Nakon završetka pandemije, očekuje se drastični skok nenaplativih kredita u Srbiji, pitanje je samo kakvog će intenziteta biti kod preduzeća i građana. Veliki broj preduzeća su dužnici banka i oni će se susretati sa dve vrste problema u vezi sa likvidnošću. Prvi je da na vreme plaćaju repromaterijal, a drugi je naplata potraživanja, rekao je dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu za najnoviji broj magazona Svet osiguranja.
Jedini spas za Srbiju, odnosno banke i privredu biće, prema njegovim rečima, oporavak privreda evro zone, pre svega Nemačke. Nakon pada realnog BDP od oko procenjenih sedam odsto u 2020. oporavak privrede Nemačke trebalo bi da počne u prvoj polovini 2021. godine i da bude nastavljen u drugoj polovini 2021. i u 2022. godini.
„Brži oporavak nemačke privrede povući će i preduzeća u nemačkom vlasništvu u Srbiji, da krenu sa oporavkom i da privreda Srbije izađe iz zone negativnog rasta BDP u 2021. To može jedino da bude svetlo na dnu tunela, da mala i srednja preduzeća ne dođu u situaciju, da veliki broj kredita ne mogu da otplate. Nemačka privreda je vučna snaga. S druge strane, kineske kompanije se brže oporavljaju i to takođe može da ima pozitivne posledice po našu ekonomiju. Poslednje projekcije ukazuju da bi Kina mogla da ostvari rast realnog BDP u 2020. u odnosu na prethodnu godinu od oko 1,8 odsto“, zaključuje prof. dr Đorđe Đukić.
Inače, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu je smanjen za oko 30 odsto za prvih pet meseci 2020. u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok su novoodobreni krediti privredi smanjeni za oko 18 odsto, navodi se u članku koji je posvećen posledicama moratorijuma na kredite. Kreditna aktivnost banaka će zavisiti, pre svega, od smanjenja trenutne neizvesnosti. S druge strane, u vremenima krize moguće je očekivati povećanje štednje građana.