Klimatske promene imaju sve veći negativan uticaj na poljoprivredu, ali i poljoprivreda ima uticaj na klimatske promene: jedna trećina gasova sa efektom staklene bašte dolazi upravo iz ovog sektora. Da bi se usvojile održive prakse i da bi on postao otporniji na nepogode i rizike, neophodna je edukacija i informisanje lokalnog stanovništva o uticaju klimatskih promena. Zbog toga je ova tema višestruko važna, posebno sa aspekta održive poljoprivrede koja ima sve veći značaj u svetu i deo je strateških politika brojnih zemalja.
Šansa u regenerativnoj poljoprivredi
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je regenerativna poljoprivreda tema koja je u srži održivosti poljoprivrede ne samo u Srbiji, već i globalno. Regenerativna poljoprivreda podrazumeva kombinaciju tradicionalnih praksi i savremenih tehnologija koje pozitivno utiču i na obnovu biodiverziteta. Iako je reč o relativno novom konceptu, on je globalno priznat i već nekoliko godina se sprovodi i na njivama u našoj zemlji.
Edukacija, informisanje i podizanje svesti kroz različite inicijative ključni su za ubrzanje ovog procesa.
Sigurnost hrane postaje imperativ
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, među posledicama klimatskih promena koje značajno ugrožavaju poljoprivredu ističe sušu, posebno za prolećnu setvu. To, kako kaže, dovodi do pitanja koje kulture zasaditi na našem podneblju i šta uraditi, osim navodnjavanja, kako bi se smanjio negativan uticaj te pojave. Govoreći o održivosti poljoprivrede, on ističe nekoliko kritičnih tačaka koje treba hitno rešavati. Jedna od njih je poljoprivredno zemljište, odnosno njegov kvalitet, neracionalno korišćenjе i smanjenje obradivih površina. Potrebno je rešiti i probleme u navodnjavanju i stočarskoj proizvodnji koja je u ozbiljnoj krizi. Neophodne su i veće investicije u poljoprivredu, a poseban fokus treba staviti na mala i srednja gazdinstva i njihovo udruživanje.
Velike kompanije koje se bave poljoprivredom u Srbiji prepoznale su značaj održive poljoprivredne proizvodnje i rade na implementaciji ESG principa.
Odgovorno prema zemljištu
U MK grupi smatraju da održiva poljoprivreda postaje sve značajnija zbog rastućih izazova kao što su klimatske promene, očuvanje zemljišta, ali i povećanje potražnje za hranom usled rasta populacije.
„Ako imamo u vidu da su aktuelna globalna dešavanja dovela do poremećaja u lancima snabdevanja koji traju već nekoliko godina, jasno je zbog čega je sigurnost hrane postala važna tema nacionalnih strategija. Posvećenost održivoj poljoprivrednoj proizvodnji nije samo pitanje ekološke odgovornosti, već i ekonomske održivosti“, kažu u toj kompaniji.
U MK grupi smatraju da uvođenje ESG principa u poljoprivredne kompanije ima značajne benefite i za same kompanije i za širu zajednicu.
„U poslednje tri godine zabeležili smo kontinuirano smanjenje emisije ugljen-dioksida na nivou celog MK sistema, i težimo karbonskoj neutralnosti. U narednom periodu ćemo investirati u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Usmereni smo na smanjenje i optimizaciju upotrebe pesticida, sa ciljem
očuvanja zemljišta, vode, biodiverziteta i dobrobiti životinja“, navode u MK grupi i podsećaju da je Sunoko prva kompanija u Srbiji koja je, zajedno sa MK Agriculture divizijom, dobila FSA (Farm Sustainability Assessment) verifikaciju koja je deo međunarodnog programa u kome učestvuju poljoprivredni proizvođači i kompanije koje su usmerene ka održivosti i najboljim poljoprivrednim praksama.
Solar važan i za poljoprivredu
Delta Agrar takođe posebnu pažnju posvećuje principu održivosti i
teži da predupredi sve što bi negativno uticalo na održivu proizvodnju. „Dugo godina ulažemo u savremene procese proizvodnje i mehanizaciju, primenjujemo sisteme precizne poljoprivrede, varijabilnog đubrenja i setve, razvijamo znanja iz oblasti primene novih tehnologija, te tako već duži niz godina ostvarujemo visoke i stabilne prinose u oblasti ratarstva. To nam pomaže da optimalno koristimo resurse i poslujemo održivo”, kažu u toj kompaniji.
U Delta Agraru smatraju da svaka kompanija koja danas želi da opstane na tržištu mora da implementira ESG kriterijume u biznis strategiju.
„Delta Holding je za sve članice kreirao strategiju održivog poslovanja još 2011. godine, tako da Delta Agrar od tada prati ESG strategiju i svake godine je revidira u skladu sa novim tržišnim okolnostima i zahtevima stejkholdera. Jedan od naših najvažnijih ESG ciljeva je uvođenje obnovljivih izvora energije koji će dovesti do smanjenja emisija štetnih gasova za 50 odsto. Već smo postavili solarne panele na sve naše hladnjače i fabrike, a u narednoj godini će i naše farme dobiti solarne elektrane”, kažu u Delta holdingu.
Jabuke i kruške se sele na brdo
Klimatske promene, kako preciziraju u Delta holdingu, izuzetno ugrožavaju poljoprivredu i uključuju ekstremne vremenske uslove poput suša, poplava, toplotnih talasa i promena u uzorcima padavina. Posledice klimatskih promena su smanjenje prinosa, promene u sezoni rasta, povećanje štetočina i bolesti, gubitak biodiverziteta, gubitak plodnosti zemljišta, smanjenje dostupnosti paše i veća izloženost stoke ekstremnim vremenskim uslovima. Sve ove promene mogu imati ozbiljan uticaj na globalnu poljoprivredu, pa borba protiv klimatskih promena postaje sve važnija za održavanje poljoprivrede i globalnu bezbednost hrane. „Očigledan je primer voćarstvo gde primećujemo da zbog promene klime više nije moguća proizvodnja određenih vrsta voća u nižim predelima. Primera radi, već 10 godina unazad dolazi do smanjenja zasada kajsije i breskve, a sada se i uzgoj kruške i jabuke preusmerava na više terene, u brdovitije krajeve. Najčešći uzrok su blage zime koje uzrokuju ranije pokretanje vegetacije, zbog čega se povećava rizik od izmrzavanja voća u rano proleće. Veliki problemi u poljoprivrednoj proizvodnji nastaju i zbog visokih temperatura tokom leta. Moderne tehnologije delimično rešavaju ove probleme, ali najveći doprinos održivosti poljoprivrede možemo dati zajedničkom borbom protiv klimatskih promena, koja se pre svega ogleda u doprinosu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte”, navode u toj kompaniji.
EU – Naplata zbog emitovanja gasova
Stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene ističu da je potrebno uvođenje sistema naplate emitovanja gasova sa efektom staklene bašte u sektoru poljoprivrede. Prema njihovim preporukama, poljoprivrednicima bi trebalo naplaćivati emisiju štetnih gasova kako bi se podstakli da smanje svoj uticaj na klimatske promene. ESABCC u svom izveštaju navodi da je situacija gotovo nepromenjena od 2005. godine, kao i da najviše gasova, čak dve trećine, dolazi iz proizvodnje stočne hrane.
Izvor: Moć održivog poslovanja