Oduzimanje dozvole za rad Alta banci i pokretanje procedure za njen stečaj izazvali su zabrinutost dela građana, posebno onih koji u bankama čuvaju ušteđevinu ili otplaćuju kredite. Ipak, problemi jedne banke ne znače da je ugrožen čitav bankarski sistem Srbije. Narodna banka Srbije preduzela je mere radi zaštite deponenata i očuvanja finansijske stabilnosti, dok zakon građanima garantuje isplatu osiguranih depozita do 50.000 evra po osobi u jednoj banci.
Najvažnija informacija za građane jeste da u Srbiji postoji zakonski uređen sistem osiguranja depozita, koji omogućava zaštitu štednje i novca na računima čak i u slučaju stečaja banke.
To znači da građani ne moraju da strahuju da će automatski ostati bez svog novca ukoliko banka prestane da posluje. Za depozite do propisanog limita postoji sistem garantovane isplate, dok se veća potraživanja rešavaju kroz stečajni postupak.
Šta se dogodilo sa Alta bankom?
Narodna banka Srbije je 30. oktobra 2026. godine donela odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci a.d. Beograd, nakon sprovedenih kontrolnih aktivnosti i utvrđenog pogoršanja finansijskog stanja banke.
Prema saopštenju Centralne banke, prethodno su preduzimane mere usmerene na povećanje likvidnosti, ali je procenjeno da postoji rizik od daljeg pogoršanja finansijskog položaja i ugrožavanja interesa deponenata.
Istovremeno je doneto rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, a upravljanje bankom preneto je na Agenciju za osiguranje depozita.
NBS je naglasila da je cilj ovih mera zaštita novca građana i privrede, sprečavanje rasipanja imovine banke i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.
Važno je razlikovati probleme konkretne banke od stanja celokupnog bankarskog sektora. Oduzimanje dozvole jednoj banci ne znači da su ostale banke u Srbiji u sličnoj situaciji.
Koliko je Alta banka bila velika i može li njen stečaj da ugrozi bankarski sistem?
Jedan od najvažnijih pokazatelja mogućeg uticaja Alta banke na finansijski sistem jeste njen tržišni udeo.
Prema podacima za kraj juna 2026. godine, ukupna aktiva Alta banke iznosila je približno 214,9 milijardi dinara, dok je ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije dostigla oko 7.288 milijardi dinara.
To znači da je Alta banka učestvovala sa približno 2,95 odsto u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije.
Drugim rečima, više od 97 odsto aktive bankarskog sektora nalazilo se u drugim bankama.
Poređenja radi, Banca Intesa imala je tržišni udeo od oko 15,35 odsto, OTP banka 13,90 odsto, a Raiffeisen banka približno 11,23 odsto.
Ovi podaci pokazuju da Alta banka nije spadala među najveće sistemski značajne učesnike na domaćem tržištu.
Zbog relativno ograničenog tržišnog udela, stečaj Alta banke sam po sebi ne predstavlja razlog za zaključak da je ugrožena stabilnost celokupnog bankarskog sistema Srbije. Ipak, veličina banke nije jedini pokazatelj mogućeg sistemskog rizika. Važni su i njena povezanost sa drugim finansijskim institucijama, struktura obaveza i reakcija tržišta.
Upravo zbog toga NBS sprovodi nadzor i preduzima mere kojima nastoji da spreči prenošenje problema pojedinačnih banaka na ostatak finansijskog sistema. Za građane je najvažnije da ne postoji osnov da se problemi Alta banke automatski poistovete sa problemima drugih banaka u Srbiji.
Štednja građana u Srbiji osigurana je do 50.000 evra
Sistem osiguranja depozita u Srbiji predviđa zaštitu novca građana do iznosa od 50.000 evra po deponentu u jednoj banci. Ova zaštita odnosi se na dinarske i devizne depozite, uključujući sredstva na tekućim računima, štednju po viđenju i oročenu štednju.
Isplatu osiguranih sredstava organizuje Agencija za osiguranje depozita, a iza sistema zakonske zaštite stoji Republika Srbija. To znači da građanin koji u banci ima, na primer, 15.000 ili 40.000 evra ukupnih osiguranih depozita ima pravo na isplatu celokupnog iznosa u slučaju stečaja banke.
Da li je bolje rasporediti štednju u više banaka?
Građani koji imaju štednju veću od 50.000 evra mogu da povećaju nivo zaštite tako što će novac rasporediti u više različitih banaka.
Na primer, ako građanin ima 100.000 evra i celokupan iznos drži u jednoj banci, osigurano je najviše 50.000 evra. Preostali iznos ne ulazi u garantovanu isplatu, već se u slučaju stečaja potražuje iz stečajne mase.
Međutim, ako istih 100.000 evra rasporedi u dve različite banke, po 50.000 evra, sredstva mogu biti u potpunosti pokrivena sistemom osiguranja depozita, pod uslovom da nema dodatnih sredstava ili kamate koji bi premašili limit u nekoj od tih banaka.
Otvaranje više računa u istoj banci, međutim, ne povećava osigurani iznos.
Ako građanin ima 30.000 evra na jednom i 40.000 evra na drugom računu u istoj banci, njegova ukupna sredstva iznose 70.000 evra, ali je osigurano najviše 50.000 evra.
Zato je za građane sa većom štednjom korisno da prilikom raspoređivanja novca vode računa ne samo o kamatnim stopama već i o zakonskom limitu osiguranja depozita.
Šta se dešava sa novcem građana koji su u Alta banci imali više od 50.000 evra?
Građani koji su u Alta banci imali depozite veće od 50.000 evra ne gube automatski pravo na novac iznad osiguranog iznosa. Njima pripada pravo na isplatu osiguranog dela depozita, dok se preostali iznos potražuje u stečajnom postupku. Na primer, ako je građanin imao 80.000 evra na računu, osigurani deo iznosi 50.000 evra, dok preostalih 30.000 evra predstavlja potraživanje prema stečajnoj masi banke.
Stečajna masa obuhvata imovinu banke koja se koristi za namirenje poverilaca, uključujući sredstva koja se naplate od dužnika i sredstva ostvarena prodajom imovine. Koliko će novca poverioci naplatiti zavisi od raspoložive imovine, ukupnih obaveza banke i zakonskog redosleda namirenja. Zbog toga se u ovom trenutku ne može unapred tvrditi da će svaki deponent sa više od 50.000 evra dobiti celokupan preostali iznos, niti da će taj novac sigurno izgubiti.
Građani sa potraživanjima iznad osiguranog limita treba da prate zvanična obaveštenja o prijavljivanju potraživanja i rokovima u stečajnom postupku.
Kada građani mogu da očekuju isplatu osigurane štednje?
Agencija za osiguranje depozita saopštila je da će isplata osiguranih depozita Alta banke početi najkasnije u roku od sedam radnih dana od dana donošenja sudskog rešenja o otvaranju stečajnog postupka.
Informacije o banci preko koje će isplata biti organizovana, potrebnoj dokumentaciji, rokovima i lokacijama biće objavljene na zvaničnom sajtu Agencije i u medijima.
Agencija je najavila da će obaveštenje o uslovima isplate objaviti najkasnije tri radna dana od donošenja sudskog rešenja.
To znači da građani ne treba da pokušavaju da samostalno pronalaze način za naplatu, već da sačekaju zvanična uputstva nadležnih institucija.
Osigurani dinarski depoziti isplaćuju se u dinarima, a devizni u evrima, uz odgovarajući obračun za sredstva u drugim stranim valutama.
Šta se dešava sa građanima koji imaju kredite u Alta banci?
Jedno od najčešćih pitanja jeste da li prestanak rada banke znači i prestanak obaveze vraćanja kredita.
Odgovor je jasan: stečaj banke ne znači da se krediti brišu ili da građani više ne moraju da ih otplaćuju.
Kreditni ugovori i dalje proizvode pravno dejstvo, a potraživanja banke prema dužnicima predstavljaju deo njene imovine.
To znači da građani koji imaju stambene, gotovinske ili druge kredite nastavljaju da budu dužni da izmiruju svoje obaveze.
Način uplate rata može biti promenjen u skladu sa instrukcijama stečajnog upravnika, a potraživanja po kreditima mogu u okviru zakonskog postupka biti preneta ili prodata drugoj banci.
Ukoliko dođe do prenosa potraživanja, sama promena poverioca ne znači automatski promenu ugovorene kamatne stope, roka otplate ili drugih ugovornih uslova.
Korisnici kredita zato treba da sačuvaju ugovore, planove otplate i dokaze o prethodnim uplatama, kao i da prate zvanična obaveštenja o daljem načinu plaćanja.
Posebno je važno da rate ne uplaćuju na neproverene račune ili na osnovu nezvaničnih poruka.
Da li građani treba da povlače novac iz drugih banaka?
Problemi Alta banke ne predstavljaju sami po sebi razlog za masovno povlačenje štednje iz drugih banaka. Bankarski sistem Srbije funkcioniše pod nadzorom Narodne banke Srbije, a sistem osiguranja depozita primenjuje se na banke koje imaju dozvolu za rad centralne banke.
Za građane koji imaju do 50.000 evra ukupnih osiguranih depozita u jednoj banci postoji zakonski mehanizam zaštite, bez obzira na to da li novac čuvaju u dinarima ili devizama.
Građani sa većom štednjom mogu razmotriti raspoređivanje sredstava između više banaka kako bi povećali osigurani deo ukupne ušteđevine.
Odluke o štednji najbolje je donositi na osnovu proverenih informacija, a ne glasina i neproverenih objava na društvenim mrežama.
Šta građani treba da urade ako imaju novac ili kredit u Alta banci?
Građani koji su bili klijenti Alta banke trebalo bi da prate nekoliko jednostavnih koraka.
Prvo, potrebno je sačuvati raspoloživu dokumentaciju o stanju na računima, oročenim depozitima i kreditnim obavezama.
Drugo, za isplatu osiguranih depozita treba pratiti zvanična obaveštenja Agencije za osiguranje depozita, koja će objaviti banku isplatioca i način preuzimanja novca.
Treće, oni koji imaju više od 50.000 evra ukupnih depozita treba posebno da obrate pažnju na poziv za prijavljivanje preostalih potraživanja u stečajnom postupku.
Četvrto, korisnici kredita treba da nastave da postupaju u skladu sa ugovornim obavezama i zvaničnim instrukcijama o načinu otplate.
Informacije o postupku građani mogu proveravati na sajtovima Narodne banke Srbije i Agencije za osiguranje depozita.