Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović rekao je da su zbog konflikta u Ukrajini povećani troškovni pritisci i pogoršani izgledi za globalni privredni rast, a pre svega se to odnosi na zonu evra i zemlje regiona sa kojima Srbija, prema njegovim rečima, ostvaruje značajne trgovinske i finansijske veze.
„Prema našoj novoj projekciji privredni rast će ove godine biti za 0,5 procentnih poena niži nego što smo imali neposredno pre izbijanja konflikata u Ukrajini i iznosiće između 3,5 i 4,5 odsto“, rekao je on na otvaranju konferencije „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“ u organizaciji platforme Be Risk Protected.
Srednjoročni izgledi privrednog rasta nisu, prema njegovim rečima, menjani i ostaju povoljni uz projektovani BDP od četiri do pet odsto godišnje, pod pretpostavkom da se neće zaoštriti geopolitičke tenzije i da se neće prekinuti snabdevanje u energentima na globalnom niovu.
Govoreći o prethodne dve godine pandemije Jović je rekao da je Srbija relativno dobro prebrodila krizu, izazvanu pandemijom kovida 19 i da je odgovor NBS i Vlade bio pravovremen, sveobuhvatan i odgovarajući.
„Ta ocena došla je i od značajnih međunarodnih institucija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka, Evropska komisija i kreditne insititucije“, rekao je on.
Istakao je da je u zdravstvenim uslovima bilo vidljivo ograničenje kretanja robe i ljudi i da je to imalo značajne posledice na ekonomsku aktivnost.
Jović je ocenio da je to imalo, uglavnom negativan uticaj na tražnju robe i usluga, smanjenje proizvodnje određenih proizvoda kao i na smanjenje mogućnosti pružanja određenih usluga.
„Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete kao i da sačuvamo investicioni kapital i potrošačko investiciono poverenje i da sprečimo trajnije posledice. NBS je preduzela neke mere u pandemiji, kao što su smanjenje referentne kamatne stope, moratorijum na otplatu kredita, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finansiranja, uvođenje grejs perioda, odobravanje dinarskih kredita malim i srednjim preduzećima po povoljnijim uslovima“, rekao je Jović.
Podsetio je da su uslovi dinarskih zaduživanja i otplate kredita bili najpovoljniji do sada, što je omogućeno da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta.
Kao rezultat, u tri tromesečja, nakon šoka izazvanog pandemijom, ostvarena je stopa privrednog rasta od 6,4 odsto, kumulativno.