Na to da nam u narednim decenijama prete rizici koji danas još nemaju jasne granice odgovornosti, istovremeno upozoravaju analize i scenariji razvoja institucija i organizacija poput World Economic Forum, Swiss Re Institute, OECD…
Masovne klimatske migracije – milioni ljudi biće prinuđeni da se presele zbog toplote, suše ili podizanja nivoa mora. To će uticati na promenu vrednosti imovine, tržišta rada, političku stabilnost, a za osiguravače se više neće postavljati kao dominantno pitanje isplate šteta, već pitanje šta će uopšte moći da se osigurava.
Autonomni sistemi koji donose odluke bez ljudske kontrole već su u najavi: vozila, dronovi, industrijski sistemi i algoritmi koji samostalno odlučuju. Tada ni greške više neće biti posledica ljudskog propusta, već sistemske AI logike. Za osiguravače će glavna dilema postati ko snosi odgovornost – proizvođač, vlasnik, softver ili – niko?!
Kolaps digitalnog poverenja nastupiće u svetu učestalih lažnih snimaka, izmišljenih identiteta i lažnih dokaza. To dovodi do mogućnosti da i ugovori i dokazi i svedočenja postanu sporni. Osiguravači će biti u dilemi kako da procene štetu u svetu gde ništa nije sigurno da je istinito.
Kvantni slom digitalne bezbednosti – današnja digitalna bezbednost zasniva se na šifrovanju koje je za postojeće računare teško probiti. Razvoj kvantnih računara, međutim, može u jednom trenutku učiniti takvu zaštitu neefikasnom, čineći banke, države i osiguravače ranjivim. Poseban problem je što akteri pretnji već danas prikupljaju enkriptovane podatke sa namerom da ih dešifruju u budućnosti, kada kvantna tehnologija napreduje. Ova „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“ taktika mogla bi da otkrije osetljive informacije godinama nakon što su prvobitno prenete. Time se briše jasna granica između trenutka krađe i nastanka štete.
Biotehnološki incidenti – razvoj biotehnologije, od uređivanja gena do personalizovane medicine, donosi nove vrste rizika čije se posledice često ne vide odmah, što otvara složena etička i pravna pitanja odgovornosti. Za osiguranje je ovaj rizik posebno zahtevan jer se šteta može pojaviti decenijama nakon donošenja odluke ili primene terapije, kada su ugovori istekli, a uzroci i odgovornost teško dokazivi.
Nedostatak vode postaje ekonomski i bezbednosni rizik. Ako dostupnost vode postane neizvesna, industrije koje od nje zavise suočiće se sa prekidima rada, a veliki gradovi sa problemima održivosti i snabdevanja. U takvim uslovima, mogu se očekivati i sporovi oko pristupa vodi. Ovaj rizik više nije vezan samo za sušu ili zagađenje, već za šire posledice po privredu, infrastrukturu i političku stabilnost, čime voda postaje strateški, pa i geopolitički faktor.
Megagradovi, sa 20 ili 30 miliona stanovnika, postaju jedan od najsloženijih rizika savremenog sveta. Ekstremna gustina stanovništva, potpuna zavisnost od energije, vode, saobraćaja i digitalnih mreža, kao i izraženi socijalni jaz, čine ove gradove izuzetno osetljivim na poremećaje. U takvom okruženju, jedan prekid ili događaj može u kratkom roku proizvesti ogromnu, teško sagledivu koncentraciju šteta, dovodeći u pitanje granice podnošljivog gubitka za osiguravače.
Razvoj neurotehnologija koje povezuju mozak i računare dovodi u pitanje ne samo privatnost podataka, već i proces mišljenja. Kada tehnologija može da registruje, utiče ili posredno oblikuje moždane procese, granica između lečenja, poboljšanja i nadzora postaje nejasna. Poseban izazov je što još ne postoje jasni pravni okviri ni ustaljena shvatanja odgovornosti.
Svemirski rizici – savremeno društvo u velikoj meri zavisi od satelita koji omogućavaju komunikaciju, navigaciju i funkcionisanje finansijskih sistema. Kako se broj satelita i količina otpada u orbiti povećavaju, raste i rizik od sudara koji mogu izazvati lančane kvarove i dugotrajne poremećaje. Svemir više nije udaljena tehnološka oblast, već nova vrsta infrastrukture od koje zavisi svakodnevno poslovanje, čime postaje i nova zona sistemskog rizika.
Egzistencijalni psihološki rizik možda je jedan od najopasnijih, ali i najbližih futurističkih rizika. Dugotrajna izloženost krizama, veštačkoj inteligenciji i gubitku kontrole dovodi ljude do osećaja besmisla, do većih podela u društvu, ali i do opšteg pada poverenja u institucije. Ovo će i za osiguranje biti jedan od najvećih izazova: kako osigurati društvo koje gubi osećaj stabilnosti?!