Hrvatska ekonomija ne sme se u idućoj i godinama što slede osloniti na finansiranje evropskih fondova i drugo finansiranje iz inostranstva, nego treba da podstiče unutrašnje investicije i sopstveno tržište kapitala, jedan je od ključnih zaključaka konferencije Jutarnjeg lista i Hanfe „Tržište kapitala nakon koronakrize“ koja je okupila sadašnje i bivše državne funkcionere, financsjske stručnjake i menadžere, prenosi Novac.hr
„Finansiranje EU ne može biti jedina ekonomska politika države, da bi naša ekonomija bila konkurentnija i efikasnija, da bi kod nas ljudi ostajali da žive i rade, da bi ovde dolazili i iz drugih država da žive i rade, potrebne su mnoge druge politike, od sređivanja situacije u pravosuđu do podsticanja investicija i razvoja tržišta kapitala“, upozorila je bivša potpredsednica Vlade Martina Dalić na centralnom događaju konferencije, panelu u kojem su, uz moderatora komentatora Jutarnjeg lista Gojka Drljače, učestvovali i predsednica Uprave Zagrebačke berze Ivana Gažić, član Upravnog vijeća Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga Tomislav Ridzak, Mladen Vedriš s Visoke poslovne škole za pravo i financije Effectus i predsednik Udruge društava za upravljanje mirovinskim fondovima i mirovinskih osiguravajućih društava Petar Vlaić.
Osvrnuvši se na globalnu situaciju na tržištu kapitala koju je obeležila monetarna ekspanzija bez presedana, Martina Dalić ocenila je da su tržišta kapitala u trenutnoj krizi opravdala svoju ulogu.
Iznoseći okolnosti pod kojima je kompanija The Garden Brewery, kao jedan od retkih hrvatskih primera u poslednje vreme, izašla na berzu kako bi prikupila potrebni kapital, Tomislav Alpeza otkrio je da je presudan podsticaj za potez Gardena imao jedan od investitora kompanije.
Više je puta istakao da je, prema njegovom mišljenjenju, bolje imati investitora na tržištu kapitala nego finansirati se pomoću kredita banke. Komentirišući taj primer, čelnica Zagrebačke burze Ivana Gažić upozorila je kako tržište kapitala predstavlja dugoročan izvor kapitala i rasta za kompanije poput Gardena.
„Poslednjih nekoliko godina, svaki kvalitetan projekt koji je došao na Zagrebačku berzu našao je svoje investitore“, navela je predsednica Uprave Zagrebačke berze.
Budući da je i u Srbiji tržište kapitala na niskim granama, valjalo bi razmisliti kako ga oživeti i omogućiti kompanijama još jedna model finansiranja. Pre dve godine se desio prvi IPO na Beogradskoj berzi posle ravno 78 godina. Inicijalnu javnu ponudu je izvršila kompanija Fintel Energija. Tada su predstavnici Beogradske berze najavljivali nove IPO ponude, ali se u međuvremenu nije pojavio novi igrač na tržištu kapitala.
Siniša Krneta, dugogodišnji direktor Beogradske berze, često je isticao da „postoje primeri nerazvijenih zemalja koje imaju razvijenu berzu, ali da ne postoji primer razvijene ekonomije koja nema razvijenu berzu“, ukazujući tako da ni srpska ekonomija ne može da bude razvijena a da se ne razvije i tržište kapitala. Jedan od načina da se vrati poverenje u tržište kapitala, kao i da se ono „pokrene“ jeste i izlazak javnih preduzeća na Berzu. Jedno od najpoželjnijih je Telekom Srbija.