Različita su objašnjenja nepotizma. „Kada ti je tata kralj, a stric arhiepiskop, nije teško biti svetac” je jedno od shvatanja, drugi pak misle da je nepotizam “kada direktor u firmi uvede red, rad i rod”. U nekim firmama će šaljivo prokomentarisati da je zapošljavanje rođaka i prijatelja na određenim mestima veoma ružno i da na sreću kod njih toga nema jer su nedavno zaposlili poslednjeg rođaka.
Podeljena su i mišljenja oko toga da li bi trebalo zaposliti rođaka u firmi. Pojedini stručnjaci navode da su „naši stari“ odavno rekli da sa bližnjima ne treba praviti nikakav posao.
HR menadžeri će reći da je rukovodilac koji zaposli člana porodice u sukobu interesa. I dok jedni tvrde da je rođaku teško narediti bilo šta da uradi drugi misle da je, posebno na početku, dobro imati nekoga od poverenja i nemaju ništa protiv nepotizma, čak ga smatraju i poželjnim. Svi se slažu da bi rođak ipak trebalo da ima neke kvalitete za radno mesto na koje se zapošljava.
Francuski parlament glasao je pre četiri godine za zabranu zapošljavanja članova porodica poslanika, nakon što je to pitanje postalo aktuelno u javnosti posle afere u kojoj je bivši francuski predsednički kandidat Fransoa Fijon optužen da je zaposlio suprugu i decu na fiktivnim radnim mestima za plate iz državne kase. Ni u Srbiji to nije baš retka pojava da se rođaci po svim linijama zapošljavaju u državnim službama. I za razliku od privatne firme gde ste sami odgovorni za uspeh i neuspeh, principi u državnim službama bi trebalo da budu drugačiji budući da se plate isplaćuju od novca poreskih obveznika.