Za ovaj fenomen odgovorni su razmena informacija između uređaja i praćenje navika kupovine.
Kada se prijatelji okupe i razgovaraju o određenoj temi, često otkriju da se ubrzo na društvenim mrežama pojavljuju oglasi u vezi sa tim privatnim razgovorom. Ova situacija koja se često ponavlja dovela je do spekulacija da mobilni telefoni slušaju razgovore kako bi personalizovali oglašavanje. Međutim, u ovom fenomenu nema ničeg zlokobnog. Stručnjaci kompanije Kaspersky razotkrivaju ovu ideju i nude savete kako da zaštitite svoju privatnost, ako se osećate neprijatno zbog te situacije.
Utisak koji mnogi ljudi imaju da njihov mobilni telefon sluša razgovore kako bi im potom prilagodio reklame na mreži prvenstveno je posledica dva faktora: praćenje navika na mreži i razmena preferencija između uređaja u blizini.
Praćenje onlajn navika se kontinuirano sprovodi dok su korisnici povezani na internet. Ovo uključuje veb stranice koje posećuju, proizvode koje pregledaju i kupuju, pretrage koje sprovode, sadržaj koji im se sviđa na društvenim medijima, pa čak i lokaciju zabeleženu preko GPS-a na njihovom uređaju. Ove informacije omogućavaju kompanijama da saznaju više o interesovanjima i preferencijama korisnika i daju personalizovane preporuke. Na primer, ako pretražujete pešačke staze, verovatno ćete na kraju videti oglase za putovanja do mesta gde je pešačenje popularno, čak i ako niste posebno pretraživali tu konkretnu lokaciju.
Međutim, pravi krivac iza mita da mobilni telefoni špijuniraju razgovore je mogućnost deljenja preferencija između obližnjih uređaja. Drugim rečima, pametni telefoni imaju funkciju koja im omogućava da međusobno razmenjuju informacije o navikama kupovine. Baš kao što ljudi dele informacije kada razgovaraju, uređaji rade isto to, sa ciljem da poboljšaju personalizaciju onlajn ponuda.
Vredi napomenuti da ova razmena nije povezana sa vlasnikom mobilnog telefona, već sa internet registracijskim brojem (IP) uređaja. To znači da lični podaci ne „cure“. Tehnički gledano, ono što se prenosi su „metapodaci“ koji ne dozvoljavaju identifikaciju uključenih pojedinaca.
„Svakog dana pretražujemo ili konzumiramo onlajn sadržaj, a ova razmena između uređaja se dešava stalno. Međutim, mi to ne primećujemo kada su u pitanju opšte teme, jer pretpostavljamo da je to samo masovno oglašavanje. Međutim, ovo privlači našu pažnju kada razgovaramo o određenoj temi, kao što je npr. putovanje u neobičnu zemlju ili određeni proizvod ili usluga, a zatim vidimo oglase o tome. Ovi specifični slučajevi stvaraju percepciju da je mobilni telefon slušao razgovor“, objašnjava Leandro Kuoco, bezbednosni analitičar za Latinsku Ameriku u kompaniji Kaspersky.
On preporučuje nadgledanje aplikacija koje aktivno prate ponašanje ili interakcije pri korišćenju interneta. Da biste to uradili, jednostavno proverite dozvole za svaku aplikaciju i onemogućite funkcije koje se smatraju invazivnim. Ako želite da ograničite deljenje ličnih podataka, možete da proverite podešavanja telefona da biste sprečili aplikacije da pristupe (i dele sa trećim stranama) podacima o vašoj istoriji pretraživanja ili kupovnim navikama.