Izbeglice u Srbiji kao ključne potrebe za dostojanstven život navode privatni smeštaj za najranjivije kategorije, zatim mogućnost stručnog usavršavanja i zaposlenja, kao i podršku za pokretanje biznisa
Izbeglice donose sa sobom talente, znanja i perspektive iz drugih kultura kojim mogu otvoriti nove poslovne horizonte za privatni sektor u Srbiji. Istovremeno, podrškom kroz zaposlenje, obuke, finansijsku inkluziju, donacije ili zagovaranje prava, kompanije mogu da pruže značajan doprinos i u potpunosti promene živote ljudi koji su morali da napuste svoje zemlje i u nove početke kreću u Srbiji, zaključak je panela „Nove komšije, novi poslovni horizonti – potencijal izbeglica u Srbiji”, koji je Agencija UN za izbeglice (UNHCR) organizovala na Kopaonik biznis forumu.
Ljudi koji su bili prisiljeni da zbog sukoba, progona i nasilja zaštitu zatraže u Srbiji najčešće dolaze iz Ukrajine, Sirije, Avganistana, Iraka, Burundija, Libije, Irana, Kube. Predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u društvu i po razlogu dolaska, statusu, pravima i dokumentima koje imaju u Srbiji razlikuju se od ekonomskih migranata.
Zaključno sa krajem 2024, u Srbiji je 1.295 ljudi imalo izbeglički status, uključujući privremenu zaštitu izbeglica iz Ukrajine,. Sem toga, sredinom februara ove godine, 490 izbeglica, tražilaca azila i migranata bilo je smešteno u centrima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije.
„Mnogo je inspirativnih priča o tome kako izbeglice, ranjive i istovremeno preduzimljive, doprinose srpskoj privredi i društvu, kada za to dobiju priliku i podršku. U situaciji u kojoj zbog ratova i kriza sve više ljudi mora da beži iz svojih domova, sve je veća i potreba za strateškom saradnjom celokupnog društva, u kojoj je uloga privatnog sektora veoma važna. Podrškom izbeglicama kompanije mogu da pospeše ispunjenje standarda društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja iz svojih ESG obaveza i doprinesu ispunjenju ciljeva Agende 2030. To je situacija u kojoj su svi na dobitku, što su i prepoznale članice poslovne mreže ’Za izbeglice’, koju je UNHCR pokrenuo zajedno sa partnerima iz kompanije ’Ikea’. Na tome smo im duboko zahvalni“, istakao je Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji i pozvao kompanije da prepoznaju i istraže nove poslovne horizonte tako što će podržati izbeglice da budu ekonomski samostalne.
U proteklih godinu dana, uz podršku ove mreže privatnog sektora više od 40 odsto izbeglica koje su se obratile UNHCR-u za podršku u pronalaženju zaposlenja je počelo da radi.
Danijela Nedić, pomoćnica komesarke za izbeglice i migracije Republike Srbije, naglasila je da uključivanje izbeglica u poslovne aktivnosti nije samo društvena odgovornost, već i značajna poslovna prilika koja može doprineti rastu, inovacijama i jačanju konkurentnosti:
„Izbeglice donose različite veštine, iskustva i perspektive koje mogu unaprediti poslovanje i otvarati nova tržišta. Privatni sektor ima ključnu ulogu u procesu njihove integracije, ne samo kroz zapošljavanje, već i kroz edukaciju, obuke i finansijsku inkluziju. Kroz takvu saradnju, izbeglice mogu doprineti svim sektorima, od industrije i trgovine do IT sektora i preduzetništva, čime se ne samo omogućava njihov stabilan život, već se i stvaraju održiva radna mesta i šire društvene vrednosti kao što su jednakost, inkluzija i različitost. Ovo je u potpunosti u skladu sa savremenim ESG standardima koji postaju ključni za ocenu društvene odgovornosti kompanija i njihovog doprinosa održivosti. Komesarijat za izbeglice i migracije poziva privatni sektor da se aktivno uključi u ove inicijative, prepozna potencijal koji izbeglice nose i da zajednički radimo na stvaranju prosperitetnijeg društva za sve.“
Izbeglica sa Kube, pravnik za ljudska prava Fernando Almeida Rodrigez napomenuo je da kao ključnu potrebu čije zadovoljavanje smatraju važnim za dostojanstven život u Srbiji izbeglice navode privatni smeštaj za najranjivije osobe, dok je na drugom mestu njihovih prioriteta mogućnost stručnog usavršavanja kroz organizaciju obuka i kurseva. Zapošljavanje su prepoznali kao treći prioritet po značaju, dok je četvrti podrška pokretanju biznisa, a na petom mestu su javne komunikacije i nefinansijske donacije.
„U kompaniji IKEA verujemo da podrška izbeglicama nije samo odgovornost, već i prilika da stvorimo stvarni i trajni uticaj. Naš rad širom jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, pokazao nam je da privatni sektor može biti veliki pokretač pozitivnih promena. Kada izbeglicama pružamo stabilno zaposlenje, veštine i inkluzivno radno okruženje, ne samo da pomažemo u izgradnji novog života, već dobijamo i motivisanu, raznoliku radnu snagu koja podstiče inovacije. Izbeglice donose otpornost, nadu i jedinstvene tačke gledišta koje obogaćuju našu kulturu i doprinose uspehu. Kroz saradnju sa institucijama, organizacijama civilnog društva i privredom, gradimo održiva rešenja i svet u kojem svako ima priliku da napreduje”, istakla je Ekaterina Egorova, generalna direktorka i direktorka za održivost kompanije IKEA Jugoistočna Evropa.
Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije se zahvalio svim kompanijama koje pružaju podršku izbeglicama i napomenuo da je neophodno umrežavanje međunarodnih organizacija, institucija, civilnog i privatnog sektora kako bi se razmotrile najbolje prakse podrške izbeglicama i mogućnosti u tom pogledu, koje mogu doneti benefite ne samo izbeglicama, već i privatnom sektoru kod kojeg ESG prakse postaju standard. Dodatno je naglasio da su vrednosti koje kompanije neguju, pored profitabilnosti, veoma važan deo njihovog poslovnog uspeha.
Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), na kraju juna 2024. u svetu je bilo najmanje 122,6 miliona ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona, nasilja i drugih oblika kršenja ljudskih prava. Ova brojka predstavlja rekord koji je postavljan svake godine u protekloj deceniji.