Za prva tri kvartala ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, ukupna premija osiguranja povećana je za 2,2 odsto, a najviše povećanje premije zabeleženo je kod imovinskog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ipak, ostvareni rast je manji od 10-godišnjeg proseka, što znači da se puni efekti pandemije mogu tek mogu očekivati, upozorila je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije na otvaranju četvrtih Srpskih dana osiguranja koji se održavaju onlajn pod naslovom „Prijatelji, kako ste?“.
Ona je dodala da uprkos padu premije u nekoliko vrsta proizvoda u poslednjim kontrolama nisu uočeni problemi sa likvidnošću osiguravača koji bi uticali na ispunjavanje obaveza. Osiguravači su ostvarili neto pozitivan rezultat od 11,1 milijardi dinara.
Guvernerka je istakla i da je od izuzetne važnosti da se vodi računa o odnosima sa klijentima. Ona je naglasila i da su osiguravajuća društva, izmenom postojećih i uvođenjem novih proizvoda, organizovanjem rada od kuće i onlajn prodaje, pozitivno reagovala na izmenjene uslove poslovanja i time zadržala poverenje građana. Govoreći o regulativi, guverner NBS je izjavila da je o toku rad na izradi nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Za izradu nacrta, Ministarstvo finansija je formiralo radnu grupu koju čine i predstavnici Udruženja osiguravača, dodala je guverner.
Predsednica UO UOS Ivana Soković izjavila je da je stabilnost srpskog tržišta osiguranja prepoznata i u međunarodnim okvirima, a potvrda je činjenica da je UOS-u dodeljena organizacija Skupštine Saveta biroa zelene karte i prijem Udruženja u Nadzorni odbor Sistema zelena karte. Predsednica UO UOS kaže i da su Srpski dani osiguranja prilika da ukažemo u kojoj meri osiguranje dobija na značaju u kriznim vremenima poput aktuelne i da pružimo odgovore na pitanja kako sektor osiguranja odoleva novonastaloj situaciji i ostaje oslonac privrednoj aktivnosti.
Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović izjavio je da je nemoguće reći koliki će biti stvarni uticaj pandemije na ekonomiju i osiguranje, jer to zavisi od toga koliko će ona trajati i kojom brzinom će se privreda oporavljati.
“Prilagođavanje na novu realnost je teško i rizično, mada je industrija osiguranja u Srbiji reagovala dobro i brzo se prilagodila. Održan je kontinuitet poslovanja, osigurana stabilnost sektora, a uticaj pandemije na osiguravače i njihove klijente sveden na minimum”, izjavio je Jovanović.
Mira Kiridžić Bugler iz kompanije Swiss Re je rekla da je izvesno da rizik pandemije ne može da se osigura jer nije moguće sagledati akumulaciju rizika niti je moguća diversifikacija. Slično je i kod sajber osiguranja, ali je u tom slučaju, prema njenim rečima, donekle moguće predvideti akumulaciju rizika, iako je i kod ove vrste osiguranja veoma teško napraviti proračun.
Ona šansu na nerazvijenim tržištima poput srpskog, na kojem je mnogo ljudi skeptično, vidi u parametrijskom osiguranju koje se primenjuje kod zemljotresa, suša, čak i neki oblici osiguranja kancera imaju karakteristike parametrijskog osiguranja. Kod ove vrste polisa parametri za ostvarivanje događaja su jasni i procena šteta je neosporna.