Međunarodni olimpijski komitet je tokom održavanja Zimskih olimpijskih igara u Cortini 2026. dodelio nagradu Climate Action Award dvojici sportista – hokejašu sa Novog Zelanda Hugo Iglisu i ragbisti iz Kenije Kevinu Vekesu. Iglis je osnivač organizacije koja motiviše sportiste da promovišu održive prakse. Lično bira da putovanja budu što više ekološka, izbegava vožnju automobilom a ishranu bazira na biljkama. Vekes je takođe osnovao organizaciju koja promoviše održivost, uticao je na to da se jednokratne plastične flaše koje koriste kenijski nacionalni ragbi timovi zamene višekratnim aluminijumskim, štedeći tako hiljadu plastičnih flaša svake nedelje. On takođe promoviše održivost i kroz obrazovni sistem: u saradnji sa školama i nekoliko hiljada đaka njegova organizacija je posadila oko 2.300 stabala. Kenijac se trudi da podstiče reciklažu i na svakoj utakmici postavljajući kante za reciklažu tamo gde ih nema, a namera mu je da se usvoji inicijativa da se na stadionima koristi biorazgradiva ambalaža. Istovremeno radi na tome da se u školama usvoji program „Zeleni ambasador“. Samo iz ova dva primera se može videti koliko pojedinac može da uradi za očuvanje planete, ali je naročito važno kada to čine sportisti čiji uticaj dopire do velikog broja ljudi.
Sam karbonski otisak sporta nije zanemariv. Trenutno je teško pronaći jedinstven podatak kolike su emisije CO2 kao posledica sporta jer on uključuje brojne aktivnosti. Neke analize pokazuju da je to od 0,5 do jedan odsto svetskih emisija.
Smanjenje emisija na vidiku
Ilustracije radi evo nekoliko pojedinačnih primera. Olimpijske igre u Riju 2016. godine generisale su 3,5 miliona tona CO2. Toliko godišnje potroši 1,25 miliona automobila koji koriste benzin i dizel. Ovo je jedan od najmasovnijih sportskih događaja koji uključuje izgradnju velike infrastrukture, ogroman broj posetilaca, međunarodnih putovanja, svakodnevnog prevoza, smeštaja, keteringa i drugih aktivnosti. Međutim, Međunarodni olimpijski komitet se obavezao da će drastično smanjiti emisije, što su i uradili. Zvanični izveštaji pokazuju da su u Parizu na Olimpijskim igrama 2024. emisije bile 1,59 miliona tona CO2, što je 54 odsto manje u proseku u odnosu na London 2020. i Rio 2016.
Drugi veliki događaj koji generiše visoke emisije jeste Svetsko prvenstvo u fudbalu. FIFA World Cup 2022. koji se odigrao u Kataru uzrokovao je emisije od 3,6 miliona tona CO2. Ipak, FIFA je čak i tada organizovala 79 održivih inicijativa, a cilj joj je da do 2040. njeni događaji postanu karbonski neutralni. Studija Dirty Tackle – istraživački izveštaj koji procenjuje globalni karbonski otisak fudbalske industrije, ukazuje da fudbal emituje oko 66 miliona tona CO2 što je ekvivalentno godišnjoj emisiji cele države Austrije.
Mnogi su se uozbiljili
U bućnosti će sportske organizacije širom sveta imati pomoć pri merenju emisija. Evropski olimpijski komitet, Međunarodni olimpijski komitet i Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta su prošle godine lansirali OCEAN Sport CO2 kalkulator – prvi besplatan kalkulator za karbonski otisak namenjen sportskim organizacijama.
Iako deluje da se sportske organizacije tek osvešćuju po ovom pitanju, postoje sjajni primeri poput Mercedes-Benz stadiona koji se često ističe kao najodrživiji sportski objekat. Naime, ovaj bejzbol stadion je dostigao „nula otpada“ zahvaljujući programima reciklaže i kompostiranja. Neiskorišćena hrana se donira, solarni paneli proizvode dovoljno energije za utakmice koje se igraju na njemu, a na stadionu postoji čak i urbana bašta.