Veliki infrastrukturni i kapitalni projekti u Srbiji, u kojima kineske kompanije učestvuju, nastaviće se i tokom 2021. godine, ali se mogu očekivati i kineske investicije u realni biznis: ulaganja u nekretnine, logističke centre, prehrambenu proizvodnju; moguće su razne kooperacije u oblasti poljoprivrede, uprkos tome što Srbija ima problem usitnjenosti gazdinstava. Moguća su i ulaganja u medicinu i zdravstvo, jer je i to korona stavila u fokus – mobilne ambulante, prenosivi medicinski aparati i uređaji, suplemenati. Turizam će, takođe, biti važna kopča saradnje, rekao je Tomislav Despić, direktor kancelarije za Istočnu Evropu kineske kompanije ToJoy, koja u Beogradu radi kao platforma za povezivanje srpskih i kineskih kompanija. Tom najavom mogućih kineskih investicija gospodin Despić je odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome kakva se kineska ulaganja mogu očekivati u narednim godinama. U razgovoru za Magazin Biznis Tomislav Despić kaže da i ove godine ostaje neizvesnost zbog pandemije, kao i problem putovanja:
– Uslovi su takvi da retko ko može da kreira pouzdan jednogodišnji plan, pa sve strategije računaju na kratkoročna prilagođavanja u ovoj godini, kaže Despić i podseća da Kinezi vole da rade postupno, da su oprezni i ulaze na tržišta korak po korak.
Prednost saradnje sa Kinom je, kako kaže, to što ta zemlja kreira dvosmernu saradnju. „Predsednik Si Đi Ping je na onlajn samitu 17+1, koji je održan u februaru ove godine, rekao da Kina namerava da u narednih pet godina uvozi robu i usluge za više od 170 milijardi dolara iz zemalja CIE. Kina uvek želi jakog i pouzdanog partnera jer u tome vidi i svoju snagu“, ističe Despić.
Šta najviše zanima kineske kompanije koje žele da posluju u Srbiji i u ovom regionu?
– Kompanije iz Kine su najviše zainteresovane za kapacitet tržišta, pouzdanost partnera i potencijal za dugoročnu saradnju. Na nova tržišta ulaze oprezno, ali sa jasnom namerom da na njima ostanu dugo. Do sada se saradnja razvijala u različitim oblastima: nekretninama, građevinarstvu, turizmu i logistici, a zainteresovani su i za kooperacije u prehrambenom sektoru kao i u hemijskoj industriji.
Koja vrsta biznisa bi bila najpoželjnija u Kini?
– Kina ima svoje petogodišnje planove za razvoj i oni su i dobar indikator šta kineski potrošač želi: proizvode i usluge visokog kvaliteta i moderne tehnologije. Vrlo je širok dijapazon proizvoda – od primarnih poljoprivrednih proizvoda, preko kozmetike, hrane za kućne ljubimce, brendiranih igračaka, odeće do sofisticiranih tehnologija, primenjene veštačke inteligencije i zelenih tehnologija koje imaju sve veći značaj. Napredna tehnološka rešenja su dobrodošla u gotovo svim granama: medicini, poljoprivredi, farmaciji, mašinskoj, hemijskoj industriji.
Demografska slika Kine i starosna struktura takođe određuje tražnju, pa su veoma interesantni proizvodi tzv. silver ekonomije odnosno za potrošače iznad 60 godina. Nadolazeća mlada generacija isto profiliše tražnju, a oni sve više žele stvari sa Zapada.
Da li je komplikovano osnovati kompaniju u Kini, kao srpski državljanin? Da li naši ljudi pokazuju interesovanje za poslovanje u Kini?
– Mi se ne bavimo administrativnim poslovima, ali po mojim saznanjima nije komplikovano i pravila ne odstupaju od onih prisutnih na zapadnim tržištima. Ne vidim to kao barijeru da neko ne bi poslovao u Kini.
Šta je vaša preporuka za srpske kompanije koje žele saradnju sa kineskim kompanijama? Šta treba da znaju, pre nego što se odluče na saradnju sa Kinom?
– Ne postoji privrednik kojem ne „zasijaju oči“ kada se pomene Kina. Nije reč samo o materijalnoj dobiti, danas to postaje referenca koja pokazuje ozbiljnost, sposobnost i snagu kompanije – da uđe na tako veliko tržište i da se izbori sa konkurencijom.
Prilikom ulaska na kinesko tržište mora, međutim, da postoji razumevanje kineskog poslovnog ambijenta i kineskog potrošača. Postoje primeri velikih kompanija sa jakim marketinškim budžetima koje su napravile bizarne greške koje su ih diskvalifikovale ako ne zauvek onda na duži vremenski period.
Preduzetnike savetujem da se pre prvog koraka raspitaju o svim dozvolama i registracijama neophodnim za ulazak na ovo tržište. Takođe, nekada je nužno rebrendiranje, pa čak i promena naziva proizvoda ukoliko u prevođenju dobija negativnu konotaciju. Jako je bitno prisustvo sajmovima i biznis konferencijama. Pored toga, treba imati u vidu da kineski potrošač vodi računa o tome kako je neki proizvod ocenjen na e-commerc platformama, a da istovremeno voli dugu tradiciju ili legendu koja stoji iza nekog proizvoda.
Kakvi su utisci Srba o poslovanju u Kini?
– Nisam naišao nikada ni na jedan negativan komentar, a pozitivni komentari idu do fanatičnog hvaljenja napretka, ambijenta, brzine razvoja, tehnoloških dostignuća i svega što karakteriše biznis u Kini. Poslovni ambijent je možda u smislu atmosfere različit, ali esencija biznisa je kao bilo gde drugde na svetu.
Da li ima kineskih kompanija u Srbiji u segmentu malih i srednjih preduzeća i u kojima oblastima?
– Nemam precizne podatke, ali znam da broj varira od šest do osam hiljada. Mala i srednja preduzeća prate velike igrače i dolaze na krilima velikih investicija. To nisu samo trgovačke radnje već i firme u oblasti nekretnina i građevine – izvođači, investitori, proizvođači u hemijskoj industriji (guma i plastika), proizvodnja nameštaja, trgovina tehničkim uređajima do brendiranih tekstilnih proizvoda. Dolaženje kineskih kompanija pandemija jeste malo usporila, ali sam siguran da će se nastaviti dolazak.
Tri kanala saradnje sa Kinom
– ToJoy je jedna vrsta B2B platforme koja ove godine slavi 30 godine poslovanja i koja je u ovom periodu izgradila infrastrukturu od skoro milion srednjih i malih preduzetnika. U Kini smo u prethodne tri decenije služili za povezivanje preduzetničkih poduhvata iz različitih regiona, najčešće na offline konferencijama, sajmovima, kongresima koji su vrlo značajni za poslovanje u Kini. Otvaranjem kineske privrede shvatili smo da je takvo povezivanje preduzetnika neophodno i na globalnom nivou. U projekat globalnog povezivanja preduzetnika smo ušli pre tri godine. Otvorili smo kancelarije u SAD, Kostariki, Meksiku, a u Evropi u Parizu, Beogradu, dok u Beču postoji ispostava. Planirano je dalje otvaranje ispostava, ali će kancelarija u Beogradu ostati zadužena za Istočnu Evropu, a u Parizu za Zapadnu, kaže Tomislav Despić.
On objašnjava da su razvili tri kanala uspostavljanja saradnje sa Kinom. Jedan je seljenje biznisa u Kinu. U tome pružaju podršku kompanijama koje već imaju internacionalni biznis u Evropi i SAD i žele da ga instaliraju u Kini. To nije samo konsultantska podrška, već i kompletna prihvatna infrastruktura kojom ih povezuju sa preduzetnicima čija je proizvodnja kompatibilna sa njihovim biznisima.
– Drugi kanal je pomoć kineskim biznisima da izađu u Evropu i to radimo tako što ih povezujemo sa određenim preduzetnicima za koje su zainteresovani, a treći kanal je izvoz proizvoda iz ovog dela Evrope za Kinu, objašnjava Despić.
Piše: Vesna Lapčić
Izvor: Magazin Biznis