Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%.
Izvršni odbor ističe da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena faktorima na strani ponude, pre svega višim cenama energenata i hrane, koje objašnjavaju tri četvrtine inflacije ostvarene u decembru 2021. od 7,9% međugodišnje. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, međugodišnja inflacija će se i tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega.
Od drugog tromesečja trebalo bi da inflacija bude na opadajućoj putanji i da se krajem godine nađe u rasponu 3,5–4%, a da zatim do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja.
Prema oceni Izvršnog odbora, usporavanju inflacije doprineće:
- iscrpljivanje efekta viših cena energenata i hrane,
- očekivano postepeno rešavanje problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja,
- kao i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova i relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu.
- U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.
Rast BDP-a
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u poslednjem tromesečju 2021. iznosio je 6,9% na međugodišnjem nivou, dok na nivou godine procena rasta iznosi 7,5%. Takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu, ali i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja. Negativan doprinos rastu zabeležen je jedino kod poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše smanjena za 5%. I pored nešto nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, Izvršni odbor je zadržao procenu da će se stopa privrednog rasta u ovoj godini i u srednjem roku kretati u rasponu 4–5%, čemu će doprineti nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada.
Međunarodno okruženje i dalje karakteriše povećana neizvesnost u pogledu uticaja toka pandemije i pojave novih sojeva virusa na brzinu globalnog privrednog rasta, kretanje svetskih cena primarnih proizvoda, a time i na inflaciju. Ipak, ohrabruje to što su negativni efekti soja omikron virusa korona za sada bili manji od očekivanih, delom i zbog toga što su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja usled pandemije.
Prema ocenama vodećih međunarodnih finansijskih institucija, zbog energetske krize i produženih efekata zastoja u globalnim lancima snabdevanja, izgledi globalnog privrednog rasta korigovani su blago naniže. Ipak, očekuje se da se rast ubrza u drugoj polovini godine, čemu će doprineti i najavljeno popuštanje zdravstvenih mera, pre svega u Evropi. To bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i aktivnost prerađivačke industrije.
Cene sirove nafte opet rastu
Nakon privremenog smirivanja krajem prošle godine, svetske cene sirove nafte od januara ponovo rastu, na šta su se pre svega odrazile geopolitičke tenzije i povećana tražnja za energentima, što su pratile i cene drugih primarnih proizvoda. Ipak, prema tržišnim očekivanjima (naftni fjučersi), u narednom periodu trebalo bi da usledi stabilizacija, a zatim i postepeni pad svetskih cena sirove nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, za koje se, s obzirom na inflaciju koja je znatno iznad cilja i pritiske s tržišta rada, sada očekuje da bi mogle u većoj meri da zaoštre monetarne uslove nego što se prethodno očekivalo.
U narednom periodu odluke monetarne politike zavisiće od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po tom osnovu. U slučaju da se materijalizuju neki od rizika koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna da reaguje svim raspoloživim instrumentima, navodi se u saopštenju.
Foto: Pixabay.com