U 2026. godini, fišing je najzastupljeniji sajber incident sa kojim se suočavaju kompanije u
svim fazama razvoja, a takođe je na prvom mestu među incidentima koji dovode do štetnih
posledica po poslovanje. Napadi usmereni na ljude postaju sve sofisticiraniji, brži i šireg
opsega, prelazeći na višefazne kampanje koje su dodatno unapređene tehnikama
zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Zanimljivo da je jedna od zemalja iz okuženja, Bosna
i Hercegovina, dospela na listu zemalja najčešće prevarenih korisnika sa stopom kliktanja od
11 % na fišing šablon: „Kršenje korporativne politike korišćenja interneta“. Kako bi pomogla
kompanijama da se suprotstave ovim rizicima, kompanija Kaspersky predstavila je nove
nivoe usluge KASAP, osmišljene da organizacijama svih veličina omoguće skalabilnu obuku
za sajber odbranu, uz istovremeno pružanje uvida u najčešće okidače za uspeh fišing
napada danas.
Stručnjaci kompanije Kaspersky analiziral su anonimizovane podatke koje su dobrovoljno
dostavili korisnici Fišing simulatora 1 Kako bi utvrdili koji su fišing obrasci najuverljiviji, a
samim tim i najopasniji. Ovaj simulator je dostupan u okviru svakog KASAP paketa ili kao
samostalno rešenje za pružaoce upravljanih usluga (Managed Service Providers – MSP).
Administratorima omogućava da na bezbedan način provere oprez zaposlenih pokretanjem
realističnih, ali nenajavljenih simulacija fišing napada. Visoki procenat ispitanika koji su na
simulaciju fišinga kliknuli, jasno ukazuje na oblasti u kojima je potrebna konkretna dodatna
obuka iz sajberbezbednosti.
Nedavne višestruke simulacije fišing napada pokazuju da zaposleni najčešće ne prepoznaju
zlonamerne imejl poruke koje se odnose na sledećih pet tema:
Tehnologija i veštačka inteligencija. Predlošci sa temama tehnologije i veštačke
inteligencije, kao što je „Predstavljamo veštačku inteligenciju nove generacije“, pokazali su
se kao najuverljiviji i ostvarili stopu od 45% testiranih primalaca koji su kliknuli na link.
Zdravstvo i osiguranje. Mamci povezani sa zdravstvom i osiguranjem prevarili su u
proseku 28% ispitanika. Posebno je upečatljiv podatak da je imejl koji se odnosio na izveštaj
o sanitarnoj inspekciji dostigao zapanjujuću stopu od 92% ispitanika koji su kliknuli na link.
IT politike i usklađenost. Imejl poruke usmerene na IT politike i usklađenost sa propisima
takođe često uspevaju da zaobiđu oprez zaposlenih, što dovodi do kliktanja kod 26%
zaposlenih. Na primer, jedna simulacija u kojoj je od primalaca zahtevano da zatraže
odobrenje prevarila je gotovo polovinu svih primalaca (48%).
Pokloni, promocije i ulaznice. Imejl poruke koje nude poklone, promocije i ulaznice
delovale su pouzdano za 24% ispitanika. Predlošci povezani sa velikim aktuelnim
događajima, kao što je kampanja sa temom FIFA pod nazivom „Obucite dres reprezentacije
– osvojite nagrade!“, ulivali su još veće poverenje i ostvarili stopu kliktanja od 66%.
Ljudski resursi i korporativna komunikacija. Fišing poruke koje oponašaju komunikaciju
sektora za ljudske resurse (HR) i korporativnu komunikaciju prevarile su 22% zaposlenih.
Posebno opasne bile su imejl poruke koje su se bavile osetljivim i zaposlenima veoma
relevantnim internim temama, poput anketa o funkcionisanju kompanije ili obaveštenja o
obaveznom kodeksu oblačenja.
„Ljudi prirodno reaguju na osetljive i veoma kontekstualne imejl poruke, naročito kada fišing
oponaša njihov stvarni radni proces ili lokalne specifičnosti. Svesni toga, sajberkriminalci
svoje zamke čine sve personalizovanijim, a očekuje se da će se ovaj trend dodatno ubrzati
sa razvojem generativne veštačke inteligencije“, komentariše Milan Kojić, Channel
menadžer u kompaniji Kaspersky zadužen za zapadni Balkan. „Srećom, sistematsko
razvijanje sajber budnosti daje merljive rezultate u smanjenju rizika: redovna obuka i
simulacije napada, prema analitici efikasnosti KASAP-a, drastično smanjuju podložnost
fišing napadima – sa 60% na svega 5–7%. Kako bi zaštitile ljude i poslovanje od pretnji
usmerenih na zaposlene, organizacijama snažno preporučujemo da uvedu kontinuirani
program podizanja svesti o sajberbezbednosti za sve zaposlene.“