U tržišnoj ekonomiji vlasnici preduzeća su usmereni pre svega na stvaranje profita. Usled pritiska da se poveća produktivnost i smanje troškovi, raste opasnost po bezbednost i zdravlje radnika, posebno u rizičnim sektorima poput građevine, proizvodnje, logistike. Pitanje bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja jedno od ključnih u poslovanju jer bez zdravih i bezbednih radnika nema uspešnog poslovanja, čak ni u svetu rastuće uloge veštačke inteligencije. Zato smo na ovu temu razgovarali sa Sanjom Lazić, stručnjakom za bezbednost i zdravlje na radu koja je kroz razgovor više puta istakla da „dugoročno posmatrano, ulaganje u bezbednost ne predstavlja trošak, već investiciju“.
„U situacijama kada poslovni ciljevi imaju prednost u odnosu na primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, rizik od nastanka povreda se povećava. Zbog toga je važno da se planiranje rada zasniva na principu da bezbednost ne sme biti ugrožena zarad ispunjavanja rokova ili povećanja produktivnosti. Organizacije koje razvijaju efikasan sistem upravljanja bezbednošću imaju manje povreda, manje odsustava sa rada i stabilnije poslovne rezultate“, poručuje Sanja Lazić.
Koji su danas najveći, a najmanje prepoznati rizici po zdravlje radnika u Srbiji — fizičke povrede, profesionalne bolesti, stres i burnout, psihosocijalni rizici, ergonomija ili nešto drugo?
Pored rizika koji su tradicionalno prisutni u delatnostima kao što su građevinarstvo, proizvodnja ili rad na visini, sve veći značaj imaju psihosocijalni i ergonomski rizici.
Stres na radu, profesionalno sagorevanje, dugotrajno sedenje, nepravilni položaji tela i ponavljajući pokreti mogu dugoročno imati ozbiljne posledice po zdravlje zaposlenih. Upravo zbog toga savremeni pristup bezbednosti i zdravlju na radu podrazumeva sveobuhvatnu procenu rizika i sprovođenje preventivnih mera koje štite kako fizičko, tako i mentalno zdravlje zaposlenih.
Kako biste ocenili trenutno stanje bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji u poređenju sa zemljama Evropske unije i gde je najveći jaz?
Republika Srbija je usvajanjem novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu napravila značajan iskorak u unapređenju zakonodavnog okvira i njegovom usklađivanju sa evropskim standardima. Time su stvoreni dobri preduslovi za dalje unapređenje sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
Ipak, smatram da najveći izazov nije u propisima, već u njihovoj doslednoj primeni. U razvijenim zemljama Evropske unije kultura prevencije predstavlja sastavni deo poslovanja, dok se u Srbiji u pojedinim organizacijama bezbednost i zdravlje na radu još uvek doživljavaju prvenstveno kao zakonska obaveza. Upravo zato najveći prostor za napredak vidim u jačanju svesti da ulaganje u bezbednost zaposlenih predstavlja ulaganje u održivost i uspešnost poslovanja.
Da li Srbija danas ima problem sa neadekvatnim zakonima ili je veći problem njihova primena u praksi, nadzor i sankcionisanje poslodavaca?
Smatram da važeći Zakon pruža dobar pravni osnov za organizovanje bezbednog i zdravog rada. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu dodatno je unapredio ovu oblast i preciznije definisao obaveze poslodavaca, kao i odgovornosti svih učesnika u procesu rada.
Međutim, nijedan zakon ne može ostvariti svoj cilj ukoliko se ne primenjuje dosledno. Zbog toga je, pored inspekcijskog nadzora, od velikog značaja razvijanje kulture prevencije, kontinuirana procena rizika, redovno osposobljavanje zaposlenih i odgovoran pristup bezbednosti na svim nivoima organizacije.
Koliko su standardi bezbednosti i zdravlja na radu različiti u domaćim kompanijama i velikim stranim korporacijama koje posluju u Srbiji?
Sve kompanije koje posluju u Srbiji imaju obavezu da primenjuju važeće propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Međutim, u praksi postoje određene razlike u načinu organizovanja sistema bezbednosti.
Velike međunarodne kompanije često primenjuju interne korporativne standarde koji prevazilaze zakonski minimum i ulažu značajna sredstva u preventivne aktivnosti, edukaciju zaposlenih i razvoj kulture bezbednosti. Istovremeno, među domaćim kompanijama postoji veliki broj poslodavaca koji ozbiljno pristupaju ovoj oblasti i kontinuirano unapređuju svoje sisteme. Smatram da vlasnička struktura nije presudna, već opredeljenost rukovodstva da bezbednost zaposlenih postavi kao jedan od poslovnih prioriteta.
Koliko možemo da verujemo zvaničnim podacima o povredama na radu u Srbiji? Da li postoji značajan problem neprijavljivanja povreda i profesionalnih oboljenja?
Zvanični podaci predstavljaju važan pokazatelj stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i omogućavaju praćenje trendova i planiranje preventivnih aktivnosti. Međutim, uvek postoji mogućnost da određeni broj lakših povreda ili profesionalnih oboljenja ne bude prijavljen ili evidentiran u punom obimu. Zato je važno kontinuirano unapređivati sistem prijavljivanja, evidencije i analize podataka, jer samo pouzdani podaci omogućavaju planiranje efikasnih preventivnih mera
Da li su radnici preko agencija, na određeno vreme, migranti i drugi zaposleni u nestandardnim oblicima rada dovoljno zaštićeni kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu?
Zakon propisuje da svi zaposleni imaju pravo na isti nivo zaštite bez obzira na oblik radnog angažovanja. Međutim, u praksi upravo ove kategorije zaposlenih često zahtevaju dodatnu pažnju zbog češće promene radnih mesta, jezičkih barijera ili kraćeg perioda obuke. Poslodavci moraju obezbediti da svaki radnik bude adekvatno obučen i upoznat sa rizicima pre početka rada.
Kada dođe do teške povrede ili smrtnog ishoda na radu, da li je sistem odgovornosti u Srbiji dovoljno jasan i efikasan i ko u praksi najčešće snosi odgovornost?
Pravni okvir jasno definiše odgovornosti svih učesnika. Nakon ozbiljne povrede ili smrtnog ishoda sprovode se inspekcijski postupci, a po potrebi i krivični postupci. Međutim, mnogo važnije od utvrđivanja odgovornosti jeste sprečavanje da do takvih događaja uopšte dođe. Fokus treba da bude na prevenciji, kontinuiranoj kontroli rizika i unapređenju sistema upravljanja bezbednošću.
Koliko je domaći sistem inspekcijskog nadzora sposoban da preventivno spreči nesreće, a koliko reaguje tek nakon što se one dogode?
Inspekcija rada ima veoma važnu ulogu u nadzoru nad primenom propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njen doprinos je od velikog značaja. Međutim, nijedan inspekcijski sistem ne može sam da spreči sve povrede na radu. Ključ uspeha leži u tome da poslodavci razvijaju sopstveni sistem upravljanja bezbednošću, redovno procenjuju rizike i kontinuirano unapređuju uslove rada. Kada postoji odgovoran odnos poslodavca, aktivno učešće zaposlenih i efikasan inspekcijski nadzor, rezultati su znatno bolji.
Da li poslodavci u Srbiji bezbednost i zdravlje na radu i dalje pre svega doživljavaju kao zakonsku obavezu i trošak ili se menja svest o tome da je bezbednost investicija u poslovanje?
Mislim da se poslednjih godina svest poslodavaca značajno menja. Sve veći broj kompanija razume da ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu nije trošak, već investicija u zaposlene i dugoročnu stabilnost poslovanja.
Kompanije koje ulažu u preventivne mere, edukaciju zaposlenih i unapređenje uslova rada imaju manje povreda, manje odsustava sa rada, veću produktivnost i bolje poslovne rezultate. Zato je važno da se bezbednost posmatra kao sastavni deo uspešnog upravljanja organizacijom, a ne kao zakonska obaveza koju je potrebno samo formalno ispuniti.
Postoji li nešto što Srbija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može da nauči od pojedinih zemalja EU, odnosno koji bi strani model ili praksa bili najprimenljiviji kod nas?
Pre svega, možemo nastaviti da razvijamo kulturu prevencije, koja predstavlja osnov savremenog sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Iskustva zemalja Evropske unije pokazuju da se najbolji rezultati postižu kada su bezbednost i zdravlje na radu deo organizacione kulture i kada u njihovo unapređenje aktivno učestvuju i poslodavci i zaposleni.
Pored toga, značajno je ulagati u kontinuirano osposobljavanje zaposlenih, primenu savremenih tehnologija, digitalizaciju procesa i razmenu dobrih praksi. Na taj način moguće je dodatno unaprediti nivo bezbednosti, smanjiti broj povreda na radu i obezbediti zdravije i bezbednije radno okruženje za sve.
Kada biste mogli da promenite samo tri stvari u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, šta biste promenili odmah?
Kada bih mogla odmah da promenim tri stvari, prvo bih povecala ulaganja u bezbednost i zdravlje na radu, jer bez adekvatnih sredstava nema ni dobre zaštite zaposlenih. Drugo, pojačala bih kontrolu primene propisa u praksi, a ne samo na papiru. Treće, više bih ulaganja usmerila na obuke zaposlenih i preventivne mere, jer je prevencija uvek jeftinija od posledice povreda na radu.