Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) navode da je broj zaposlenih lica u Srbiji, u trećem kvartalu 2021. godine, iznosio 2 924 500, a najveći procentualni rast zaposlenih je zabeležen u sektoru građevine, prerađivačke industrije i trgovine – ono što je zajedničko svim ovim profesijama jeste činjenica da je radno odelo obavezan deo poslovnog kodeksa oblačenja.
Verujemo da ste svesni činjenice da su radna odela zapravo nužna zaštitna oprema, ali da li ste znali da je ovaj koncept nastao u Nacističkoj Nemačkoj i da se danas koristi i kao deo brending strategije mnogih kompanija koje teže ekonomskom prosperitetu?
Sa pretpostavkom da niste znali prethodne stavke, u nastavku teksta vam donosimo 3 zanimljive činjenice o radnim odelima.
#1 Radna odela su hodajući bilbord mnogih komapnija
Brendiranje obuhvata sklop aktivnosti koje neka kompanija ili ustanova preuzima kako bi promovisala sebe kao radno mesto. S tim u vezi, mnoge firme redovno neguju svoju reputaciju kako bi vremenom zadobile ili održale kredibilitet na tržištu.
Konkretan termin “The Employer branding” je skovao predsednik kompanije People in Business, Simon Barou još 1990. godine, i od tada se ovaj pojam primenjuje u mnogim poslovnim nišama. Stoga je ovaj biznis model sastavni deo regrutacije, jer je njegov krajnji cilj potencijalni radnik.
Personalizovane uniforme i radna odela sa štampanim natpisom su vremenom postali hodajući bilbordi za kompanije, jer osim njihove primarne funkcije (pružanje zaštite tokom rada), oni igraju ključnu ulogu u izgradnji profesionalnog entiteta jednog radnika.
Uostalom, sprovedena istraživanja dokazuju da se zaposleni ne zadržavaju samo novcem, već su im bitni i faktori kao što su autoritet same firrme.
Psiholozi sugerišu da ljudi formiraju svoje impresije i mišljenja na osnovu neverbalne komunikacije i vizuelnog promatranja – zato je i važan sam izgled radne opreme, jer on može sugerisati da je osoba kompetentna, profesionalna, pouzdana, stručna i sigurna. Pojednostavljeno, zaposleni koji nose radna odela će slati subliminalne (nesvesno primljene) poruke da su dovoljno sposobni i posvećeni svom poslu.
Njihovu vrednost smo mogli da primetimo i tokom pandemije, a zvanična statistika sa sajta britanske vlade ističe podatak da je preko e-portala od 9. aprila 2020. do 31. decembra 2021. godine poručeno preko 5,8 milijardi artikala lične zaštitne radne opreme.
U samo poslednjem mesecu 2021. godine je poručena preko 377 miliona rdane opreme.
#2 Hugo Boss je začetnik personalizacije radnih odela
Istorija zaštitne opreme datira još iz antičkih vremena, kada su vojnici nosili zaštitne kape, opremu za zaštitu lica i pancire prilikom dvoboja ili bitke.
Tokom srednjeg veka su kovači nosili zaštitnu opremu za ruke i kecelje, a monahinje su koristile crne odore kako bi zaštile sebe tokom obavljanja hirurških zahvata i hitnih intervencija.
Za vreme perioda industrijalizacije su nastali šlemovi za fabričke radnike, rudare i građevince, kako bi ih zaštitili od iznenadnog odlamanja materijala.
U svim ovim periodima se nošenje zaštitne opreme kotiralo kao neobavezno. Propisi za zaštitu radnika na terenu nisu postojali sve do pojave Uprave za bezbednost i zdravlje radnika na radu u Americi, koje je proisteklo iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radnom mestu iz 1970. godine.
Ovaj zakon je uspostavio američki nacionalni savezni program koji je za cilj imao da zaštiti celokupnu radnu snagu od povreda i bolesti na poslu. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je koncept personalizacije radnih odela nastao mnogo ranije, i to zahvaljujući jednoj osobi – dizajneru Hugo Boss-u.
Naime, personalizovane uniforme i radna odela su nastali u Nacističkoj Nemačkoj. Tadašnji poznati kreator, Hugo Boss, napravio je skicu uniforme za elitnu jedinicu tadašnje vojske, Schutzstaffel ili SS, i izgradio kvalitetan modni brend.
Ona je bila potpuno crna, sa “krutim” krojem, kako bi nesvesno signalizirala strah, eleganciju i autoritet u cilju regulisanja emocija i percepije civila. Ovo se pokazalo kao odlična tehnika za uvođenje discipline i kontrolisanja uslova kako ne bi došlo do građanske pobune ili nemira unutar države.
Ista tehnika se prenela i na radnu opremu, kako bi signalizirala da su radnici kvalitetni, te su građani u “sigurnim rukama”.
#3 Boja radnog odela ima manipulativni uticaj
Psihologija boja upućuje da određene nijanse mogu izazvati određene emocije i reakcije kod ljuti – može nas relaksirati, motivisati, razljutiti ili čak i uplašiti.
Da li ste znali da je razlog zašto vatrogasci nose crnu radnu opremu taj da se ne bi videle mrlje od pepela, sve sa ciljem da se stanovništvo umiri?
Plava boja ima dokazano psihološki i fiziološki uticaj – ona utiče na smanjenje otkucaja srca u minuti i spušta telesnu temperaturu. Upravo je to razlog zašto građevinci često nose plava odela, kako bi nesvesno smirila građane koji prolaze, kao i svoje kolege.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo vam pružili dovoljno relevantnih informacija da dobijete potpuniju sliku značaja personalizovane radne opreme u gotovo svim industrijskim granama.
Autor: Lara Vučetić
Foto: Unsplash.com