Glavni cilj fintech kompanija je da pomognu finansijskim institucijama i potrošačima da bolje upravljaju svojim finansijskim procesima. Zelene fintech kompanije im pomažu i da budu ekološki održivije u svom poslovanju. U prvoj polovini 2023. godine, finansiranje zelenih fintech-a dostiglo je 1,7 milijardi dolara, što je više od ukupnog iznosa za godinu dana ranije.
U nastavku teksta predstavljamo nekoliko dobrih primera zelenih fintech kompanija.
Američka banka Aspiration je osmislila da svaki put kada klijent provuče njihovu karticu da bi obavio kupovinu, zaokružuje iznos popunjavajući razliku sopstvenim sredstvima, i tako prikupljen novac ulaže u sadnju drveća. Na primer, ako bi račun bio 23,6 dolara, banka bi dodala 0,4 centa a tim „kusurom“ bi punila kasicu iz koje se pošumljava planeta. Evropski startup TreeCard trudi se da smanji upotrebu plastike i takođe ulaže u pošumljavanje. Oni kartice prave od reciklirane plastike i drveta trešnje iz održivih izvora. Određeni izvori navode da čak 80 odsto profita ulažu u pošumljavanje. Osim što sade na desetine hiljada drveća širom sveta, bore se i protiv neuhranjenosti u Senegalu, obnavljaju vododelnice u Etiopiji i investiraju u saniranje šteta koje je napravila industrija palminog ulja u Indoneziji.
Fintech Tred, pored toga što je među prvima lansirao zelenu karticu (od reciklirane plastike) u Velikoj Britaniji, omogućio je da ona prati ugljenični otisak klijenta i prikazuje ga u aplikaciji. Kartica broji količinu emisije ugljen-dioksida svaki put kada uzmete kafu, sipate gorivo u automobil ili čak platite članarinu u teretani.
U Švedskoj je pažnju privukao fintech Trine, koji svojim klijentima nudi da ostvare profit dok istovremeno utiču na društvo i životnu sredinu. Glavni fokus je na solarnoj energiji. Naime, zainteresovani za zelene investicije otvaraju nalog, zatim biraju određenu kreditnu liniju (koja će u budućnosti biti odobrena) i ulažu koliko žele, ali ne manje od 30 evra. Kada se kredit u potpunosti realizuje i solarni proizvodi instaliraju, dobijaju nazad svoju investiciju sa kamatom.
I Norveška je dala interesantnu fintech kompaniju – Miris – koja je uspostavila „Zeleni finansijski okvir“. Reč je o metodu za odabir, praćenje i izveštavanje o tokovima finansijskih sredstava u različitim projektima. Osim toga što ih locira, platforma omogućava i ulaganje u projekte u vezi sa energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima energije, čistim transportom i drugim projektima.
Jedna od zanimljivijih održivih fintech kompanija je Treelion čije je rešenje zasnovano na blokčejnu. Naime, Treelion je razvio decentralizovanu mrežu za pokretanje i upravljanje zelenim digitalnim proizvodima svih vrsta. MioTech s druge strane koristi veštačku inteligenciju za rešavanje problema klimatskih promena i društvene odgovornosti. Isporukom ESG podataka finansijskim institucijama, pomaže im da donesu samosvesne odluke o napredovanju svojih politika. Dakle, pomaže u ESG izveštavanju, energetskoj efikasnosti i u drugim oblastima.