Piše: Snježana Davidović za ediciju „Moć održivog poslovanja“
Zeleno finansiranje – ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije radi pozitivnog uticaja na čovekovu okolinu sve je značajnija tema i u Srbiji, pre svega zbog prednosti koje donosi: primera radi, investicije koje se finansiraju zelenim kreditima doprinose štednji energije i smanjenju troškova od najmanje 20 odsto. Globalno zeleno finansiranje, usmereno na ekološki prihvatljive projekte širom sveta, poraslo je više od 100 puta u protekloj deceniji, pokazala je nova studija TheCityUK and BNP Paribas. Ukupna vrednost zelenih hartija od vrednosti i zajmova namenjenih zelenim projektima sa 5,2 milijarde dolara u 2012. godini skočila je na 540,6 milijardi dolara u 2021. godini. Zelene obveznice su činile 93,1 odsto ukupnog zelenog finansiranja na globalnom nivou u tom periodu: 2021. godine vrednost globalno izdatih zelenih obveznica bila je 511,5 milijardi dolara (u poređenju sa 2,3 milijarde dolara u 2012. godini). Ovaj skok je, smatra se, rezultat sve većeg pritiska vlada na korporacije da obuzdaju emisije ugljen-dioksida i da zajedno postignu klimatske ciljeve.
„Vlade mnogih zemalja su sačinile programe i potpisale ugovore o zajedničkim aktivnostima na zaštiti životne sredine, i rade na politikama kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, u pogledu uvođenja ekoloških nadoknada, programa trgovine emisijama, i slično“, kaže za ediciju „Moć održivog poslovanja“ Mladenka Balaban, profesorka na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
„Adekvatno finansiranje globalnog zelenog razvoja podrazumeva efikasan nacionalni i međunarodni monitoring koji će determinisati kvalitet razvoja. Zeleno finansiranje se odnosi na investiranje u projekte koji direktno doprinose održivoj zelenoj ekonomiji i održivom rastu, kako bi se ublažile klimatske promene“. Zelene finansije su, kaže, povezane sa zelenom trgovinom, transportom i infrastrukturom i pod uticajem su svih kretanja u rastu zelene ekonomije.
Zelene obveznice – i imidž i profit
Zelenim obveznicama finansiraju se projekti uvođenja i korišćenja obnovljivih izvora energije. „Novac dobijen njihovim izdavanjem trebalo bi da bude utrošen na projekte zaštite životne sredine, kao i na umanjenje posledica zagađenja na globalnom nivou. Ove hartije od vrednosti, kojima se već uveliko trguje, ne donose samo prestiž i pozitivan imidž investitorima, već i značajan profit“, ističe Balaban.
Prvu zelenu obveznicu izdala je Svetska banka 2008. godine, kao odgovor na tada već rastuću potražnju. Od tada je tržište značajno poraslo, te danas zelene obveznice izdaje više od 50 država, a među njima prednjače SAD.
Prema podacima Climate Bonds Initiative (asocijacija za prikupljanje klimatskih ili zelenih obveznica za suzbijanje daljeg narušavanja klimatskih faktora i smanjenje klimatskih promena), novac prikupljen uz pomoć zelenih obveznica najčešće se koristi za finansiranje projekata iz sektora obnovljive energije.
Pomake u ovoj oblasti beleži i Srbija, koja je dobitnik nagrade „Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu“ (Sovereign Green Market Pioneer in 2021) koju dodeljuje oganizacija Climate Bond Iniative. Takođe, Srbija je u septembru 2021. godine prvi put emitovala zelenu evroobveznicu, u iznosu od jedne milijarde evra.
U Srbiji bi, prema rečima Mladenke Balaban, trebalo obezbediti razvoj tržišta kapitala i stvoriti povoljnije tržišne uslove za izdavanje zelenih obveznica, ali i municipalnih obveznica i onih sa nižim cenama, kako bi i fizička lica mogla na ovaj način da se uključe u zelenu ekonomiju i zaštitu životne sredine. „Jedan od načina za razvoj zelene ekonomije je i da se na portalima država postavljaju informacije o privlačnosti investiranja u zelene poslove, što omogućava povezivanje međunarodnih investitora sa lokalnim privrednicima“, kaže naša sagovornica.
Da je cilj zelenog finansiranja uspostavljanje održivog razvoja planete – tako što bi se kroz pametne investicije smanjio negativan uticaj na okolinu – već je dobro poznato. Ipak, zeleno finansiranje ima pozitivan uticaj koji nije samo globalan: prema rečima Srđana Šuputa, profesora na Ekonomskom fakultetu Nezavisnog univerziteta u Banjaluci, investicije koje se finansiraju zelenim kreditima u većini slučajeva imaju kvantitativno merljiv uticaj – štednju energije i troškova od najmanje 20 odsto. „Drugo, stopa kašnjenja kod zelenih kredita je manja u odnosu na stopu kašnjenja celokupnog kreditnog portfolija“, kaže Šuput, dodajući da je to još jedan od razloga zašto je dobro popularizovati zeleno finansiranje.
Mreža za ozelenjavanje finansijskog sistema
Jedan od najvažnijih pokreta u vezi sa Zelenim finansijama je Mreža za ozelenjavanje finansijskog sistema (NGFS – Network for Greening the Financial System). Svrha ove mreže jeste da pomogne u jačanju globalnog odgovora neophodnog za ispunjenje ciljeva uspostavljenih Pariskim sporazumom kroz adekvatniju ulogu finansijskog sistema u upravljanju rizicima i mobilisanju kapitala za zelene i niskougljenične investicije, čime se doprinosi ekološki održivom razvoju.
Trenutno ima 95 članova i 15 posmatrača, a članstvo čine sve vodeće centralne banke razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kao i ključne supervizorske institucije na globalnom nivou (među kojima su Banka za međunarodna poravnanja – BIS, Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD, Evropska investiciona banka – EIB, Međunarodni monetarni fond – IMF, Svetska banka – WB, Međunarodna finansijska korporacija – IFC i brojne razvojne banke).
Narodna banka Srbije je postala članica NGFS u julu 2020. godine. „Narodna banka Srbije već poslednjih nekoliko godina deo deviznih rezervi ulaže u visokokvalitetne, sigurne i likvidne „zelene obveznice”, čime na najtransparentniji način podržava zalaganja za zaštitu životne sredine”, kaže se u saopštenju ove institucije.
