Julija Ustjugova, šefica kancelarije MMFa u Srbiji, istakla da će fiskalne deficite od zemalja na Zapadnom Balkanu nastaviti da smanjuju Srbija i Severna Makedonija, dok će se u drugim zemljama vratiti oko prethodnih nivoa, osim u Crnoj Gori, gde se očekuje značajno povećanje fiskalnog deficita koje oslikava neke mere koje su sprovedene u prethodnim godinama.
Prema njenim rečima, ove godine globalni rast iznosiće 3,1 odsto, a naredne 3,2 odsto, dok se za Srbiju očekuje rast od 3,3 odsto ove godine, a u 2025. rast od čak 4,5 odsto.
Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan naglasio je koliki je značaj regionalne integracije, kao i da postoje u regionu određena kretanja, ne samo ka ubrzanju integracije u Evropsku uniju, već da se ostvare neke koristi na jedinstvenom tržištu.
Ustjugova i Rekord su bili učesnici panela „Ekonomske perspektive Zapadnog Balkana“ na prvom danu Kopaonik biznis foruma.
Makroekonomski trendovi: može li Srbija dostići putanju ubrzanog rasta?
U uvodnom izlaganju na panelu o makroekonomskim trendovima, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije objasnio je detaljno da je dobro što je priliv direktnih stranih investicija u Srbiji visok, ali da bi one trebalo više da se usmeravaju u napredne grane.
“Privredni rast Srbije je ispod njenih potencijala, a teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih usvajanjem naprednih znanja i tehnologije. Ovu tezu potvrđuju i istraživanja, zemlje centralne i istočne Evrope su na polovini dohotka zapadne Evrope, dvostruko brže rastu, a Srbija je u odnosu na njih kao što su one u odnosu na zapadnu Evropi“.
Prema rečima Petrovića, IT sektor raste kao i u zemljama centralne i istočne Evrope, ali je negativno što je on najviše usmeren ka izvozu. Takođe, kroz prezentaciju je naveo da je problematično što su, za razliku od stranih i investicija iz javnog sektora, domaće, privatne investicije bile niske, znatno niže nego u zemljama centralne i istočne Evrope. S druge strane, dao je i pozitivnu ocenu činjenici da je nezaposlenost znatno smanjena, na oko devet procenata, pa se u pojedinim granama oseća manjak radnika, da su plate relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti,ali da Srbiji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti.
“Investicije su najveći faktor rasta”, rekao je Kosta Josifidis, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, i dodatno istakao da bi domaće investicije trebalo da budu zastupljenije jer su one čistije i jeftinije.
Milan Nedeljnković, dekan i profesor FEFA fakulteta pričao je o tome da ključnu u daljem razvoju imaju velike domaće kompanije i za njih bi trebalo stvoriti stimulativan ambijent.