Bogate zemlje su zagađivale planetu, one treba da snose trošak zelene tranzicije!

by Vesna Lapčić

Vladimir Đukanović, investitor, 360 cities.net je istakao na nedavno održanoj konferenciji „Rizici novog doba – održivost i izdržljivost“ da postoji ogromna razlika između razvijenih i zemalja u razvoju, posebno kako isfinansirati projekte u vezi sa održivošću. „Ciljevi održivog razvoja 2030 neće biti postignuti do naznačenog roka, to je očigledno, a u zemljama u razvoju ne postoje izvori finansiranja i iluzija ih je i tražiti“, istakao je on i dodao da investitori ne obraćaju mnogo pažnju na to da li kompanije posluju po ESG principima.

Đukanović kaže da su za zelenu tranziciju potrebna neverovatna sredstva i da ne zna kako će ih obezbediti zemlje u razvoju. „Bogate zemlje su zagađivale planetu 200 godina i sada taj isti svet odlazi u siromašne zemlje da nametne svoje standarde. To neće moći tako. Prvo nije pošteno i ekonomski je nemoguće. U Bangladešu ne postoji mogućnost da se isfinansira fabrika kao u Švajcarskoj. A pošto je nemoguće, neće se ni desiti. Samo korona i inflacija su nas od svega toga odmakli još dalje. Trgovanje CO2 emisijama je još jedan od načina kako da se održi razlika između razvijenih zemalja i nerazvijenih. Cilj nije da se razvoj celog sveta izjednači“, rekao je on.

Najveći problem je, prema njegovim rečima, što ne postoje izvori finasiranja za put ka održivosti. „Fer bi bilo da ako se od dobavljača iz nerazvijene zemlje traži, na primer, da ugradi solarne panele, da tu investiciju snosi naručilac. Ti problemi će postati samo veći i veći. Održivi rast je neodrživ i zato imamo novu raspodelu karata jer je globalni jug decenijama nezadovoljan“, rekao je Đukanov.

Neven Marinović, osnivač SMART kolektiva je rekao da razvijena država više vode računa o održivosti, ali i da one koje vode računa o održivosti postaju razvijenije. „Mnogo kompanija dolazi kod nas jer neko od njih traži da uvedu standarde, obično finansijske institucije ili partneri iz Evropske unije. Ali uticaj ima i regulativa, pritisak javnosti“, rekao je Marinović i dodao da novca zaista nema u nerazvijenim zemljama, ali da se mora naći načina.

„Malim preduzećima je najteže da tu trku isprate i njima mora da se pomogne na putu održivosti“, rekao je Marinović.

Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranje je govoreći o ulozi osiguravača i njihovim mogućim podsticajima klijenata rekao da polisa za električni automobil ne može da bude povoljnija. „Mi smo stvari postavili na drugi način. Osoba koja vozi hibridni auto i više koristi struju od nafte, vozi obazrivije, to znači da je manje izložena riziku i mi možemo da ga nagradimo. To je pravi pristup. Ukoliko govorimo o ekološkim kućama, možemo da ponudimo dodatne servise koji će biti razlika u odnosu na standardnu polisu“, rekao je Blagojević.

Klimatske promene i sve što se dešava na planeti su, kako kaže, dugoročni rizici, iako se kao najveći rizik danas spominje inflacija.

Konferenciju je organizovala platforme BeRiskprotected.

Related Posts