Naš odnos prema novcu oblikuje se još u ranom detinjstvu i duboko je prožet emocijama. Finansijska pismenost usko je povezana sa emocionalnom pismenošću, jer način na koji pristupamo novcu zavisi ne samo od znanja, već i od obrazaca koje stičemo dok smo mali.
Istraživanja pokazuju da roditelji i staratelji imaju snažan uticaj na oblikovanje finansijskih stavova i uverenja — deca uče posmatrajući kako odrasli upravljaju novcem i kroz sopstvena iskustva u trošenju i štednji.
Zato finansijska pismenost nije samo individualna veština, već i porodična vrednost: učenje o novcu počinje u porodici, kroz posmatranje, razgovor i zajedničko donošenje odluka.
Navike stečene u detinjstvu, poput štednje, opreza prema dugovima i planiranja troškova, utiču na finansijsko blagostanje u odraslom dobu.
Istraživanja pokazuju da deca koja su učila da štede i upravljaju novcem tokom detinjstva imaju veću verovatnoću da štede kao odrasli i da planiraju finansije.
Deca o novcu mogu učiti praktično, kroz male finansijske odluke ili dodeljivanje džeparca, što razvija nezavisnost i navike upravljanja novcem. Kroz posmatranje roditelja, razgovor o prioritetima i iskustvo sopstvenih grešaka, deca uče da planiraju, razlikuju potrebe i želje i razvijaju samopouzdanje i samoregulaciju. Način na koji roditelji komuniciraju o novcu prenosi i emocionalnu poruku: novac može biti alat za odgovorno upravljanje životom ili izvor stresa i nesigurnosti.
U svetu koji se brzo menja, sposobnost da razumemo i upravljamo sopstvenim emocijama u vezi sa novcem postaje jednako važna kao poznavanje ekonomskih pojmova.
Finansijsko opismenjavanje stoga nije samo učenje o budžetu i računima, već i razumevanje kako novac oblikuje naše odluke i osećanja, što pomaže deci da izrastu u odgovorne, samostalne i sigurnije odrasle osobe.
Veoma je važno da se i kod kuće i u školi razgovara o vrednostima i uči da „nije zlato sve što sija“. Deca treba da razumeju da su najvažnije stvari one koje nemaju cenu i za koje nam novac nije potreban: ljubav, porodica, prijateljstvo, radost, smeh, kao i darovi prirode – reke, šume, trava, cveće, kiša, sunce… Jedna od tema koja bi trebalo da se provlači kroz celo detinjstvo jeste deljenje novca i resursa sa onima kojima je potrebno. Važno je razvijati empatiju prema onima koji žive u težim uslovima, ali ovu empatiju usmeriti tako da ne preraste u praznu sentimentalnost, već u mudro i odgovorno korišćenje novca i drugih sredstava kako bi se pružila najbolja vrsta pomoći.