Zamislite da ste u 2022. kupili digitalni crtež majmuna za 340.000 dolara. Danas bi vam za njega neko dao 42.000 dolara – ako uopšte nađete kupca. Dobrodošli u svet NFT ulaganja, gde 98% investitora gubi novac.
NFT (Non-Fungible Token) je digitalni sertifikat vlasništva nad jedinstvenom digitalnom stavkom – najčešće umetnošću, gejming artefaktima ili kolekcionarskim predmetima: zapis na blokčejnu koji dokazuje da posedujete određenu digitalnu stvar.
Ova tehnologija postoji već više od 10 godina, ali svoj najveći procvat doživela je 2021. godine, tokom “NFT manije”. Od tada je tržište doživelo drastičan pad – volumen trgovanja pao je sa 57 milijardi dolara (2022.) na (projektovanih) 5,6 milijardi dolara ove godine – pad od 90%. Broj aktivnih trgovaca smanjio se sa 529.000 na samo 19.575 – pad od 96%.
Gejming NFT-i se i dalje koliko-toliko drže (najpopularniji su po broju transakcija), Bitcoin Ordinals raste kao nova kategorija, ali to je daleko od oporavka – to je samo preraspodela unutar tržišta koje i dalje polagano tone. Analiza 29.000 NFT kolekcija lansiranih 2024. pokazuje šokantne rezultate: samo 0,2% njih je bilo profitabilno. Preostalih 98% projekata je mrtvo, a 84% kolekcija nikad nije prešlo početnu cenu.
Čak ni najpoznatije kolekcije nisu pošteđene. Bored Ape Yacht Club pao je sa 340.000 na 42.000 dolara. CryptoPunk #5822, prodat za 23,7 miliona dolara, ponovo je prodat uz gubitak od 80%.
Likvidnost je katastrofalna – 79% kolekcija čeka prvog kupca.
Za razliku od kripta koji prodajete u sekundi, za NFT morate naći specifičnog kupca, što traje mesecima ili nikad.
Tek se očekuje „sazrevanje“ tržišta
Ali nije to ništa novo. I kriptovalute su prošle sličan put. Kad se bitkoin pojavio 2009. smatralo se da je reč o eksperimentu, opasnoj tehnologiji bez realne vrednosti. Tržišta su divljala, prevare bile česte, volatilnost ekstremna. Danas, petnaest godina kasnije, bitkoinom i drugim kriptovalutama se trguje unutar Revolut aplikacije, u PayPalu, a neke tradicionalne banke, poput BBVA iz Španije, već omogućavaju kripto trgovanje direktno iz svojih sistema.
Electrocoin u Hrvatskoj trenutno s nekoliko hrvatskih banaka radi na integraciji kripto trgovanja u njihove mobilne aplikacije. Dakle, došli smo do tačke gde se kripto više ne posmatra kao “divlji zapad”, već kao još jedan finansijski instrument unutar postojećeg bankarskog sistema.
I NFT-ovi bi vremenom trebalo da prođu isti proces. Regionalno NFT tržište je tek u povoju, ali već se pojavljuju zanimljivi projekti. Goagro radi na tokenizaciji svinja – projekt koji spaja blockchain s konkretnim realnim svetom i poljoprivredom. MasterCard je prošle godine napravio NFT aktivaciju koja je pokazala kako veliki brend može da koristi ovu tehnologiju. The Outsiders je na platformi Joombos takođe napravio uspešnu NFT aktivaciju.
Kao što je bitkoin prošao put od igračke za tehnološke entuzijaste do legitimnog finansijskog instrumenta, i NFT-ovi prolaze sličnu transformaciju.
Blokčejn rešava realne probleme umetničkog tržišta – krivotvorine, netransparentnost, složene lance vlasništva. Pametni ugovori omogućavaju da umetnik automatski dobije procent od svake buduće preprodaje, što u tradicionalnom sistemu jednostavno nije bilo moguće. Tokenizacija omogućava deljeno vlasništvo – student iz Zagreba može investirati u istu umetninu kao kolekcionar s Wall Streeta. Aukcijske kuće poput Sotheby’s i Christie’s već prihvataju plaćanje kriptovalutama.
Ali – i to je veliko ali – to je još ekstremno rizično tržište.
NFT-ovima bi trebalo da se bave isključivo oni koji jako dobro razumeju tehnologiju, mogu da podnesu potpuni gubitak i gledaju na to dugoročno. Fundamentalna analiza je praktično nemoguća, a određivanje cene je više umetnost nego nauka. Ako ulazite, koristite regulisane platforme i sračunajte na to da ulazite u tržište koje tek traži svoju zrelost.
Izvor: Publikacija „Finansijsko zdravlje“ u izdanju platforme BeRiskProtected čiji su osnivači portali Sveonovcu i Sveoosiguranju.