Šteta u turizmu i hotelijerstvu zbog posledica pandemije, ima i dodatne gubitke o kojima se u javnosti skoro i ne govori. Kriza u hotelskom poslovanju prelila se na ceo lanac dobavljača koji snabdevaju hotele različitom robom, pa se dešava da hotelske porudžbine ponekad budu manje od porodičnih nabavki za kuću. Pored pada prometa i prodaje, dobavljači sve teže naplaćuju svoja potraživanja, a što je firma manja, to je situacija nezavidnija, objavljeno je u članku u decembarskom broju magazina Biznis i finansije.
Popunjenost gradskih hotela tokom leta je bila za 96 odsto niža u odnosu na isti period prethodne godine, izjavio je nedavno Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i ugostitelja. Drugim rečima, bili su skoro prazni. Situacija se tokom jeseni nije bitno promenila – tu i tamo je bio organizovan neki događaj, što nije moglo da nadoknadi veliki pad zarade.
Skoro sve konferencije su odložene do daljnjeg, a mali broj onih koje su i bile organizovane doneo je niže prihode od uobičajenih jer su hoteli bili spremni da značajno snize cene, ali i zbog ograničenog broja učesnika u vreme kada se primenjuju stroge epidemiološke mere. Iako su, prema rečima Genova, hoteli u turističkim mestima letos prošli daleko bolje sa 80 odsto popunjenih kapaciteta, koliko je situacija teška govori i to što su hotelski objekti koji raspolažu brojnim, velikim konferencijskim salama počeli da nude prostor za rad firmama, pojedincima, svakome ko bi doneo bilo kakav prihod.
Drastičan pad prihoda u hotelijerstvu odrazio se i na mnoge firme koje snabdevaju hotele različitom robom. Predstavnici ovih preduzeća kažu da je i njihov promet prilčno opao, kao i da sve teže naplaćaju svoja potraživanja. Male firme su, naravno, u najnezavidnijoj situaciji, dok velike održavaju poslovanje prodajom drugim klijentima i na inostranim tržištima.
Kućne nabavke ponekad veće od hotelskih porudžbina
„U oktobru su narudžbine pale za oko deset odsto, a novembar je strašan, pad je 30 odsto“, kaže Milena Puvača, vlasnica preduzeća „Arum“, koje se skoro tri decenije bavi maloprodajom i veleprodajom hrane i pića HoReCa sektoru i zapošljava 85 ljudi. Značajni deo klijenata ove kompanije čine upravo hoteli.
„Od 30 hotela sa kojima smo radili u Beogradu, polovina je zatvorena. Nekada su porudžbine pojedinih klijenata toliko male, da su od njih veće moje kućne nabavke za porodicu. Garni hoteli rade sa minimumom kapaciteta. Održavaju nas turistička mesta – Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka banja. Uz to i promet u restoranima je drastično opao“, opisuje Pavuča situaciju u poslovanju.
Dodaje da ih je mart i april „potopio“ jer nije bilo prometa, a da su se tokom maja, juna i jula ukupne porudžbine vratile na nivo od svega 60 do 70 odsto u odnosu na vreme pre krize. Uz to, pojedinim klijentima su zbog problema s likvidnišću blokirani računi i kasne sa plaćanjem. Koliki će biti minus u kasi na kraju godine još ne može precizno da izračuna, ali Pauča procenjuje da će prihodi biti manji za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Lanac gubitaka se tu ne završava, jer svu tu hranu i piće koji se dostavljaju hotelima, neko mora da proizvede. Stoga su i proizvođači namirnica u problemu, ali i ceo niz dobavljača iz drugih delatnosti, poput proizvodnje tekstila, higijenskih proizvoda i hemije, proizvodnje nameštaja, posuđa i slične hotelijerske opreme, usluga pranja i održavanja…
Sagovornici magazina „Biznis i finansije“ kažu da će ovu krizu najteže preživeti mali dobavljači, dok veći imaju daleko širu ponudu i mogućnost da gubitke nadomeste iz drugih kanala prodaje. No, i oni beleže pad prometa.
Pojas za spasavanje na stranim tržištima
Tako je u kompaniji „Bonneli“, koja se bavi proizvodnjom kreveta i dušeka. Preduzeće izvozi 75 odsto svojih proizvoda na strana tržišta, a oko petinu prometa ostvaruje kroz saradnju sa hotelima u Srbiji i inostranstvu.
„Svakako da smo osetili krizu usled toga što gradski hoteli praktično ne rade ili rade sa malim kapacitetima. Deo proizvodnje smo uspeli da plasiramo hotelima u turističkim mestima u kojima je bilo gostiju. Međutim, mi smo velika kompanija, i koristići druge kanale prodaje možemo i moramo da nadomestimo taj pad. Manje firme će sigurno propatiti više“, kaže Slađan Stojanović iz kompanije „Bonneli“ i dodaje da su sredinom godine napravili jasnu strategiju koja podrazumeva i pronalazak novih tržišta za izvoz.
Ana Popović, direktorka kompanije „NAG“, koja se bavi proizvodnjom poslovnih uniformi, kaže da turističko-ugostiteljska delatnost učestvuje sa 70 odsto u njihovom poslovanju, pa zato neminovno osećaju posledice toga što njihovi klijenti nemaju goste.
„Od svog osnivanja pravimo uniforme za osam sektora privrede, od kojih, srećom, neke nisu toliko pogođene posledicama pandemije. To nam je pomoglo da zastoj u poslovanju svedemo na minimum. S druge strane, naši partneri u zemljama EU, koriste ovaj period za aktivnosti koje će im obezbediti da spremni dočekaju normalizaciju poslovanja. Usredsredili smo se upravo na taj segment poslovanja, jer stranci poslove ugovaraju i po godinu dana unapred, što nama ide u prilog. Deo prihoda obezbedili smo iz Fonda za razvoj u vidu podsticajnih kredita,“ kaže Popović.
Uprkos nekim predviđanjima da samo okončanje pandemije neće automatski normalizovati poslovanje u hotelima i da će biti potrebno više vremena za njihov oporavak, direktorka kompanije „NAG“ je optimistična. Svakako da će trebati vremena za normalizaciju, kaže, ali dodaje da veliki broj hotela poput onih na jadranskoj obali već planira da krene ofanzivno u poslovanje čim zdravstvena situacija to dozvoli, a što uključuje i porudžbinu novih uniformi.
„Uniforme po hotelima se uglavnom rade po meri svakog radnika, tako da je sasvim izvesno da će hoteli koji su uniforme nabavljali početkom godine raditi dodatne nabavke za nove zaposlene. Postoje i objekti koji će se otvoriti nakon pandemije. Njima će biti potrebno dizajniranje i izrada radnih i poslovnih uniformi“, očekuje Popović.
Preživeće ko ume da zauzda troškove
Ivan Petek, vlasnik firme IPPS koja se bavi proizvodnjom i distribucijom hotelske kozmetike i tekstila, nije toliko optimističan jer kaže da hoteli velike nabavke rade uglavnom u decembru za celu narednu godinu.
„Pošto su nabavku za ovu godinu uradili u decembru prošle godine, a zbog akuelne situacije nisu mogli da iskoriste ni svu hemiju niti se tekstil habao, hoteli neće ove godine raditi nabavku. Osim za proizvode lične higijene kojima je istekao rok. Ne očekujemo da će se poslovanje hotela vratiti u normalu ni iduće godine, jer je njima potrebno mnogo više vremena da se oporave od, na primer, ugostiteljskih obejkata“, predviđa Petek.
Kaže da imaju pad prometa od 70 odsto jer su najveći broj njihovih klijenata upravo hotelski lanci. Poslovanje održavaju zahvaljujući saradnji sa ugostiteljima i drugim firmama kojima je potrebna potrošna roba za održavanje higijene.
Početkom proleća, kada je pandemija hvatala zalet, jedan od poznatih beogradskih ugostitelja je rekao da će preživeti samo oni koji budu znali da zauzdaju troškove. Milena Puvača se slaže sa takvim stavom, jer je u poslovanju isto kao u domaćinstvu – ono koje ima stabilnu osnovu, ima i šanse da preživi krizu.
„Naravno da smo zabrinuti, jer ne znamo kako će se situacija dalje razvijati i kako ćemo i kada isplivati. Ali zahvaljujući prethodno dobrom radu akumulirali smo određena sredstva, imamo dobru podlogu, i verujemo da ćemo održati poslovanje“, naglašava Puvača.
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Pixabay.com
