Zelena gradnja u Srbiji u usponu je poslednjih godina. Zainteresovanost investitora u Srbiji za zelenu gradnju se povećava i očekuje se rast tog sektora. Ona je važna jer je udeo zgradarstva u emisiji CO2 na globalnom nivou veći od 30 odsto.
Podaci o sertifikovanim zelenim zgradama u Srbiji pokazuju da je prva zgrada registrovana za sertifikaciju 2010. godine po sistemu LEED, dok je prvi sertifikat dobila zgrada „Bluecenter“ u Beogradu 2013. godine po sistemu BREEAM. Martin Elezović, član Odbora direktora Saveta zelene gradnje Srbije i direktor konsultantske kompanije „Reeng“, kaže da su ovo ujedno i dva vodeća sistema za sertifikaciju zelenih zgrada u Srbiji.
„Od tada se uočava konstantan rast broja sertifikovanih zgrada, tako da ih danas imamo 42. Do pre nekoliko godina, većina ovih zgrada je bila locirana na Novom Beogradu, ali se u poslednje vreme uočava njihov trend i u drugim gradovima“, kaže on.
Govoreći o tome koliko se zelenih zgrada gradi, on navodi da je 2020. godina bila rekordna godina i da je tada uručeno 12 sertifikata. U januaru 2022. godine uručeno je osam novih sertifikata, i na osnovu toga Elezović očekuje da će se u 2022. godini postaviti novi rekord. U Srbiji je, kako navodi, interesovanje za zelene zgrade krenulo sa komercijalnim – poslovnim zgradama i tržnim centrima. Danas je sve više industrijskih projekata koji idu na sertifikaciju, i time su, kako kaže, pokrivene tri glavne grupe koje su zaslužne za razvoj modernih zelenih zgrada u Srbiji.
Primenom principa zelene i održive gradnje vlasnici objekta svojim zakupcima, zaposlenima i kupcima pružaju zdraviji, komforniji i održivi objekat za boravak.
„Veliki internacionalni klijenti su upoznati sa svim ovim prednostima, i prilikom iznajmljivanja poslovnog prostora neki od njih razmatraju isključivo zgrade koje poseduju sertifikate zelene gradnje. Sa domaćim kompanijama situacija je nešto drugačija, ali se i tu uočava porast interesovanja“, objašnjava Elezović.
Na duže staze isplativo
Kada se govori o zelenim zgradama, neizostavna tema je koliko to košta i da li je investicija veća.
„Činjenica je da postoji dodatni trošak za sertifikaciju zelenih zgrada. Potrebno je pokriti troškove registracije, sertifikacije, konsultanata i investicije na unapređenju objekta, kako bi se zadovoljili standardi dobre prakse. Ipak, dugoročno posmatrano, uštede tokom perioda eksploatacije mogu brzo da otplate inicijalne investicione troškove. Postoje analize koje dokazuju i veću produktivnost, kao i manji broj dana na bolovanju zaposlenih koji rade u ovako projektovanim zgradama. U tom kontekstu, uvećana investicija se praktično vrati već u prvoj godini. Iz ličnog iskustva, na jednom projektu u Beogradu smo primenom principa zelene gradnje uspeli da napravimo zgradu koja je i manje koštala, i imala niže eksploatacione troškove. Zelena zgrada ne mora nužno da bude i skuplja zgrada, ukoliko se analizira i projektuje na ispravan način“, dodaje Elezović.
Birati materijale sa nižim CO2
Kako bi se smanjio uticaj materijala na emisiju CO2, sve je više proizvođača koji na tržište plasiraju „zelene materijale“ – one koji imaju smanjenu emisiju CO2 prilikom procesa proizvodnje. Veoma važan alat za procenu uticaja materijala je sertifikat EPD (Environmental Product Declaration).
„Moj savet je da svi koji se bave projektovanjem, specifikacijom materijala i generalno gradnjom, ukoliko žele da unaprede stanje životne sredine, biraju materijale sa nižim emisijama CO2. Navedeni sertifikat EPD im može pomoći da upoređujući dva materijala različitih proizvođača, izaberu onaj sa manjim štetnim uticajem na životnu sredinu“, navodi naš sagovornik.
Potreban precizan pravni okvir
O iskustvu u ovoj vrsti gradnje u kompaniji Erker inženjering, koja je do sada izgradila dva stambeno-poslovna i jedan privatni objekat sa zelenim krovovima, kažu da je početak uglavnom težak i da se ogleda u nepoverenju prema novinama usled nedovoljno edukacije i prakse u ovoj oblasti, kako sa aspekta izvođenja radova tako i sa aspekta kupovine, kao i u nedostatku profesionalnog kadra koji može da dovede ideju do realizacije. Izgradnja, kako kažu, jeste skuplja, ali je i naplativa, s obzirom na neprekidan rast tražnje na tržištu nekretnina. Ovakvi projekti pozitivno utiču ne samo na korisnike, već i na čitavo okruženje: ovakve zgrade obezbeđuju zvučnu izolaciju i uštedu toplotne energije, ali ova kompanija ukazuje na stambeno-poslovni objekat koji je u fazi izgradnje a koji će, pored zelenog krova, posedovati i vertikalno fasadno ozelenjavanje.
Zakonski okvir još ne određuje precizno ovu oblast, iako iskustva evropskih gradova pokazuju da je to osnovni preduslov za razvoj i ekspanziju u oblasti zelene gradnje.
Sekretar Udruženja za građevinsku industriju u Privrednoj komori Srbije Ivana Vuletić kaže da srpske kompanije imaju potencijal da podrže ovu vrstu gradnje. “Sigurna sam da bi eventualne subvencije, koje bi podsticale ovu vrstu gradnje, dodatno povećale broj kompanija zainteresovanih za ovakva ulaganja”, kaže ona.
Potencijal i u obnovi postojećih zgrada
Dr Bojana Zeković, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kaže da je u Evropi naročito aktuelna tema obnove postojećeg građevinskog fonda, jer postoji veliko materijalno nasleđe zgrada izgrađenih u drugoj polovini XX veka. Ove zgrade, kako kaže, imaju ogroman potencijal za dostizanje savremenih nivoa energetske efikasnosti, uz značajno unapređenje oblikovnih i funkcionalnih karakteristika. Rekonstruisati se mogu čitave stambene zgrade bez iseljavanja stanara, uz minimalno rušenje i zagađenje. I u Srbiji se, kaže, preispituju tradicionalni obrasci građenja, kako u ekološkom – kad je reč o vrstama materijala, tako i u ekonomskom pogledu odnosno u pogledu dugoročne isplativosti.
„Sa masovnom obnovom postojećih zgrada, pre svega višeporodičnih stambenih zgrada, i dalje u velikoj meri kasnimo, što je šteta jer bi ovakav poduhvat predstavljao izuzetnu priliku za razvoj domaće građevinske industrije, angažovanje i zadržavanje lokalne radne snage i postizanje ogromnih ušteda u potrošnji električne i toplotne energije. Time bi se doprinelo i stabilizaciji celokupnog elektroenergetskog sektora, uz ogromno poboljšanje komfora boravka stanara, ali i relaksiranje kućnog budžeta”, kaže Zeković.
Piše: Snježana Davidović
Izvor: Edicija „Klima i biznis – zašto se isplati poslovati održivo“
Foto: Unsplash