Zelena ekonomija je tržište vredno više biliona dolara i predstavlja jednu od najvećih razvojnih prilika na planeti, ističe se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Already a Multi-Trillion-Dollar Market: A CEO Guide to Growth in the Green Economy. Tokom 2024. godine ovo globalno tržište premašilo je godišnju vrednost od pet biliona dolara, nakon decenije velikog zamaha, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. Iako su geopolitički događaji, pitanja energetske bezbednosti i kratkoročni ekonomski pritisci promenili u pojedinim zemljama odnos prema klimatskim akcijama, ulaganja u zelenu ekonomiju i dalje rastu, a predviđa se da će tržište premašiti sedam biliona dolara do 2030. godine. To zelenu ekonomiju po rastu smešta odmah iza tehnološkog sektora, prema podacima Industry Classification Benchmark (ICB) klasifikaciji u okviru Financial Times Stock Exchange (FTSE) All World indeksa. U poslednjih deset godina, zelena ekonomija beležila je prosečan godišnji rast od oko 15 odsto, što je približno četiri procentna poena više od rasta indeksa S&P 500.
Koji sektori dominiraju?
Ublažavanje klimatskih promena do sada je činilo većinu (78 odsto) ove sume – a predvodnici su sektori transporta i mobilnosti koji čine 30 odsto ukupnih prihoda zelenih tržišta. Adaptacija i otpornost takođe dobijaju na značaju, čineći 22 odsto ukupne tražnje, pre svega zahvaljujući klimatski prilagođenim poljoprivrednim inovacijama, otpornim građevinskim materijalima i tehnologijama za hlađenje.
Računajući na dalji pad troškova tehnologije i već usvojene klimatske regulative, očekuje se da će zelena ekonomija rasti prosečnom godišnjom stopom od šest odsto. Transport i snabdevanje energijom ostaće ključni za ublažavanje klimatskih promena, ali će se rast sve više širiti i na druge brzorastuće oblasti, kao što su upravljanje ugljenikom i metanom (15 odsto CAGR – složena godišnja stopa rasta, 2024–2030), hrana, poljoprivreda i korišćenje zemljišta (14 odsto CAGR), kao i cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom (12 odsto CAGR).
Tržište nazvano „prilagođavanje i izgradnja otpornosti“ postaće još značajnije. Prosečne globalne temperature već su značajno porasle od početka industrijalizacije, a prag od 1,5°C prvi put je premašen 2024. godine. Uz dalje zagrevanje koje sledi, klimatske štete koje su već dostigle više od 3,6 biliona dolara u poslednjih 15 godina, verovatno će se znatno povećati. Kao rezultat toga, predviđa se da će ulaganja u prilagođavanje i otpornost rasti prosečnom godišnjom stopom većom od 6 odsto, pri čemu se očekuje rast od 3-5 odsto za sisteme klimatizacije, 7-10 odsto za otporne građevinske materijale poput hidroizolacije i izolacije, i čak 25-30 odsto za tržišta poput specijalizovane klimatske analitike, navodi se u pomenutom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.
U ovom izveštaju navodi se i analiza Londonske berze (LSEG) koja je obuhvatila podatke o više od 6.500 javno listiranih kompanija, i koja je pokazala da su „zeleni“ prihodi rasli približno dvostruko brže od konvencionalnih u periodu 2020–2024.
Zeleni prihodi su rasli po složenoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) od oko 12 odsto, dok su konvencionalni prihodi rasli oko 6 odsto godišnje u tom periodu. U energetskom sektoru, zeleni prihodi su rasli oko 33 odsto godišnje, u poređenju sa 14 odsto konvencionalnih prihoda. U devet od 11 velikih sektora, zeleni prihodi su zaista rasli brže nego konvencionalni prihodi, čak I u onim sektorima gde je rast već bio visok.