Nedavno je u Beogradu počela sa radom škola za finansijsku pismenost dece koja nam je stigla iz Velike Britanije – Smortmonies. Novu metodologiju i jedinsveni program za decu u Srbiju je donela Biljana Pešić. Upravo sa njom smo razgovarali kakva je danas finansijska pismenost dece u Srbiji, koliko je značajno da baš deca budu edukovano u ovoj oblasti i koliko ih to može učiniti stabilnijim u kasnijem dobu života.
Šta Vas je motivisalo da uzmete licencu Smartmonies i pokrenete program finansijske edukacije za decu u Srbiji?
Motivacija je došla iz spoja mog profesionalnog i ličnog iskustva.
Petnaest godina sam radila u bankarstvu i iz prve ruke gledala koliko odraslima nedostaju osnovne finansijske veštine – ne zato što nisu sposobni, već zato što ih tome niko nije učio na sistematičan i praktičan način. Finansijska pismenost se kod nas često svodi na intuiciju, porodične obrasce ili strah, a retko na strukturu i razumevanje.
Kada sam postala majka, pitanje se promenilo: ako znamo da je finansijska nepismenost problem kod odraslih, zašto čekamo da deca odrastu da bismo ih učili?
Smartmonies je za mene bio logičan odgovor – međunarodno akreditovan, metodološki strukturisan program koji kombinuje iskustveno učenje, donošenje odluka i odgovornost. To nije kurs o „novcu kao cilju“, već o razumevanju izbora, posledica i vrednosti.
Moj motiv je bio jasan: da deca u Srbiji dobiju priliku da uče ono što mi nismo imali priliku da učimo na vreme.
Kako biste ocenili trenutnu finansijsku pismenost dece u Srbiji?
Rekla bih da je fragmentisana.
Deca danas imaju pristup ogromnoj količini informacija – internet, aplikacije, digitalne igre, online kupovine – ali nemaju strukturu razumevanja. Znaju da postoje kartice, postoje banke, postoji kripto, ali ne razumeju koncept budžeta, razliku između želja i potreba, planiranje, rizik ili dugoročne posledice odluka.
Globalna istraživanja OECD-a, uključujući PISA studije o finansijskoj pismenosti, pokazuju povezanost između nivoa finansijskog znanja i određenih odgovornijih finansijskih ponašanja – učenici koji bolje razumeju finansijske koncepte češće navode da planiraju troškove i imaju naviku štednje.
To je važna poruka i za Srbiju: izazov finansijske pismenosti nije specifičan samo za nas, ali kod nas još uvek nije sistemski integrisan u obrazovni okvir.
Koji su najveći izazovi kada je reč o finansijskoj pismenosti dece i mladih kod nas, i kako Smartmonies metodološki odgovara na te izazove?
Najveći izazovi su:
- Tabu tema novca u porodici – o novcu se govori kroz zabrane ili strah, a ne kroz razumevanje. Uverenja o novcu su nam iskrivljena, ili smatramo da je novac nešto loše i da samo loši ljudi imaju novac, ili da je novac najvažnija stvar na svetu
- Teorijski pristup – deca ne uče kroz praksu i simulaciju. Iako imaju finansijsku edukaciju, to je uglavnom kroz suvu nerazumljivu teoriju za njihov uzrast.
- Nedostatak kontinuiteta – Posoje radionice finansijske edukacije koje nemaju kontinuirani pristup, a jednokratne radionice ne menjaju navike.
- Digitalno okruženje koje je brže od obrazovnog sistema.
Smartmonies metodološki odgovara kroz:
- Iskustveno učenje– deca uče kroz simulacije, igre uloga, mini-projekte i donošenje konkretnih odluka.
- Strukturisane kompetencije koje su usklađene sa međunarodnim okvirima finansijske pismenosti a prilagođenje pažljivo našem društvenom i obrazovnom kontekstu.
- Uključivanje roditelja, jer bez porodičnog konteksta znanje ne postaje ponašanje. A na ovaj način se finansijska pismenost širi i dalje od dece.
- Standardizovanu obuku predavača, čime se obezbeđuje kvalitet i konzistentnost.
Mi ne učimo decu šta da misle o novcu. Učimo ih kako da razmišljaju kada donose odluke.
Koliko je važno da se finansijsko obrazovanje uvede još u ranom školskom periodu? Postoje li uporedna istraživanja?
Rani školski period je ključan jer se tada formiraju obrasci ponašanja: odnos prema odlaganju zadovoljstva, impulsivnoj kupovini, štednji, planiranju i odgovornosti.
Meta-analize školskih programa finansijske edukacije pokazuju da programi značajno povećavaju finansijsko znanje, a u manjoj, ali merljivoj meri utiču i na ponašanje. Efekat na ponašanje nije dramatičan preko noći – ali je statistički relevantan i dugoročno važan. Važno je razumeti: finansijska edukacija nije jedan čas o štednji, već proces koji razvija kognitivne i emocionalne kompetencije vezane za donošenje odluka.
Reč je o privatnoj inicijativi. Da li u perspektivi može da se uspostavi saradnja i sa zvaničnim obrazovnim institucijama?
Apsolutno. Privatna inicijativa ima prednost brzine, fleksibilnosti i mogućnosti testiranja modela. Ona može da posluži kao pilot, da pokaže rezultate, da razvije standard obuke i metodologiju. Saradnja sa institucijama je logičan sledeći korak – kroz partnerstva, pilot-projekte ili integraciju određenih modula u formalni sistem. Finansijska pismenost je društveno pitanje. Dugoročno, ona bi trebalo biti deo šireg obrazovnog okvira.
Može li finansijska edukacija u detinjstvu realno da utiče na buduće navike, preduzetništvo i ekonomsku stabilnost mladih u Srbiji?
Da, ali pod uslovom da je edukacija kvalitetna, kontinuirana i praktična.
Finansijska pismenost razvija:
- sposobnost planiranja,
- razumevanje rizika,
- odgovorno upravljanje resursima,
- samopouzdanje u donošenju odluka.
To su kompetencije koje direktno utiču na preduzetnički duh, ali i na ličnu ekonomsku stabilnost. Ne radi se o tome da decu učimo da jure novac, već da razumeju vrednost, izbor i odgovornost. Ako to nauče rano, povećavamo šanse da kao odrasli budu stabilniji, odgovorniji i hrabriji u donošenju finansijskih odluka.