

U narednom periodu, portal Franchising.rs će objaviti još novih podataka iz istraživanja o stanju na tržištu franšizinga u Srbiji za 2020. godinu.

Autor: Redakcija Franchising portala sa saradnicima

You may also like