Šta žele nove generacije i koje benefite najviše cene? Da li im je više stalo do novca ili slobodnog vremena? I kako će politika benefita izgledati u budućnosti, bile su samo neke od tema o kojima se govorilo na panelu „Benefiti na radnom mestu – šta žele nove generacije“, u okviru konferencije „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“ u organizaciji BeRiskProtected platforme.
Nataša Stamenković, HR ekspert i COO OMR Grupe, rekla je da su benefiti važni kada je reč o odlučivanju za određeni posao, ali da nisu presudni.
„Zarade su i dalje važnije. Benefiti prave diferencijalnu razliku između poslodavaca. Stepen inovativnosti je katastrofalno loš i uglavnom se koristimo copy/paste principima. Zato benefiti postaju standard i ne prave razliku. Nekada su, na primer, privatno zdravstveno osiguranje ili službeni auto bili privilegija za najviši menadžement, a danas su standard za sve zaposlene. IT industrija su trendsetteri, ali su i oni malo zastali“, rekla je Stamenković i navela da u svetu sve traženiji benefit postaje osiguranje za kućne ljubimce.
Kao jedan od problema je istakla da kompanije kupuju benefite, ali ih neretko zaposleni ne koriste.
Milan Nestorović iz kompanije Generali osiguranje Srbija rekao je da su se u toj kompaniji trudili da naprave atraktivan paket benefita, koji će sadržati sve što je aktuelno na tržištu i što zaposleni žele. „Za sada nemamo personalizovane benefite po generacijama, ali s obzirom na njihove različite afinitete to je sigurno pravac u kojem ćemo ići. To nije lak iskorak jer zahteva dosta pripreme“, rekao je Nestorović.
Pre deset godina, prema njegovim rečima, privatno zdravstveno osiguranje je bilo nešto što je isticano u prvi plan i u Generaliju, fleksibilnost što se tiče radnog vremena, dodatni dani godišnjeg odmora, sistem godišnjeg bonusa zasnovan na učinku. „I danas su to aktuelni benefiti, ali se sada traži i dodatna fleksibilnost i personalizacija benefita u skladu sa potrebama ljudi“, rekao je Nestorović i dodao da je paket različitih osiguranja i dalje benefit jer ga uglavnom imaju samo velike kompanije.
Stefan Vukajlović, partner u House of Benefits i HR direktor za benefite u Fortanova grupi rekao je da ne postoje razlike potreba samo među generacijama, već i unutar jedne generacije.
„Drugačije su preferencije parova sa decom i onih bez, unutar iste generacije, ili onih koji vole sport i onih koji možda više vole putovanja. Okruženje takođe menja trendove. Dakle, personalizacija je ključna i copy/paste strategija nikako nije dobra“, rekao je Vukajlović i dodao da su upravo uz pomoć platforme koju su pokrenuli uspeli da prave prilagođene pakete benefita za svakog poslodavca.
Vreme najvažniji benefit
Najvredniji benefit je vreme jer je resurs koji se ne može nadoknaditi, smatra Stamenković. Neke kompanije su, podsetila je, uvodile četvorodnevnu radnu nedelju, ali se nije održala kod nas. „Možda nije vreme sada, ali vreme će svakako biti benefit. Najveće iznenađenje su mi svojevremeno bili Skandinavci, koji uzimaju po tri meseca neplaćenog odmora i putuju. Njihove ekonomije to omogućavaju“, rekla je Stamenković.
Generali je, na primer, sa hibridnim radom krenuo još 2018. godine. Bojažljivo, prema rečima Nestorovića, sa pilot projektom koji je predviđao mogućnost pet dana rada van kancelarije.
„Nastavili smo sa tom praksom i nakon kovida. Prepustili smo potpuno našim menadžerima da se dogovoraju sa timovima, spram prirode posla kako će i odakle raditi. To se pokazalo jako dobro i ne vidimo negativne posledice u vezi sa produktivnošću ili kašnjenjem projekata. Iz našeg iskustva zaposleni upravo to najviše cene. Postoji i flaksibilnost radnog vremena bez obzira da li se radi od kuće ili kancelarije. Imamo i tri lična dana i dosta porodičnih inicijativa koje treba da pomognu u održavanju balansa. Na primer, skraćeno vreme za koleginice koje se vraćaju sa porodiljskog ili plaćeno odstustvo za očeve“, rekao je Nestorović.
Međutim, ovakva fleksibilnost još uvek nije rasprostranjena praksa u Srbiji, rekao je Vukajlović i dodao da u svetu iz nekog „fleksi personalizovanog paketa“ mogu da se „kupe“ dodatni dani godišnjeg odmora. U budućnosti očekuje da i kod nas budu zastupljeni benefiti povezani sa finansijskim wellbeingom, roditeljstvom i mobilnošću, odnosno transportom gde se podstiču ekološki faktori.
„Za deset godina mislim da ćemo imati aplikaciju sa paketom nagrađivanja i benefita gde ćemo sami moći da, na primer, dodamo na platu od benefita i obrnuto. Jačaće i značaj iskustva zaposlenih i rad sa svrhom“, rekao je Vukajlović.