Takozvana „superćelijska oluja“ koja je pogodila čitav region obarala je drveće, nosila sve pred sobom, učinila da izlete dalekovodi zbog kojih je nestajala struja, a čak je i srušila nekoliko kranova! Štete će se tek prebrojavati, a deo njih svakako će biti isplaćen iz osiguranja, piše portal Sveoosiguranju.
„Još je rano za prve procene, ali na osnovu snimaka koje smo mogli da vidimo na društvenim mrežama i u medijima, u većem procentu su stradali automobili, i to najviše od grana ili stabala koje je oluja lomila“, kažu u Udruženju osiguravača Srbije. „Precizne podatke imaćemo tek za nekoliko dana, kad nadležni obave svoj deo posla i izađu sa nekim procenama, i kada se oštećeni koji su osigurani jave osiguravajućim kućama sa zahtevima za naknadu štete, odnosno kada budemo mogli da usaglasimo te podatke“, kažu u UOS-u, portal Sveoosiguranju.rs.
AUTOMOBILI
Automobili su najviše stradali od drveća i granja. Kasko osiguranje automobila je, u ovakvim situacijama, ono na šta se može računati kad je u pitanju nadoknada štete za oštećenje auta. „Tom polisom možete da nadoknadite kompletnu štetu na vozilu bez obzira na to da li je za štetu odgovorno drvo, deo fasade, kontejner ili neko drugo vozilo. Suština je u tome da li posedujete kompletnu ili delimičnu kasko polisu odnosno da li vam je pokrivena šteta za stakla, koja u ovim situacijama najčešće i najlakše stradaju“, kažu u UOS-u za Sveooosiguranju.
A da li je u Srbiji uopšte moguće jednom polisom osigurati svu imovinu od elementarnih nepogoda, ili je ovaj rizik pokriven različitim polisama? Tačnije, da li je uopšte moguće kupiti jednu polisu kojom bismo od rizika štete koju naprave elementarne nepogode mogli da pokrijemo i auto, i eventualno oštećenje stambenog objekta, i poljoprivrednog dobra?
NEKRETNINE I POLJOPRIVREDA
„Za svu imovinu – kuću, stan, preduzeće, kompaniju, poljoprivredu, kasko osiguranje motornih vozila – mora se imati posebna polisa, a u tim imovinskim polisama oluja se ugovara kao osnovni rizik“, kažu u Generali osiguranju. „Svako pravno ili fizičko lice koje ima ugovorene osnovne požarne rizike tj. osnovni rizik po svim polisama u domaćinstvu, može naplatiti štetu nastalu od oluje“, kažu u ovoj osiguravajućoj kući i dodaju da se šteta može prijaviti preko Kontakt centra ili onlajn preko web sajta.
Kada je reč o kući, moguće je osigurati i pomoćne objekte, ogradu, ali i bazen i opremu za bazen.
Polisa osiguranja za stan ili kuću u proseku košta 1 EUR po jednom kvadratnom metru kada je reč o osnovnim rizicima i to na GODIŠNJEM nivou. Kupite osiguranje čija je osigurana suma u visini građevinske vrednosti objekta. Proverite kolike su osiguranje sume (maksimalni iznosi šteta koje se mogu dobiti) za svaku pojedinačnu stavku.
Ivan Grujić, član Izvrsnog odbora Triglav osiguranja a.d.o. Beograd za naš portal potvrđuje da je rizik oluje koja je zadesila Srbiju na domaćem tržištu najčešće osiguran kao jedna od osnovnih osiguranih opasnosti u okviru osnovnog požarnog osiguranja. „Neophodno je da svaki objekat ili druga nekretnina i stvari u njoj budu osigurane odgovarajućom polisom ili da za određeni auto ili flotu postoji ugovorena odgovarajuća kasko polisa. Takođe, neophodno je da određeni usevi na tačno definisanoj parceli budu osigurani od oluje u okviru Osiguranja useva i plodova, uz napomenu da je u slučaju osiguranja useva opasnost oluje dopunski rizik koji se posebno ugovara uz osnovne rizike“, kaže Ivan Grujić za Sveoosiguranju. On dodaje da je u većini slučajeva (osiguranje imovine, kasko osiguranje i sl.) oluja deo osnovnog rizika, a da je kod osiguranja useva i plodova (osiguranje poljoprivrede) – oluja dopunski rizik.
„Kada govorimo o štetama na usevima i plodovima, osiguranje od oluje je dopunski rizik i može se ugovoriti ukoliko se prethodno ugovori osnovni paket koji obuhvata rizike grad, požar i udar groma. Grad je dominantan uzrok nastanka šteta na usevima i preko 90% prijavljenih šteta u osiguranju je usled nastanka šteta od ovog rizika. Oluja je zastupljena u različitom procentu u ukupnom broju šteta, u zavisnosti od godine, i možemo reći da je okvirni prosek 2-3%“, kažu u Generali osiguranju, i dodaju da se može očekivati porast interesovanja za osiguranje useva od rizika oluje u narednoj sezoni.
Čitajte uslove osiguranja, pitajte osiguravače šta vam je tačno uključeno a šta nije. Važno je da građani znaju i to da se olujom u kontekstu osiguranja smatra situacija kada jačina vetra iznosi najmanje 62 km/h.
Oluja koja je Srbiju zadesila je očigledna i nijedan osiguravač neće tražiti dodatne dokaze da se oluja desila odnosno da je šteta nastala od oluje. Postoje situacije kada oluje zahvate samo jedno mikropodručje. Ukoliko postoji sumnja osiguravača da je šteta nastala od oluje, moguće je da od osiguranika zahtevaju izveštaj Hidrometeorološkog zavoda za to konkretno područje. U slučaju da oni potvrde da je zaista bila oluja, osiguravač nadokanađuje i taksu koja se plaća za taj izveštaj. Međutim, sve veći broj osiguravača kao dokaz prihvataju i najobičniji isečak iz novina ili vest da je određeno područje bilo zahvaćno olujom i trude se da pojednostave procedure.
Pitajte šta JESTE i šta NIJE OSIGURANO da vam napišu u jednostavnoj tabeli i da li postoji nešto što je ISKLJUČENO iz polise i u kojim slučajevima.
Na primer, svaki osiguranik je dužan da vodi računa o svojoj imovini. Ukoliko je neko otvorio prozor pred oluju i ostavio ga otvorenim, a voda je prodrla unutar nepokretnosti te se takva okolnost i utvrdi – šteta verovatno neće biti isplaćena. Ukoliko je vetar otvorio prozor, a zatim je načinjena šteta od kiše, ili su se polomila stakla – šteta će bez prepreka biti isplaćena. NEKA VAM PRODAVAC POLISE OBJASNI SVE DO DETALJA.
ŠTA KAD NEMAMO OSIGURANJE?
S obzirom na to da mali broj građana u Srbiji osigurava svoju imovinu, automobile pa čak i poljoprivredne zasade, veliki deo šteta nije pokriven osiguranjem. U slučaju da je automobil parkiran na parkingu, a da je palo drvo koje se nalazi na zemlji kojom upravlja Gradsko zelenilo i koje je u redovnom „Programu održavanja“, nadoknada štete može da se traži od JKP Gradskog zelenila. To važi i ukoliko je drvo palo usled snega ili drugih vremenskih nepogoda. Predstavnici javnog preduzeća će izaći na lice mesta i načiniti zapisnik.
PROCEDURA ZA JKP ZELENILO BEOGRAD.
Ukoliko je pak drvo u vlasništvu stambene zgrade, oštećeni mora da pozove policiju da napravi zapisnik i potraživanje traži od te stambene zajednice, ili komšije ukoliko je reč o kući. U takvim slučajevima se neretko ulazi u sudske sporove što znaju da budu duge, skupe i komplikovane procedure.
Za slučaj da nemate osiguranje, a oštećen je krov zgrade, štetu ćete takođe sanirati sami odnosno zajednica stanara jer je krov zajednička imovina. Međutim, i tu imovinu je moguće osigurati.
KADA DRŽAVA ISPLAĆUJE ŠTETU?
Država Srbija neretko izdvaja određena sredstva iz budžeta, bilo republičkog ili iz lokalnih samourpava, za nadoknadu štete građanima. Ali samo kada se proglasi vandredna situacija za određeno područje odnosno elementarna nepogoda. Prema Zakonu o obnovi nakon elementarnih nepogoda, Vlada reaguje u situaciji u kojoj ukupna vrednost štete prelazi 10 odsto od budžeta lokalnih samouprava u suprotnom štete isplaćuje lokalna samouprava. Automobili, najčešće, u tim situacijima nisu predmet isplate šteta, a postoje i prioriteti prilikom isplate: prvo domaćinstva koja imaju osobe sa invaliditetom, zatim korisnici socijalne pomoći, penzioneri, samohrani roditelji… Koliki će iznos biti izdvojen zavisi i od raspoloživosti budžeta te građani u tom slučaju ne mogu u potpunosti da budu sigurni da li će ono što dobiju biti dovoljno da saniraju štetu.
Izvor: Sveoosiguranju/Sveonovcu