Regulatori moraju da prate tržište i budu brzi u donošenju odluka da bi se postakao razvoj fintech industrije. Mnoga tehnološka rešenja postoje u Srbiji, ali se ne koriste u velikom obimu. U prvom kvartalu ove godine je sklopljeno svega 5000 ugovora putem video call-a, a 34.000 ugovora je sklopljeno onlajn, podaci su Narodne banke Srbije, rečeno je na SEE Fintech Forumu u organizaciji New Angels Consulting.
Dragana Stanić, viceguverner Narodne banke Srbije je istakla da mnogo ljudi koristi onlajn bankarstvo kao i gotovo cela privreda, te da se digitalni potpis može kreirati onlajn.
Ona je dodala da ništa ne može da se radi bez poverenja, jer novac je zapravo dogovor.
„Kada je počela priča o kriptovalutama govorilo se o zameni regularnog novca. Napravljena je mistična priča o rudarima koji za transakcije mogu da potroše struje koliko jedna država. Ispostavilo se da je u toj oblasti mnogo špekulacija, državi ostanu bogati pojedinci i mnogo onih koji su uzeli kredit da bi uložili u tu digitalnu valutu. Nakon toga se obraćaju državi da ih spasu, a civilizovana država u 21. veku mora da štite građane jer ima više informacija. Znate da je bilo kobajagi kriptovaluta Ruže iz Bugarske iza čega nije postojala čak ni tehnologija. Kripto je često klasična piramidalna štednja. Zato smo mi regulisali kriptovalute u delu u kom smo mogli i ukazali ljudima da ne možemo da garantujemo cenu kao što garantujemo depozite u bankama. Ne psotoji ni regulatorno telo koje bi sprečilo špekulacije. Kad god postoje veliki skokovi i padovi samo će mala grupa da zaradi. Kada je mala volatilnost onda postoji sigurnost“, rekla je Dragana Stanić.
Nenad Paunović, direktor za IT i preduzetništvo pri Kabinetu premijera Vlade Srbije je rekao da država želi kao i privreda da budu najuspešniji u novim tehnologijama. „Ljudi, međutim, teško menjaju navike. Sa NBS smo, na primer, ukinuli korišćenje pečata, a većina i dalje koristi pečat. Ljudi vole pečat. Zatim, postoji i ID i dvofaktorsku identifikacija, potpis u cloud-u, instant banking NBS koji dobro radi, međutim neophodan je period prihvatanja od celokupnog društva, nije dovoljno da to samo postoji“, rekao je Paunović.
Marko Janković, Komisija za hartije od vrednosti je rekao da smo dostigli nivo sigurnosti koji smo želeli da postignemo. „Moramo da budemo svesni da smo jedan tim u konkurenciji mnogih timova u svetu koji pokušavaju da ostavare isti cilj. Trkamo se sa ostalim timovima da podignemo opšte blagostanje društava. Brzina jeste jedan od prioriteta i dobre ideje iz privrede pokušavamo što brže i kvalitetnije da implementiramo u praksi. Što ta rešenja bude bolja i naši timovi će biti više na lestvici. Drago mi je da se već sada vidi da postoji mnogo dobrih ideja i da su dobro pozicionirani na tržištu. Na nama kao regulatoru je da ih podržimo u tim naporima“, rekao je Janković.
On je dodao da domaći investitori ne ulažu značajno u domaće star-up kompanije.
Regulator mora da bude neutralan
Filip Šaravanja, koordinator, HANFA (regulator u Hrvatskoj) je rekao da je rizik nečinjenja izrazito veliki.
„Mi u 2022. pričamo i dalje o digitalnom bankingu, a sve drugo godinama koristimo na mobilnom telefonu. Digitalno tržište guraju i regulatori tržišta i donosioci odluka, svakako idemo u boljem smeru“, rekao je Šaravanja.
„Ključni problem u Evropi, sa pravnog aspekta, da za razliku od SAD i daleke Azije gde je fintech značajnije razvijen, razmišljamo da ono što nije dopušteno je zabranjeno. Oni razmišljaju da ono što nije zabranjeno je dopušteno. Regulativa treba da bude tehnološki neutralna, regulatori treba da prate tržište i tako će se viditi gde su rizici i kada treba reagovati. Važno je pratiti ključne tačke poput toga da nema pranja novca i finansiranja terorizma, i da regulatori daju smernice i pruže edukaciju, a tek nakon toga, ako ima potrebe, da se strogo reguliše. U suprotnom se može ispostaviti da su zaključali potencijal. Daću vam primer regulative u EU u vezi sa univerzalnim punjačima o kojoj se nedavno mnogo govorilo, a šta ćemo ako neko smisli neke modernije punjače, opet će se očekivati nova regulativa“, rekao je Šaravanja.
On je na pitanje zašto nema više fintech-a u regionu odgovorio da tržište kapitala kao i alternativni fondovi nisu uopšte razvijeni, a upravo takvi fondovi bi ulagali u start-up kompanije.
Robert Ilijaš, osnivač fintech-a Identyum iz Hrvatske je rekao da digitalne aplikacije moraju da budu jednostavne. „Novac može biti digitalan, siguran i brz. Možete potpisati ugovor od milion evra digitalno i to niko neće osporiti niti na jednom sudu. Poenta je da ako napravite tehnologiju i regulativu kako treba svi možemo da budemo brzi, a istovremeno sigurni. Ono što bi trebalo jeste regulisanje ličnog identiteta digitalnih novčanika“, rekao je on.
Panel je moderirao Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijativa Digitalna Srbija.
