Najmnogoljudnije države i najrazvijenije ekonomije imaće deficit radne snage koji će kulminirati u narednih 10 godina. Pandemija je pogoršala stanje na berzi rada u svetu, ali i u Srbiji. Poslodavci preuzimaju i ulogu obrazovnog sistema ne bi li obezbedili kadrove. U nekim sektorima situacija alarmantna.
Centar za istraživanje javnih politika sistematizovao je izazove sa kojima bi moglo da se suoči tržište radne snage u Srbiji, a koje Strategija zapošljavanja 2021-2026, prema njihovom mišljenju, nije u dovoljnoj meri detektovala. Među njima su upravo demograsfske promene koje izazivaju nedostatak radne snage, nestajanje radnih mesta usled automatizacije, povećanje nestandardnih formi rada i fleksibilnih ugovora, rad za ino poslodavce koji nisu registrovani u Srbiji. Predložili su i da bi aktivna politika zapošljavanja trebalo da ima raznorodne programe poput razvoja digitalnog preduzetništva u raznim grupama te da socijalni dijalog mora da ima značajnu ulogu u promociji dostojanstvenog rada i socijalne pravde što poboljšava i ekonomske rezultate.
Branka Anđelković, ko-osnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika kaže za magazin Ekonometar da je manje-više izvesno da će raslojavanje radne snage da se nastavi, što nije samo osobenost Srbije. Prva linija razdvajanja će biti na više i manje plaćene sektore.
– Na primer, pričamo o tekstilnoj industriji i/ili poljoprivredi u odnosu na mašinsku industriju. Neki bi rekli da je ovo razdvajanje u tesnoj vezi sa onim koje se odnosi na “digitalni jaz”. Naime, sektori koji su više bazirani na informacionim tehnologijama imaju bolju predispoziciju za rast nego oni koji to nisu – objašnjava Anđelković.
Dalje, razvrstavanje poslova koji će biti automatizovani i oni koji će prerasti ili se razviti u neke nove profesije je sveprisutna tema i neće zaobići ni Srbiju.
– Kako istraživanja Centra pokazuju imamo relativno obučenu radnu snagu u raznim oblastima ali da bismo nastavili da držimo korak sa raznim takmacima iz drugih zemalja u ovoj globalnoj trci neophodno je stalno ulagati u razvoj novih veština da nam se ne bi desilo da u novoj pametnoj ekonomiji nastavimo da budemo samo snabdevači jeftine radne snage – ističe Anđelković.
Izvor: Ekonometar
Autor: Vesna Lapčić
Foto: Pixabay.com